KOLUMNA MILOJKO PANTIĆ: Zvezda u "crno-beloj" Srbiji!

Nema boljeg dokaza da je u Srbiji "služba" ta koja vodi ovaj provizorijum od države i čitav život u njoj, od onoga što se svih ovih godina od raspada Jugoslavije dešavalo i dešava u odnosima između dva naša najpopularnija sportska kolektiva, a što je kulminiralo u Kragujevcu prekidom finala Kupa Radivoja Koraća u košarci. "Služba" se drži starog pravila: zavadi pa vladaj.

Oni to postižu sejanjem mržnje među ljudima, a mudri ljudi su odavno rekli da mržnja može, ali ne mora uništiti druge, ali sasvim sigurno uništava one iz kojih izbija. Mržnju šire primitivni ljudi. A kad primitivizam, zlo i beda dođu do glasa, u društvu počinje rasulo. Takvo društvo je bolesno od neizlečive bolesti samodestrukcije ili samouništenja.

Huliganski terorizam u Kragujevcu definitivno je potvrdio da naše nereformisane "službe" i dalje manipulišu masama kao u Miloševićevo doba. Nada da će nova vlast tu nešto promeniti nestala je onoga časa kada se povodom najnovijeg sportskog vandalizma oglasio prvi političar Srbije "Gospodar Vučić".

On je koordinator svih naših takozvanih službi bezbednosti. Dakle, zna tačno ko su vođe tih organizovanih hordi besposlenih mladih ljudi kojima je navijanje postalo zanimanje.

Svi oni imaju svoja dosijee u policiji, a mnogi su i na platnim spiskovima popularnih klubova. I umesto da naredi njihovo hitno hapšenje i doživotno udaljavanje sa sportskih tribina, "Gospodar Vučić" je, u stilu svih svojih prethodnika na vlasti, dao verbalnu podršku borbi protiv nasilja u sportu jednom jedinom rečenicom: "Država će se obračunati sa huliganima".

Prođoše godine otako je ta ista država donela Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim događajima, po kome je Ministarstvo unutrašnjih poslova dužno da napravi evidenciju nasilnika kako bi im se zabranio ulazak na sportske priredbe. I sve je ostalo "mrtvo slovo na papairu". Zašto "Gospodar Vučić" ne zatraži od Ministarstva policije da radi svoj posao ili da podnese ostavku? Odgovor je jasan: ministar je njegov šef u Vladi i samo zahvaljujući njemu "Gospodar Vučić" je danas na vlasti. I sve dok je tako, država će biti nemoćna pred huliganima. Nema Srbija danas političara (ma koliko se "Gospodar Vučić" trudio) koji će poput Margaret Tačer reći: "Obuzdajte stoku ili vam ukidam sport (fudbal)".

NE IZJEDNAČAVATI VUJOŠEVIĆA I ČOVIĆA

Glavni instrument kojim "služba" manipuliše masama su srpski mediji. U sportu, većina je do te mere klubaški zaslepljena crno-belom bojom da više mrze takozvanog večitog rivala nego što vole svoj klub. Pre samo nekoliko meseci na utakmici Partizan–Zadar, predsednik Jugoslovenskog sportskog društva "Partizan" i trener KK "Partizan" Dušan Vujošević tako se primitivno i nasilnički ponašao prema sudijama i protivniku da
je novinar splitske "Slobodne Dalmacije" napisao i ovo: "Mnogi nisu svesni koliko mržnje i besa iza sebe seje čovek koji u VIZANTINSKOM STILU najpre zapali vatru, a onda tobože smiruje uzavrelo stanje."

Umesto da u sličnom stilu osude takvo ponašanje tog najvećeg srpskog "Jugoslovena", mnogi mediji su mu pružili šansu da na više stranica i TV ekrana propagira svoje "jugoslovenstvo" u stilu: "Partizan će ostati Jugoslovensko sportsko društvo – jer to je jedna ideja." U naručenim "crno-belim" intervjuima, novinari ili ne znaju ili ne smeju da mu odgovore da je ideja bila i boljševički ili samoupravni komunizam, pa je sve to propalo, a ideja srpstva je ostala.

Zbog tog medijskog maženja i paženja "veliki Jugosloven" je posle Zadra nastavio da "siluje" košarkaške protivnike, a sve je kulminiralo u Kragujevcu na finalu Kupa Radivoja Koraća. Ako "crno-beli" mediji to ne vide, pa uz rame Vujoševiću, kao izazivaču nereda, stavljaju predsednika C. zvezde Nebojšu Čovića, onda bi Košarkaški savez Srbije, po "službenoj dužnosti", i to morao da uoči.

Jer za razliku od "Jugoslovena", Čović pre Kragujevca nije učestvovao ni u jednom incidentu pa, naravno, nije bio ni kažnjavan. Ako KSS ostane pri stavu, koji je dan posle Kragujevca izrekao njegov predsednik (da su za haos podjednako krivi Čović i Vujošević), onda je jasno da i dalje živimo u "crno-beloj" Srbiji. A najbolji dokaz da je tome tako jeste slika sa ekrana Javnog servisa Srbije kada predsedniku Košarkaškog saveza posle finala Kupa ne dozvoljavaju da reč prozbori o tom događaju, već ga "seku" kao državnog neprijatelja broj jedan.