NEKAD MVP DANAS PROSEK: Gde nestaju naši talentovani košarkaši?

Srbija je oduvek bila zemlja košakaških talenata, i danas je to svakako, samo što ti talenti više ne postaju velike evropske i svetske zvezde, već ostaju nedorečeni igrači. Nekada smo imali velike igrače, nosioce igre u najjačim evropskim klubovima, koje su donosili strancima evropske titule, a kad se okupe u reprezentaciji gazili su sve pred sobom. A danas se samo sećamo tih uspeha, jer je od poslednje zlatne medalje prošlo više od 10 godina.

Oduvek smo se nadali da će nove generacije biti u stanju da zamene Bodirogu, Đorđeviča, Divca, Paspalja, Danilovića i ostale na magičnom pravougaoniku, ali predugo već Srbija čeka da se pojave igrači tog kvaliteta.

Poslednjih nekoliko godina stalno smo imali igrače koji osvajaju titule najboljih igrača (MVP) na Evropskim i svetskim šampionatima u mlađim kategorijama, ali oni nikada nisu dosegli taj vrhunski nivo u seniorskoj košarci.

KAKVA JE KORIST OD OSVAJANJA MEDALJA U MLAĐIM KATEGORIJAMA

Ako se pogleda godinama unazad, vidi se da su Dejan Musli, Miroslav Raduljica, Milan Mačvan, Nenad Miljenović, Aleksandar Cvetković stalno bili birani u najbolje petorke evropskih šampionata za mlade.  Selekcija Srbije je tada osvajala medalje na velikim evropskim i svetskim takmičenjima. Ali kakva je korist od toga i ko se seća ko je prošle godine bio prvak Evrope u juniorskom uzrastu. Očekivalo se od njih da će kad dođu među seniore nastaviti svoj put ka zvezdama, ali se to nije desilo.

Nekadašnji legendarni as, a sada potpredsednik KSS-a Dejan Bodiroga priča za Telegraf o ovoj situaciji sa kojom se suočio kada je došao u Savez.

- Pričali smo dosta o tome. Prelazak iz juniorske u seniorsku konkurenciju nije lagan, kao što se misli - kaže  Bodiroga.

- To je veliki korak, potreban je dobar rad i svakodnevno dokazivanje ali i da igrač dobije šansu u prvom timu. Reprezentacija može da bude nadogradnja tog rada u klubu. Neke su se stvari malo popravile, sada mladi momci dobiju ponekad šansu, ali treba da bude mnogo više i to jedini put kojim srpska košarka može da se vrati na vrhunski nivo - kaže Bodiroga.

TEODOSIĆ JEDINA ZVEZDA

Kada smo sada daleke 2005 godine posle devet godina osvojili prvu medalju i to zlatnu u juniorskoj konkurenciji (igrači do 18 godina), javila se nada da ćemo dobiti nove zvezde našeg nacionalnog tima, posle kraha seniora na EP. Tu generaciju momaka rođenih 1987. godine predvodio je Dragan Labović, krilni centar koji je bio MVP tog Evropskog prvenstva održanog u Beogradu.

Tu su bili još Milenko Tepić i Miloš Teodosić, najbolji bekovski tandem. Ali, Labović se kasnije nije razvio u igrača koji će biti dominantan kao u mlađim kategorijama, a jedno je Teodosić dosegao neke evropske visine, jer je postao vodeći igrač u vrhunskim klubovima (Olimpijakos, CSKA), a dva puta je igrao finale Evrolige i jednom je bio i najbolji igrač Evrolige.

Bodiroga objašnjava da smo nekada imali projekte stvaranja velikih igrača.

- Na tim prvenstvima mlađih kategorija vidi se imamo potencijala, ali prelaz u seniorsku košarku je težak. Ko je danas spreman da provede šest sati na terenu svaki dan? - pita se Bodiroga, i u dahu nastavlja.

- Mislim da su svi koji su obeležili našu košarku prošli tim putem. Možemo da nađemo jedan ili dva primera da nisu išli tim putem - kaže legendarni as.

TREBA NAM PROJEKAT "VELIKI IGRAČ"

Bodiroga objašnjava da je osim šanse koju treba da daju treneri, neophodno i da sami igrači budu spremni na veliki rad, disciplinu ali i svakodnavno dokazivanje.

- Treba mnogo odricanja, mnogo dokazivanja treneru, saigračima, publici i medijima. Moraš da ih ubediš da si ti taj. Ne može neko da dobije status zvezde, a da ga nije zaslužio na terenu i to je prirodan redosled kako se postaje veliki igrač. Tu, naravno reprezentacija, kao i klubovi treba da se posvete tome i da postoji projekat "veliki igrač" koji smo nekada imali.

Bodiroga je zatim objasnio kako je to bilo osamdesetih godina, kada je stvarana jedna zlatna generacija jugoslovenske, a zatim i srpske košarke

- Ako se vratimo na 1986. godinu, kada je Divac sa 18 godina debitovao u u nacionalnom timu, a kasnije 1987. debitovali su Đorđević, Kukoč, Rađa, Paspalj...

- Tada je njih petorica-šestorica ušlo u tim i to je bila ekipa koja je kasnije iznela sve rezultate. Ali, o tome pričamo, oni su bili spremni da iznesu taj teret, jer su dobijali šansu u klubovima, a kasnije smo devedesetih nastavili sa tim i dolazili su drugi igrači. Vreme je da se ponovo dođe na to i da se realizuje projekat "Veliki igrač".

Poseban je slučaj Miljenović, koji je pre dve godine bio najbolji igrač Evrope u uzrastu do 18 godina, ali pošto je malo igrao, više nije ni među prvih deset. On je uz veliku pompu došao u Partizan, ali povratkom Duška Vujoševića nije bio u planu "crno-belih" i morao je u Radnički.

- U Radničkom je situacija takva da oni žele da izbore plasman u Evropu i zato se oslanjaju na iskusnije igrače. Siguran sam da će u Superligi Miljenović imati mnogo veću priliku da igra - smatra Bodiroga.

Kao što smo naveli Miljenović je pre dve godine bio prvi na listi najboljih igrača u Evropi, a uz njega su se nalazili Vasilije Micić, Aleksandar Cvetković, Dejan Musli i ostali.

Danas u prvih 10 najboljih mladih igrača, uzrasta od 16 do 20 godina, nema nijednog Srbina, ali zato su tu dva Crnogorca, dva Hrvata, čak tri Francuza, od kojih je jedan Leo Vesterman. Najbolji na ovoj listi je Litvanac Jonas Valančijunas, koji je u NBA kao i Turčin Enes Kanter, dok njihovi vršnjaci iz Srbije ne mogu da igraju ni za domaće klubove.

Nakon generacije Teodosića, Tepića, Labovića i ostalih, stigla je generacija 1989. godište, koja je 2007. osvojila poslednju zlatnu medalju na EP juniora. Tu generaciju predvodio Milan Mačvan, momak koji je poneo titulu MVP-ja takmičenja.

On je kasnije došao do seniorskog tima Srbije i dobrih evropskih ugovora, ali daleko od toga da je postao vrhunski evropski as. Iz te genracije još su samo Branko Lazić i Ivan Smiljanić uspeli su da dođu do nekog seniorskog statusa jer igraju u Zvezdi, dok su ostali zaboravljeni.

Nakon njih nizali su se momci koji su oduševljavali košarkašku Evropu svojim talentom, Dejan Musli,  Andreja Milutinović, Nenad Miljenović, Aleksandar Cvetković. Međutim, njihove današnje igre u klubovima govore da će teško bilo ko od njih dostići reputaciju košarkaške zvezde u Evropi.

Legendarni trener Ranko Žeravica, koji prati sva prvenstva mlađih kategorija, kaže da smo mi u zaostatku za ostalim zemljama.

- Mi nemamo ekstra igrača, nijedan naš košakaš nije ni u prvih deset po statističkim parametrima na evropskim šampionatima. Mi igramo neku uranilovku, gde su svi igrači podjednaki, taktika se najviše forsira i zato smo možda bolji od drugih. Takođe, naši igrači u uzrastu 16,17, 18 godina mnogo više treniraju od vršnjaka i to rade taktiku i tu je ta prednost. Međutim, kada ovi stranci stastaju i počnu da treniraju isto, oni ih prevaziđu - smatra Žeravica.

Bilo kako bilo, ovako više ne ide. Srbija mora da počne da pravi vrhunske igrače, a to može samo ako se da sloboda mladim igračima da se razvijaju i da igraju. Ako sede na klupi nikada neće postati asovi. Oni moraju da nauče šta je pritisak, da nauče da izgube utakmicu, a ne samo da mašu peškirima kada ekipa da koš. Tek kada to ostvarimo, naša košarka će ponovo biti dominantna u Evropi. Do tada ćemo biti srećni ako se plasiramo od 5. do 8. mesta na EP ili SP.

(D. Stojmenović)