DVA ZLATA I SREBRO: Sveta nedelja srpskog sporta

Slavi Srbijo! Pevaj i veseli se, ovih dana imaš razloga za to. Nole, vaterpolisti, rukometaši, odbojkaši, odbojkašice...

Postoje li granice dometa sportista iz zemlje koja zbog nekih drugih granica nikako da sastavi kraj s krajem? Kako objasniti beskrajnu seriju trijumfa srpskog sporta? Više se i ne postavlja pitanje ko je najbolji, drugo mesto je maksimum na koji mogu da računaju i najveće svetske zemlje.

Rad, posvećenost, talenat, znanje, skromnost... Sve to nije dovoljno, jer treba imati i gen, onaj još neotkriveni, ali u sportu značajan preko svake mere. Jer i Nadal je nadčovek, baš kao i Nole, i ajkule treniraju koliko i delfini, i Balić i Vori su želeli finale ne manje od Ilića i Stanića...

Živeo sam u Novakovo vreme

Novak Đoković. Ime ovog momka se sa strahopoštovanjem izgovara širom sveta. Nije prošlo ni nekoliko minuta od trimufa u divovskoj borbi sa Nadalom, a neki od najpoznatijih sportista i klubova sveta počeli su da šalju čestitke. Rio Ferdinand, FK Milan... A oni bolje od nas znaju da Đoković poslednjih godina ispisuje sportsku istoriju. I da će se i mnogi od njih pominjati kao srećnici koji su se bavili sportom u Novakovo vreme. Nije majstoru bilo dovoljno ni priznanje za najboljeg sportistu sveta u 2011, nastavio je da melje i ove godine.

Nije važno da l je voda topla ili hladna

A tek su vaterpolisti Srbije specifična sorta. Većina njih u aktuelnoj reprezentaciji ima po više od 30 osvojenih trofeja u karijeri. Po tri godišnje, to je njihova mera. Kada bi se nacionalna penzija davala za svaku medalju, svi bi bili milioneri.

U Ajndhovenu su bili ubedljivi, prošetali se do finala, ubedljivo savladali evropske i svetske šampione Hrvate i Italijane, a u finalu pobedili sa samo golom razlike protiv Crne Gore. Jer za njih je takav trijumf "samo", toliko su superiorni u odnosu na one koji se bave istim sportom. A u državi jedva pet bazena sa toplom vodom. Kako to objasniti Italijanima, Špancima, Amerikancima...

Svi zajedno na balkon

Rukometaši nisu uspeli u finalu, ispraznio ih je veliki trijumf protiv Hrvata dva dana ranije. Ali medalja je pala posle 11 godina. Na kraju su ponosno stisli ruke Dancima. Kvalifikacije za Olimpijske igre je takmičenje na koje su počeli da misle i pre nego što su im oko vrata okačene srebrne medalje.

Pored podijua, srpski rukometaši uspeli su još nešto - da potpuno mobilišu naciju koja je 15 dana pričala i razmišljala jedino o njima.

Slavimo, ali ne zaboravimo da smo slavili i nedavno kada su nam zlata sa evropskih šampionata doneli odbojkaši i odbojkašice. Svi oni zaslužuju zajednički izlazak na balkon Skupštine Grada Beograda. I pesmu, horsku pesmu sa narodom kojem su doneli toliko radosti.

Jer ovo je Srbija, zemlja u kojoj je lopta rođena.