NEMANJA BLAŽIĆ, NAJBOLJI STRITBOL FRISTAJLER: Pronašao sam svoj talenat dok su mi drugi govorili da radim nešto pametnije! (FOTO) (VIDEO)

Fristajl stritbol, koji je imao svoju premijeru u Beogradu pre nekoliko godina, jeste disciplina u basketu, u kojoj igrač izvodi neverovatne finte i trikove loptom i bukvalno ponižava svog protivnika.

Gost Telegrafa bio je najbolji srpski stritbol igrač Nemanja Blažić Triki, koji oduševljava svojim umećem i ne planira da odustane od toga da napravi karijeru u ovom sportu. Jedini je u Srbiji koji ima ambicije da mu egzibicioni basket bude zanimanje, a ima i realne šanse da se pojavi na svetskim takmičenjima, preko kojih bi voleo da svojim uspehom popularizuje atraktivnu disciplinu u našoj zemlji.

Nedavno je postavio snimak na Jutjub, koji je zapravo kombinacija profesionalne biografije i promocije. Nemanja kaže da se na taj način privlače ljudi koji su fristajl doveli na nivo profesionalizma.

- To je postavljeno pre svega da bi videli Amerikanci. Ceo snimak sam uradio dosta profesionalno, što mi je bilo jako bitno, jer oni samo kroz te "mikstejpove" imaju uvid u profesionalni rad. Naravno, hteo sam i da napravim nešto kreativno kako bi se ljudima svidelo to što radim. Prve reakcije bile su neverovatne, za nepune dve nedelje od kada je snimak pušten dobio sam poruke maksimalne podrške iz zemlje i inostranstva, pa i od nekih poznatih ličnosti. To me motiviše da nastavim dalje - počeo je razgovor za Telegraf Blažić, inače rodom iz Kikinde.

Nemanja je svoj nadimak Triki (Tricky), kao i svaki basketaš, morao da zaradi. Trikovi koje izvodi su rezultat "skidanja" finti gotovo svih najboljih driblera, od kojih je napravio kombinaciju. Za to mu je trebalo mnogo rada i truda.

U Srbiji je fristajl buknuo posle dolazaka basketaša "AND 1 Mixtape", koji su 2005. i 2007. u beogradskom "Pioniru" oduševili publiku šou-programom kojim su predstavili sve atraktivnosti fristajl basketa.

- To je bilo dobro ispromovisano i super je prošlo. Mnogo ljudi je došlo u "Pionir", čak ih je bilo dosta ispred koji nisu mogli da uđu. Bilo mi je žao što posle nije bilo toliko popularno. U Americi je potpuno druga priča - čak i NBA zvezde dolaze na turnire leti tokom pauze između sezona, prosto da poguraju fristajl basketaše da bi maltene mogli da žive od toga. I sve je krenulo od Rejfera "Skip Tu Maj Lou" Alstona, čije je nastupe snimao njegov trener. Ljudi su videli šta se dešava, pa je krenulo da se širi po Americi, a onda i po Evropi.

Kakva je situacija u Evropi?

- Francuzi nisu loši, prave neke turnire. Imam kontakte sa nekim njihovim igračima. Ne ide im tako loše, ali teško je reći da mogu da žive od toga. U Americi je toliko razrađeno da rade na tome da to uskoro postane olimpijska dicsiplina.

SVI SU MU GOVORILI DA PREĐE NA "NEŠTO PAMETNIJE"

Blažić je počeo da se bavi fristajlom davno pre dolaska "AND1 Mixtape" u Beograd.

- Sasvim slučajno sam počeo da treniram. Prijatelj u Kikindi je otvorio radnju AND1, i posle mesec dana su mu iz beogradske radnje poslali CD-ove. Na njima je pisalo "Mixtape Tour", a on je mislio da je u pitanju muzika. Svratio je do mene, sa mojim burazerom je to gledao u drugoj sobi, a ja sam ih čuo kako viču i oduševljavaju se. Nisam verovao da tako neko može da reaguje na muziku. Onda su me pozvali da bacim pogled, i kad sam video da je "Hot Sos" (Filip Čempion) uradio fintu "tornado", ostao sam bez teksta. Ovde treba da pokažeš šta znaš i da uništitš protivnika. I bukvalno kako sam to video, ja sam počeo da treniram. Roditelji su mi vikali kad sam izlazio u 12 noću u dvorište:"Nemanja, šta to radiš, jesi li normalan?" Ja, naravno, nisam odustajao.

Kako izgledaju tvoji treninzi?

- Dnevno sam po pet sati vežbao. Gledam Jutjub i vežbam, nikakvu pomoć nisam imao. Interesantno, nisam birao koje je godišnje doba. Zimi, očistim sneg napolju i udri. Ne fermam vreme, 1-2 ujutru. Nije bitno! Dok se nisam usavršio, ja lepo uzmem rukavice, tapkam loptu, a ona se ne lepi za ruku. Kad skineš rukavicu, loptu drugačije osećaš. Gledali su me ljudi kao budalu, ali ja sam verovao da će se to kad-tad isplatiti.

- Mnogi su mi govorili: "Šta radiš to, neće ti to ovde biti popularno, kreni da radiš nešto pametnije". Sve sam to ignorisao jer sam veliki optimista. Nastavio sam da radim, i ko što kaže moja tetovaža "Streetball is my job" i ja se nadam da će tako jednog dana biti posao.

Klasična košarka, pa čak ni klasičan basket, nisu mogli da ispune Trikijeve ambicije.

- Bez osnova košarke ovo ne može da se radi. Trenirao sam košarku i stritbol uporedo, ali kad sam shvatio da je ovo zemlja košarke i da je prevelika konkurencija, hteo sam da skrenem na taj drugi put, i evo prezadovoljan sam svojim radom i trudom s obzirom na to šta sam postigao za 22 godine.

Zašto nema više fristejlera kod nas?

- Jedini sam u Srbiji, ima verovatno još ljudi, ali oni se ne promovišu ili izgleda ne vide sebe u tome. Nema mnogo ljudi koji žele time da se bave.

Zato se i pitanje o planovima za izgradnju karijere u Americi samo nametnulo.

- Naravno da razmišljam o odlasku u Ameriku. Imam kontakte sa dvojicom iz američkog AND1. U budućnosti bih mogao da popularizujem stritbol u Srbiji kroz moje ime, onda bih na kraju pokušao da otvorim neku školu, pogotovo jer je deci to zanimljivo.

PRE BASKETA MU ČESTO DOBACE "VIDI OVOG ŠTO IZIGRAVA AMERIKANCA"

Rep i hip-hop muzika je neodvojiva od stritbola. Zato je Nemanja lako privukao pažnju domaćih, ali i stranih repera.

- Mnogo mi znači njihova podrška. Gru je video jedan od mojih nastupa, a onda sam sasvim slučajno u jednom klubu naleteo na njega. On me prepoznao i onda su krenula pojavljivanja po spotovima. Tu su moja kikindska braća MBC, Trill i Last Alfabet, repreri koji su me prvi put ubacili u spot, pa sam bio u VIP-ovom, Lu Benijevom spotu... Sa Gruom sam nastupao na festivalu "Svi kao 1". On mi baš pomaže. E sad, to što sam ga izblamirao na klipu... Izvini Gru, brate, ali... – nasmejao se Nemanja.

Šta je potrebno da bi neko odlučio da se bavi stritbolom, a ne košarkom?

- Harizma na terenu je presudna. Moraš da imaš mekoću u driblanju lopte, da osetiš igru i uz muziku koja treba da te nosi.

Da ti neko ponudi da nastupaš za neku NBA ekipu, šta bi odlučio?

- Da mi sad ponude iz NBA i AND1, ja bih bez razmišljanja prihvatio ponudu AND1. To mi je u krvi, ne mogu sad da pobegnem od toga. Ne mogu da se prešaltam na košarku. Vidim i po basketu kad igram. Ja ne mogu to normalno da igram, da uradim te šablonske finte. To mi je i mana i vrlina, ali pre bih rekao vrlina.

- Inače, samo NBA i pratim, evropska košarka mi je totalno dosadna sa svega tri finte. Ajverson i Garnet su mi bili idoli, navijao sam pre za Filadelfiju, a sada navijam za Boston.

Kako protivnici na terenu reaguju na tvoje jedinstveno umeće?

- Uvek treba paziti s kim igraš basket, jer ne znaš kako će ko da reaguje. Krenem onako opušteno da igram, pa ljudi kad vide tetovažu, odmah komentarišu: "Vidi ovog što izigrava Amerikanca." Ja kažem: "Ajde dobro, uzmi mi loptu, stajaću samo u uglu." Na kraju ipak pruže ruku i kažu svaka čast.

Nemanja ne planira da odustane od svog sna, bez obzira na to što od toga, barem zasad, nema leba.

- Voleo bih da predstavljam jednog dana Srbiju na najjačem turniru u Indoneziji LA Lajtsu.Prošle godine su sve basketaške doveli, a došao je i Denis Rodman. Imam kontakte sa važnim ljudima, čak i sa Hot Sosovim menadžerom, ali videćemo. Ne želim da odustanem od toga. Osetio sam da sam pronašao svoj talenat i želim da budem uspešan u onome čime se bavim.

Odlučili smo da se lično uverimo u Nemanjino umeće. Ponudli smo mu da se presvuče pre nego što na terenu skreše krila članovima naše redakcije, koji su bili pravi optimisti da će moći da mu se suprotstave.

- Ma jok, mogu ja i ovako - rekao je Triki, i produžio ka terenu sa sve odvezanim "kanađankama" i u tradicionalnom reperskom fazonu kada je u pitanju nošenje farmerki.

Redakciju je uspešno izblamirao, ali nam je za utehu nešto i obećao.

(Bojana Mekić / Foto: Marko Todorović)