SENZACIONALNO: Doping skandali o kojima nije smelo da se priča! (FOTO) (VIDEO)

Doping skandali dosad su u velikoj meri mimoišli fudbal. Većinom su bili vezivani za individualne sportove poput atletike, biciklizma, dizanja tegova i sličnih, generalno (sa izuetkom "kraljice sportova") manje popularnih i samim tim sa skromnim obrtom novca.

Kad su se dešavali u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu, skandali poput Maradonionog dopingovanja na Svetskom prvenstvu 1994. u SAD brzo bi bili gurnuti u stranu, a dosad nikad nije otkriven pozitivan nalaz, ili bar nije objavljen, vezan za pobednike velikih međunarodnih takmičenja.

- Fudbal je stoprocentno čist - izjavio je nedavno Kristijano Ronaldo.

Iskusni Vinsente del Boske, trofejni trener i selektor Španije u velikoj meri deli to mišljenje:

- Nikad nisam video doping. Ni kao igrač, ni kao trener i ne verujem da ću ga videti u budućnosti. Radije ću da budem naivan nego da mislim da postoji. Svojim očima to nisam video, pa je to tema koju radije izbegavam - rekao je Del Boske.

Čini se da mnogi poput španskog stručnjaka radije žele da budu naivni nego da zakopaju dublje. Fudbalere srazmerno retko i testiraju u poređenju sa drugim sportistima i analize su obično ograničene na urin, kroz koji neke napredne tehnike dopingovanja ne mogu da se otkriju.

- Moje iskustvo u više od 10 godina na takmičenja na vrhunskom nivou je da su mi tražili jedino uzorke urina. Izgleda mi čudno kad čujem šta sve traže biciklistima. U celoj karijeri nisu mi testirali krv - izjavio je često problematični Džoi Barton.

Slavni Paul Brajtner, član najbolje generacije koju je Nemačka imala, saigrač Bekenbauera i Gerda Milera u Bajernu i reprezentaciji, sumirao je pre nekoliko godina kombinaciju reletivno malog rizika i potencijalno velike koristi za fudbalera u slučaju da koristi zabranjene stimulanse:

- Zašto ne bi uzeli doping? Igrač koji misli da će mu to doneti mesto u timu, više novca, ima istu motivaciju kao biciklista. Bio sam na mnogo mečeva na kojima je fudbalerima išla pena na usta. Pred početak sezone u Bundesligi igrače koji su stigli u novi klub pitaju šta su sve gutali u starom klubu i šta bi da koriste u novom. Doping je norma u fudbalu kao i u drugim sportovima - ocenio je Brajtner.

Mnogi bi se složili, mada bi malo ko rekao javno, da je doping već decenijama neizostavan deo savremenog sporta, i to se ne čini preteranim kad čovek pogleda fantastične rezultate i svetske rekorde koji kao da se protive zdravom razumu, ili opterećenja kojima su atlete izložene u sve zgusnutijem kalendaru sportskih dešavanja.

Upravo tu dolazimo i do fudbala kojeg nikad nije bilo više nego danas. Čovek se zapita da li je bez nedozvoljenih stimulansa  moguće toliko trčati iz meča u meč, koliko nam demonstriraju profesionalci u najjačim ligama koji u klubovima nastupaju na nekoliko frontova, a tu su i reprezentativne obaveze.

Jedan od prvih zabeleženih slučajeva dopinga u fudbalu desio se, a gde bi drugde, u Engleskoj, još 1925, kada nije ni postojala lista zabranjenih supstanci. Menadžer Arsenala Lesli Najton podelio je igračima "male srebrnaste pilule" pred meč FA kupa protiv Vest Hema. Interesantno, pokušaj se neslavno završio, meč je završen bez golova, a pred ponovljenu utakmicu fudbaleri su se pobunili i odbili da uzmu pilule pošto su u međuvremenu iskusili neželjene efekte, koji su se manifestovali i kroz nenormalnu žeđ.

Ponovljena utakmica završena je sa 2:2, pa je odigran i treći meč u kojem je pobedio Vest Hem sa 1:0.

Prvo kolo FA kupa i nije tako velika stvar, ali titula svetskih prvaka jeste. Više od pola veka postoji osnovana sumnja da su reprezentativci Zapadne Nemačke bili dopingovani u čuvenom finalu protiv Mađara, koje su savladali sa 3:2 u finalu SP u Švajcarskoj 1954, na zaprepašćenje celog sveta. Slavni Ferenc Puškaš video je posle meča u nemačkoj svlačionici špriceve i fudbalere koji povraćaju. Rečeno mu je da su dobili vitamin C, dok je nemački naučnik Erik Egers pre neku godinu zaključio da je u pitanju verovatno bio pervitin, stimulans koji je davan nemačkim vojnicima u Drugom svetskom ratu.

Na loš glas izašli su s vremenom sportisti Istočne Nemačke, naročito atletičari, za koje se potvrdilo da su bili sistematski dopingovani u vrlo naprednom državnom programu koji je trajao decenijama, mada ne treba da čudi da ni Zapadna Nemačka nije zaostajala, iako možda program dopingovanja nije sprovodila tako široko.

- Imao sam poseban metod da ostanem na vrhunskom nivou, injekcije sopstvenom krvlju. Nekoliko puta mesečno moj prijatelj Manfred uzme krv iz moje ruke i ušprica je u butinu. To izazove veštačko zapaljenje, a kao rezultat poveće mi se broj crvenih i belih krvih zrnaca - izjavio je 1977. legendarni Franc Bekenbauer za tiražni "Štern", u vreme dok se o dopingu krvlju nije znalo ni izbliza kao danas.

Veliki klubovi šeszdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, zapamćeni po velikim trenerima i inovativnim taktikama, nisu izgleda zaostajali ni u farmaciji.

Inter iz tog doba pamti se po argentiskom stručnjaku Heleniju Hereri i defanzivnom pristupu igri, brojnim trofejima, a da je tu bilo još nečeg, svedočio je Feručio Macola, mlađi brat slavnog Sandra.

- Herera je davao pilule koje smo stavljali pod jezik. Prvo je eksperimentisao sa rezervama, pa onda sa prvotimcima. Sandro mi je rekao da, ako ne želim da ih uzmem, odem u toalet i ispljunem ih. Herera je to otkrio i onda ih stavljao u kafu, pa je "Hererina kafa" postala uobičajena u Interu. Ne znam šta je bilo u pilulama, pretpostavljam amfetamini. Jednom, posle "Hererine kafe", 1967,  pred meč sa Komom, patio sam tri dana i noći od halucinacija. Danas svi to negiraju, pa i moj brat Sandro. Ja, naprotiv, mislim da sve treba reći prvenstveno zbog bivših saigrača, od kojih su neki teško bolesni ili su već umrli - napisao je Feručio u autobiografiji objavljenoj 2004.

Nedugo posle Intera, Evropom je zavladao Ajaks i totalni fudbal, vizija slavnog trenera Rinusa Mihelsa, proglašenog od strane FIFA za najboljeg u 20. veku. Ajaks je imao Krojfa, Neskensa, Velibora Vasovića, Hana, ali i doktore koji su ih snabdevali tabletama.

- Pred meč u Madridu protiv Reala, pre nekih pet godina, uzeli smo tablete i nešto u kapsulama. Ne znam šta je bilo, ali od toga se osećaš vrlo snažan i nikad ti ne nedostaje kiseonika. Loša stvar je što ti presuši sva pljuvačka u ustima - rekao je još 1973. defanzivac "kopljanika" Bari Hulshof.

Zanimljivo je da je Ajaks u pomenutom meču poražen sa 2:1 i eliminisan i to posle produžetaka. Možda je Real imao bolje doktore.

Reprezentacija Alžira šokirala je planetu pobedom nad aktelnim evropskim šampionom, Zapadnom Nemačkom, u prvom kolu SP u Španiji 1982. sa 2:1. Tim je imao doktora iz Sovjetskog saveza za kojeg tadašnji reprezentativac Đamal Menad sumnja da im je davao nedozvoljene supstance, a tu sumnju potkrepljuje užasnom činjenicom da mu je jedno od dece hendikepirano i da to važi za još nekoliko njegovih saigrača iz nacionalnog tima.

Olimpik iz Marseja dosegao je najveće visine od svih francuskih klubova osvojivši Ligu šampiona 1993, dve godine posle poraza od Crvene zvezde u finalu u Bariju, a onda došao na loš glas i kažnjen oduzimanjem prvenstvene titule i izbacivanjem u drugu ligu kada je otkriveno da su nameštali mečeve u domaćoj ligi, ubrzo posle najvećeg trijumfa. Po svedočenju Žan Žak Ejdelija, korupcija nije bila jedina ilegalna stvar kojom se bavio klub poznatog biznismena Bernara Tapija.

- Na dan finala Lige šampiona protiv Milana, Tapi je zahtevao od svih fudbalera da uzmu doping. Svi smo stali u red osim Rudija Felera. Bio je besan i psovao je na nemačkom sve osoblje Marseja. Jedva se smirio - rekao je Ejdeli 2006.

Slične sumnje vezivane su i za Juventus, koji je sredinom devedesetih sjajno igrao i beležio odlične rezultate, osvojivši u prvom mandatu Marćela Lipija tri titule u Italiji, Ligu šampiona 1996, uz poraze u finalima 1997. i 1998. i poraz od Parme u finalu Kupa UEFA 1995. Sumnje je prvi javno izneo trener Zdenjek Zeman, a istraga koja je trajala dve godine rezultirala je osudom za klupskog trenera Rikarda Agrikolu od 22 meseca zatvora, ali kasnije sve optužbe su odbačene, pa je Agrikola ostao na slobodi, a ostale su i sumnje.

Slavni Ronaldo, onaj brazilski, postao je svetski prvak 2002, mada njegova karijera nije bila tako uspešna kako su mu na početku prognozirali. Glavni razlog su mnogobrojne povrede koje su ga na duže vreme odvajale od terena. Koordinator Fudbalskog saveza Brazila za kontrolu dopinga Bernardo Santi izjavio je 2008. da su mladog fudbalera upropastili doktori u PSV Ajndhovenu, njegovom prvom odredištu posle odlaska iz Brazila 1994.

- Razgovarao sam sa holandskim kolegama koji su poznavali osoblje u PSV-u. Oni su ojačali Ronalda, koji je bio vrlo nežan, ababolicima, a rezultat je bio da su mu mišići narasli više nego što su tetive bile sposobne da izdrže - zaključio je Santi.

Španske vlasti razotkrile su 2006. mrežu oko doktora Eufemijana Fuentesa, koji je sportiste snabdevao nedozvoljenim sredstvima. Na udaru su prvenstveno bili biciklisti, posledica skandala bilo je povlačenje Jana Ulriha, i suspenzije za još nekolicinu poznatih. Bivši biciklista Alberto Leon ubio se početkom 2011. posle hapšenja i optužbi da je jedan od glavnih ljudi u Fuentesovom lancu prodaje ilegalnih stimulansa.

Normalno, Fuentes je radio i za druge sportiste, pa i za fudbalere, a proces protiv njega i dalje traje.

- Sarađivao sam sa klubovima prve i druge lige, a nekad i direkto sa fudbalerima, dok sam u drugim situacijama delio svoja saznanja sa klupskim doktorima. Ne smem da kažem koji klubovi su u pitanju, primio sam pretnje smrću. Postoje sportovi protiv kojih ne možete da se borite jer imaju pristup vrlo moćnim pravnim sredstvima da se zaštite - izjavio je Fuentes nedugo po izbijanju skandala.

U međuvremenu otkriveno je da je pomagao Barseloni i Realu, Katalonci su i uz njegovu pomoć osvojili Ligu šampiona 2006, a kontroverzni doktor učestvovao je i u pripremama reprezentacije za Svetsko prvenstvo u Nemačkoj iste godine.  Tada Španija nije napravila vredan rezultat, ali zabeleženo je da je Fuentes posle trijumfa u Južnoj Africi izjavio decembra 2010:

- Kad bih progovorio o svemu, Španiji bi bila oduzeta titula svetskog prvaka.

(A. Č.)