KLUB LEČENIH ALKOHOLIČARA: Osim Jovanovića cirkali su i Garinča, Best, Gaskoin... (VIDEO)

ŽIVELI, HIK! Milan Jovanović Mrva, defanzivac Crvene zvezde i reprezentacije Crne Gore, na pragu je da uđe u istoriju srpskog fudbala, ali ne po umeću, već kao prvi lečeni alkoholičar.

Iako je povod loš, Mrva će se naći u veoma dobrom društvu, jer istu strast deli s nekim od najtalentovanijih svetskih asova, a kad se čovek upozna sa njihovim pričama, vidi se da Mrva i nije tako veliki grešnik.

Na lečenje su morali i legendarni Garinča, Džordž Best, Pol Gaskoin, kao i ne tako talentovani, ali navijačima "tobdžija" i danas omiljeni dugogodišnji defanzivac i kapiten Arsenala Toni Adams, koji je o svojoj borbi s "kapljicom" napisao knjigu "Navučen", koja je po izlasku 1998. bila bestseler.

Adamsu je velika podrška u borbi protiv unutrašnjih demona bio Arsen Venger, koji je stigao na "Hajberi" 1996, baš u vreme pošto je Adams priznao javnosti svoj porok. Venger je promenio režim ishrane u klubu, a poprilično i životne navike fudbalera, nije digao ruke od iskusnog defanzivca i pomogao mu je da produži karijeru.

Adams je, računajući i juniorske dane, proveo 22 godine u Arsenalu, osvojivši četiri titule, tri FA kupa, dva Liga kupa i Kup pobednika kupova, doživeo je da mu pored novog "Emirejts" stadiona bude podignuta statua, što je čast koju su imali samo još Tijeri Anri i davnašnji menadžer "tobžija" Herbert Čepmen. Adams, poučen svojim iskustvom, osnovao je 2000. kliniku za lečenje sportista od alkoholizma, droge ili kocke.

Jedan od najslavnijih pacijenata bio je nestašni dečko engleskog fudbala Pol Gaskoin, a lečio se i večito problematični Džoi Barton, kao i Adrijan Mutu.

Što se tiče Gaskoina, za njega je alkoholizam bio samo jedan od problema, jer su mu lekari utvrdili nekoliko psiholoških poremećaja − maničnu depresiju, opsesivno osećanje nelagodnosti i bulimiju.

Pošto je nosio sav taj teret, nije čudo da mu je propao brak s dugogodišnjom devojkom Šeril s kojom ima i sina. Zašto je ostala s njim čak devet godina, iako je davno priznao da je dve godine redovno tukao, to je valjda samo njoj jasno.

Prvi put na lečenje od alkoholizma Gaskoin je otišao 1998, posle ispijanja 32 ture viskija. Zapravo, nije sam otišao, već ga je menadžer Midlzboroa Brajan Robson preneo u bolnicu u nesvesnom stanju.

Do danas, život mu praktično prolazi u lečenjima i odvikavanjima, uz povremena medijska pojavljivanja u periodima pribranosti.

Džordž Best je sve to prošao mnogo ranije, mada je zbog većeg talenta više i ostvario. Bio je jedan od glavnih igrača Mančester junajteda s kojim je osvojio dva prvenstva Engleske i Kup šampiona 1968, da bi već s 27 propao kao fudbaler, upravo u vreme kada je Junajted ispadao iz tadašnje Prve divizije.

Na ime stare slave, Best je igrao fudbal još 10 godina, uglavnom po kojekakvim zabitima, a nastupao je na svim kontinentima osim u Južnoj Americi.

Često je citirana njegova izjava da je 90 odsto novca potrošio na žene, piće i automobile, dok je ostatak proćerdao.

Ljubavi prema alkoholu Best se nikad nije oslobodio, umro je sa 59 godina, što bi verovatno moglo da se protumači kao dokaz vitalnosti, s obzirom na to šta je sve proživeo.

Najveći as u ovoj grupi svakako je Brazilac Garinča, legendarni majstor s krivom kičmom, jednom kraćom nogom i drugom malo uvrnutom, dvostruki svetski prvak s Brazilom, igrač koji je nadoknadio izostanak Pelea zbog povrede na SP 1962. u Čileu.

Garinča je alkohol imao u genima, jer je i njegov otac bio pijanac, a obožavao je kašaku, piće bazirano na fermentisanoj šećernoj trski. Uprkos tome što je pio, Brazilac je bio ozbiljan fudbaler i kada je zašao u tridesete. Celog života mučio se s nedostatkom novca, što i nije čudo kad se uzme u obzir da se dva puta ženio, imao brojne veze i napravio 14-oro dece, od toga osam u prvom braku.

U poslednjim godinama života pao je u zaborav, a Brazil ga se setio tek kada je umro, nepuna tri meseca pošto je napunio 49 godina, i priredio mu impresivan oproštaj.

(A. Čolović)