ZAGREB PRED UTAKMICU: Trubači se orili po kafićima, brinete "napale" reportere Telegrafa (FOTO)

Čisto sumnjamo da bi autor ovih redova čuvene 1999. godine dan u Zagrebu mogao baš ovako da provede, ali dobro. Moramo u uvodu da notiramo da je grad u kojem za manje od 24 časa Srbija igra jedan od najvažnijih fudbalaskih mečeva u svojoj istoriji doživeo velike promene, bar prema rečima nekoliko starijih Zagrepčana koje smo zatekli u hotelu po dolasku.

Dosta toga nalikuje Beogradu, pa i to da histerije kroz bilborde, reklame o utakmici "stoleća" nema...

Pre 14 godina bili bismo daleko bliže pesnici, nego učtivom odgovoru na pitanja koja smo bez pardona postavljali u kafićima, na ulici, u radnjama...

- Ovo nije moja Hrvatska, dok je Štimac vodi - bio je odgovor momka od 25 godina u kafiću u blizini hotela, gde su bili smešteni novinari, a na koje zamalo nisam imao potpitanje.

Kako, zašto? Gde vam je ono da ste najvatreniji za reprezentaciju?

- Čovek iritira i ne zna. Fudbal nam nije isti sa njim - rečenica posle koje je bilo jasno da treba da batalimo dalju priču o treneru "kockastih".

U Zagrebu saznajemo da je, iako se po Beogradu, zahvaljujući komšijskom ogovaranju, govori kako se ništa ne dešava u glavnom gradu Hrvatske van vikenda, provod itekako dobar i tokom radne nedelje.

U beogradskom fazonu smo izdejstvovali "upad" na jednu od boljih žurki od početka godine, i odlično se proveli.

Dve devojke nisu dobile piće od Beograđana, ali jesu pitanje kako se spremaju za utakmicu. Odgovor je bio:

- Igra se tekma? Pa nek' dečki pobede - reče brineta, kojoj je moralo da se kaže: "Naravno naši", što je donelo osmeh na lice devojke kojoj je "pan" pivo u ruci ipak bilo prioritet.

Bar prema rečima nekoliko zaposlenih u lokalu, Hrvatima je "fazon" (iako to zapravo nije fazon nego realnost) da piju na mestima gde je alkohol jeftiniji. Ono što se u prestonici Srbije, gde je prosečna plata manja nego u Hrvatskoj, pedigre gradi na osnovu toga kojem skupom mestu ili klubu ste se priklonili, u Hrvatskoj je dobilo ozbiljnu priču u smislu tihog bojkota skupih mesta, jer su ljudi shvatili poentu da ako već oćeš da popiješ iće, odeš u lokal koji će ti to ponuditi za drastično jeftiniju cenu.

U nekoliko delova grada je princip lokala sličan kao u Beogradu, dakle ovo je realno predstavljanje niza lokala u jednoj prometnoj ulici − pekara, banka, banka, pekara, kladionica, slot-klub, pekara...

Hrvati vole da se klade, baš kao i Srbi, pa nas veliki broj objekata gde možete da odigrate tiket s nogu, ali i utrošite vreme na pravljenje taktičkog listića, nije iznenadio.

Pitanje je kako će biti na dan utakmice, pretpostavljamo trgovi puni i ulice krcate rekama navijača kockastih kako se utakmica bude približavala, ali ako ste želeli da pročitate tekst u kojem će se tenzija u glavnom gradu Hrvatske poistovetiti sa onom od pre 14 godina − to jednostavno ne možete da dobijete!

Saznanje da se u pojedinim noćnim objektima mogu čuti i trubači, a što je ovekovečeno i fotografijom portala koji se bavi "noćnim Zagrebom", stvorilo je ideju za savetovanje fudbalera Srbije, da ukoliko pobede, ostanu jednu noć duže u Hrvatskoj, jer "njihove" muzike ovde itekako ima...

P. S. Normalno, viđeno je i nekoliko visoko uzdignutih srednjih prstiju kada se autobus sa novinarima kretao jednom od zagrebačkih ulica ka maksimirskom stadionu, ali kad se uzme u obzir da ga je podigao momak koji i dalje ima likovno u školi, sve je bilo jasno.

(Izveštači Telegrafa iz Zagreba: Stefan Milošević / Foto: Marko Todorović)