Danska ipak prejaka, orlovi se spremaju za London

Finale za anale. Reprezentacija Danske je pobedila selekciju Srbije 21:19 (9:7) u verovatnoj najvrelijoj rukometnoj utakmici u istoriji ovog sporta. “Orlovi” su pred svojim navijačima stigli do srebrne medalje, za par meseci imaće priliku da obezbede vizu za Olimpijske igre.

Više se nije moglo. Realno. SkandiranjeArene  “ole, ole” na kraju susretu za novu rukometnu generaciju najbolje oslikava kakav su meč “orlovi” odigrali protiv države kojoj je rukomet u krvi, u školjskim klupama.

Jedno je sigurno kada su Danci pakao Arene pregrmeli, već danas možemo da pogodimo ko će biti pobednik narednog velikog takmičenja.

Finale golmana

Srpskim rprezentativcima je trebalo punih 5 minuta da otključaju bravu fenomenalnog Landina u velikom finalu. Verovatno sputani tremom od veličine utakmce, razbranili su “orlovi” mladog golmana Skandinavaca. Kad je ušla prva (posle trećeg šuta), ušla je i druga, treća lopta u gol “dosadnih” Danaca.

Međutim, ipak je ovo bilo finale golmana pre svega. Surovi okršaj dvojice čuvara mreže, bez premca najboljih na Evropskom prvenstvu. Već posle dvadeserak minuta. Naš golman je do tada imao 8, a danski 9 intervencija.

Ako ništa drugo ovo prvenstvo je trebalo gledati zbog njih dvojice. Spadaju u red najvećih koji su se pojavili na rukmetnom nebu...

Srbija za razliku od meča iz Pionira nije uspela od prvog minuta da preuzme ritam igre, primorani su bili Vukovićevi izabranici po tek drugi put put na ovom prvenstu da 30 minuta jure rivala po terenu i prate njegov golgeterski učinak. Dobro su se snalazili.

Mogli su orlovi tokom prvog dela i u većem zaostatku da budu da ne beše Stanića. Mogle sui norveške sudije očigledno naklonjene komšijskoj reprezentaciji da podignu po neki put ruku tokom danskog napada, ali nisu. Minus 1, 2, 1, 2 i tako u krug.

Srpski bekovi su imali puno problema tokom prvih pola sata. Vujin (0/4), Ilić (1/6), Stanković (0/2). Da je pola ovih šuteva ušlo u prvom poluvremenu ko zna kakva bi se priča sa čitala. Ni u nastavku se statistika nije bitnije promenila.

Haos na tribinama i euforija u igri “orlova”, nešto slično meču sa Hrvatskom zadesila je Skandinavce na startu drugog poluvremena. Ali, oni nisu “kauboji”. Izdržali su pritisak tribina, odbranu “orlova” koja je bila za nijansu agresivnija.

Eh, taj Hansen...

I kada sui h svi otpisali oko 50. tog minuta, “orlovi” su se izdigli. Po ko zna koji put srčanom igrom. Bili su blizu preokreta. Seriju golova Vujina, Nikčevića i ostalih sprečio je Mikael Hansen, sa neverovatnim učinkom u napadu i bravurama koje ga svrstavaju u red najvećij koje je rukomet imao. On je u duetu sa fenomenalnim Landinom pratkično sam doneo titulu Danskoj.

Finiš i pored kakve takve šanse za našu selekciju ipak je ostao nedorečen od strane “orlove”. U ovom trenutku, ovo bi bio maksimum. Jednom rečju izgoreli su u želji da osvoje najsjajnije odličje.

Bili su lišeni pomoći Žarka Šešuma koji je zbog bezumlja nekog navijača na finalu bio gledalac. Proživljavao je sa saigračima s previjenim desnim okom iz svečane lože uz predsednika Srbije Borisa Tadića, predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, nekadašnjeg reprezentativnog rukometnog golmana Zorana Đorđića, proslavljenog francuskog rukometaša Džeksona Ričardsona...

Šteta! Bravo “orlovi”!

SRBIJA: Marjanac, Stanić 15 odbrana, Vujin 2, Nikčević 2, Manojlović 1, Toskić 2, Ilić 2, MArković, Prodanović 4, Stojković 2, Beljanski 1, Vučković 3, Čutura, Stanković , Nenadić.

DANSKA: Landin 19 odbrana, Kleverli, Mogensen, M. Kristijansen, Lauge 2, L. Kristijansen, Markusen 2, Egert 3, Spelerberg 1, Svan Hansen, Lindberg 2, R. Toft Hansen 1, Sondergard 1, H. Toft Hansen, Hansen 9, Nilsena.