VEČITI SPIKER PARTIZANA: Ljuba je 36 godina u Humskoj, generacije "grobara" znaju njegov glas!

LEGENDA! Mnogi će reći da je spiker na stadionu u Humskoj živa legenda. U rangu sa večnim Manceom, Mocom, Šoletom, Golcem… E, baš zato što svi znaju da je legenda, ali mu malo ko od redovnih posetilaca u Humskoj zna i ime, navaljivali smo na Ljubomira Perića da nam ispriča o životu i svemu što ga krasi tokom 36-godišnje spikerske karijere.

Njega znaju klupski funkcioneri, legende kluba a, kako kaže, nema sekcije u Sportskom društvu Partizan u kojem nema prijatelja. Nekako logično, sami zaljučujemo da mu je Partizan najveći prijatelj, ali i ljubav, jer sve što radi za "crno-bele" radi praktično volonterski (zaposlen je u gradskoj bolnici na Zvezdari u administrativnom sektoru).

Iz današnjeg ugla deluje neverovatno da neko sa 20 godina kapariše mesto u "vođenju" utakmica Partizana. Nekada je to moglo, doduše ništa Ljuba nije kaparisao, ali je uspeo da navikne sve na sebe. I klub i igrače i navijače. Toliko da se danas utakmica u Humskoj ne može zamisliti bez njegovog glasa.

Njega godinama ni ne zovu da mu najave kad radi, on sam dolazi i svi znaju da je tu. Ali, mnogi ne znaju kako izgleda, iako je veći deo svog života proveo u Humskoj, na stadionu, restoranu…

- Ivica Kralj mi je posle jedne evropske prišao i iznenađeno rekao: "Slušaj, ja sam toliko godina branio, a nisam znao da si ti spiker." - kaže Ljuba Perić, koga svi navijači znaju, a opet niko ga ne zna.

Sledi objašnjenje…

- Ja pre utakmice odem gore, odradim šta imam, posle možda preslušam konferenciju za štampu, odem kuci, ne dolazim da se družim sa njima. Više ne idem u Zemunelo. Ne stižem.

- Ceo život sam radio volonterski, moj honorar je isti kao onome u žutom markeru, kome nestane 30 lopti za utakmicu. Da, da 30 lopti - dobro smo startovali sa Ljubom.

Međutim, ultra popularnog "Perketa", kako ga je nazvalo desetak prijatelja u klubu sportista na stadionu Partizan dok se radio ovaj intervju, počeše u poslednje vreme da “startuju” i navijači. I vreme je bilo, posle tri decenije.

- Poslednjih godinu dana vodim utakmice sa atletske staze. Uglavnom se iza naše klupe sa igračima nalazim, pa onda nastupaju situacije sa Zapadne tribine kad me čuju ljudi: "Ej, pa ti si, 'ajde da se slikamo". Ili kada sam gore u kabini "Ej, pa ti si taj".

Ne vodi preciznu evidenciju mečeva koje je vodio, ali tvrdi da je oko magične hiljadarke. Penzija, odnosno da li će ga naslediti sin Bojan, poznatiji kao Stošić iz serije "Vojna akademija", za sada nije u najavi…

- Mnogi me pitaju. Onoga trenutka kad neko iz kluba kaže da ja ne mogu to da radim, prestaću. Najteže mi je od kako nosim naočare za čitanje. Kad su izmene, pa ko izlazi, ko ulazi. Toga se jedino bojim, u jednom trenutku cć doći do toga da se mora reći dosta je bilo.

Večnom spikeru Humske nekoliko utakmica će ostati u posebnom pamćenju. Po težini prednjači ona protiv Armedije 2005. godine, kada je kako kaže "preuzeo ulogu vođa s Juga".

- Kad je počeo nastavak protiv Artmedije, preko razglasa sam poručio:"Ajmo, ostalo je još 15 minuta. Idemo ili ne idemo dalje!" Tada je publika krenulo najfrenetičnije da navija.

- Najdraža mi je ona protiv KPR 6:2, tad sam došao dva sata ranije. Doduše, slab sam na tu generaciju, bila mi je omiljena. Sedim sat vremena pre meča na svom mestu. Pamtim i onu Hajduk 1:6, ili kad smo Hajduk razbili 4:0.

Ljuba, međutim, ne shvata današnje spikere. Ima mnogo prigovora.

- Sad bre gledam ove na tenisu, rukometu... Ne znaju. Čitaju gol, gol, gol, za oba tima, ma katastrofa. Ljudi ne znaju koji je zadatak spikera.

Telegrafu je otkrio i neke negativne zanimljivosti svog posla.

- Ja rezultate sa ostalih mečeva čitam samo u dogovoru sa čelnicima. Đukić nam je bio trener tad, mučili smo se neku utakmicu, a ja pročitam onako kroz zube da je Zvezda pobedila u Zrenjaninu. Na konferenciji za štampu čujem naš trener rekao kako “nam” je i spiker Zvezdaš, čim čita pobedu rivala dok se ekipa muči.

- Toliko sam bio besan da sam se sutradan zaputio u Zemunelo da jurim Đukića, da mu objasnim ko je Partizanovac, a ko Zvezdaš. Bjeković me je ipak sprečio.

Rad iza klupe omogućio je Periću da na svojstven način pomogne svom klubu u derbiju.

- Ide lopta ka meni, jure Zvezdini igrači, prvi put pustim kroz noge. Drugi put zaustavim loptu, i samo je ćušnem pred Pantelićem, a vreme ide… Posle su me zvali iz kluba da mi kažu da ja nisam tu da zaustavljam loptu, nego da "vodim" utakmicu.

Događaj za događajem pred očima...

- Uvek sam bio tačan, ali desilo mi se da na jednu utakmicu zakasnim 4-5 minuta. Pokojni električar Pera Trifunović se toliko iznervirao da je sam najavio utakmicu, pročitao sastave, a imao je u tom trenutku 70 i kusur godina. Stadion se smejao tada.

U periodu od 1993-2004. Perić je sa sinom i ženom živeo i radio u Solunu. To ga nije sprečavalo da dolazi na veće utakmice u Beograd. Iako je imao zamenu... Radio je i dalje kao spiker.

- Iz Soluna sam putovao 14-15 sati, Boki i žena su ostajali dole. Posle utakmice ostanem jedan dan, pa nazad. Ili krenem vozom u šest po podne, pa stignem sutra u podne.

Rođeni Beograđanin imao je retku privilegiju da od malih nogu bude redovan na Jugu. Prvi put je sam na utakmici bio sa deset godina, kada je Partizan bio u pohodu na Evropu 1966. godine.

- Bio je to revanš sa Spartom, 5:0 smo pobedili, posle poraza tamo 4:1. Pobegao sam iz škole, a sećam se da je bila aktuelna pesma: "Konja kuje Hasanagić Mujo, Mujo kuje, a Sparta ga kune. Ne kuj Mujo ti konja ata, 5:0 izgubila Sparta".

Da bi "prenosio" Partizan, Ljuba neretko i "beži" sa posla. Nije ni čudo kada smo saznali da mu je otac pravo sa svadbe otišao na utakmicu Partizana. Ipak on to nije učinio. Ali jeste ukrao "ladu" ocu sa 18 godina i sa "ekipom" otišao u Niš da gleda "crno-bele".

DUŠKO RADOVIĆ JE PAO U NESVEST KAD JE BOROTA PRIMIO GOL

Spikerisanju ga je preporučio fenomenalan rad na "Studiju B" (dve godine imao emisiju o Partizanu svake nedelje), ali i višegodišnji rad u čuvenom Partizanovom "Vesniku". Podseća se da je tada radio u redakciji, odmah po izlasku iz gimnazije zajedno sa Miletom Kosom, Duškom Radovićem, Boškom Đokovićem (danas uspešni košarkaški trener), Milicom Stojadinović, Bobijem Janković, Slobom Novakovićem, Radetom Šoškićem…

Duško Radović je po Ljubi jedan od dvojice "grobara" koji mogu da budu u ravni sa njim. Drugi je bivši košarkaš Bora Beravs.

- Oni su bili u stanju da ubiju za Partizan!

- Gledamo prijateljsku Partizan – Hamburg, Duško Radović, Milica i ja... Radović je pao u nesvest kad je Borota primio gol. Mi uplašeno: "Dule, Dule, ustani", čoveku stvarno bilo pozlilo. Jedva smo ga povratili.

- Veličina navijača ne može tako da se meri, ali pojedini ljudi me u odredenim situacijama fasciniraju kakvi su Partizanovci.

Ljuba je tužan što navijača nema kao nekad u Humskoj, pa je u skladu s tim i znao"“na jedan" šta da poželi klubu i navijačima u drugom delu sezone.

- Da ponovo budu jedno! Oni su srce Partizana, oni su značajaniji od svakog fudbalera, tradicija i trenera Partizana. Navijač ostaje od početka do kraja. Duško Radović je najbolje to rekao, zato, neka svako pročita njegova sabrana dela vezana za Partizan.

- I dolazite, dolazite na stadion - poručio je na kraju Ljuba Perić.

(Stefan Milošević)