EVROPSKA ŠAMPIONKA ZA TELEGRAF: San mi je da osvojim Olimpijsku medalju (FOTO) (VIDEO)

Srpska atletičarka Amela Terzić ušla je u istoriju svetske atletike kao jedna od tri devojke koje su uspele da osvoje sve tri medalje na juniorskom krosu Evrope.

Naša Amela je nedavno postala evropska šampionka u krosu koji je održan u Mađarskoj čime je na najbolji način završila juniorsku karijeru. U intervjuu za Telegraf mlada atletičarka je otkrila kako uspeva da pravi vrhunske rezultate za zemlju koja nema uslove za trening i zašto nije učestvovala na Olimpijskim igrama u Londonu.

 Čestitke na velikom uspehu, koji ste postigli, kakvi su vaši utisci sa ovog takmičenja i da li ste očekivali zlato, ili ste se samo potajno nadali?

- Ja sam težila da osvojim medalju, možda nisam bila sigurna, ali sam znala da sam spremnija nego prošle godine. Morala sam da imam dosta strpljenja u toku trke, iako sam napravila taktičku grešku, pa me je poslednji kilometar obišla Britanka Gorecka. Bila je ispred mene 20 metara, a tada su svi najavljivali, čak i komentator, da gubim trku, ali smogla sam snage i krenula u napad. Odjednom mi je došla neka snaga, ne znam ni sama odakle. Ili je to možda bila moja velika želja za zlatnom medaljom, ne znam ni sama. Kada sam je obišla, trčala sam i vikala samo_ "Napred, napred, napred"

 Možete li nam opisati kako ste se osećali dok je Britanka bila ispred Vas, da li ste se uplašili da gubite zlatnu medalju?

- Uhvatila sam ubrzanje pre nego što sam došla do nje i bukvalno sam proletela, a ona nije mogla da prihvati taj ritam. Obišla sam je u trenutku kada je prolazila pored svojih navijača i mislila sam da će zbog toga da izdrži moj ritam. Međutim, moja promena tempa bila je tako jaka da to ni kamere nisu zabeležile. U jednom trenutku sam bila iza nje, a u sledećem kadru ispred, a niko nije znao šta se desilo.

 Završili ste na najlepši način juniorsku karijeru, a sada Vas očekuje seniorska kategorija, da li ste spremni i šta Vas sve očekuje sledeće godine?

- Ja se već godinama spremam za seniorsku kategoriju. Moj trener ima plan i program, a moje je da treniram. Prva godina će biti najteža, ali zato mnogo više očekujem od 2014. godine. U zavisnosti od forme ću videti gde ću nastupati i na kojim takmičenjima. Moja disciplina je 1500 metara, ali zavisno od forme i od mitinga trčaću i na 800 i na 3000 metara.

 Zanimljivo je da ste sada kompletirali sve medalje sa krosa Evrope.

- Čula sam da sam treća u istoriji koja je u juniorskoj konkurenciji osvojila sve tri medalje. To je svakako lepa informacija.

 Letos ste ispunili normu za Olimpijske igre u Londonu, ali niste otišli?

- Meni je tada prioritet bilo Svetsko juniorsko prvenstvo, gde sam osvojila srebrnu medalju. Znala sam da u Londonu ne mogu do finala, a nisam želela da propustim juniorsko, pa sam izabrala da odem u Barselonu, jer mi je bila važnija ta medalja. Za Olimpijske igre ima još vremena, a umesto mene je u Londonu trčala Marina Munćan.

 Znači sledeće Igre u Riju će biti vaše prve,  da li vidite tamo dobru priliku za uspeh?

- Nadam se da ću nastaviti ovako dobro da treniram, a za ostalo ćemo videti, jer ne želim unapred da pričam. Imamo mi još atletskih nada nisam samo ja tu i nadam se ćemo uspeti da donesemo neku medalju.

 Kako ste vi zadovoljni sa uslovima za atletiku u Srbiji?

- Nažalost, nemamo uslove za rad, jer nam treba dvorana. Pokušali smo mi bez uslova da se spremimo za takmičenjje ali nije to baš to.  Ja sam ove godine u januaru trčala u dvorani na 1500 metara i bilo mi je jako teško. Ja sam se spremala napolju i u hali, a ostali u dvorani za atletiku. Bilo mi je jako teško i tu smo mi u minusu u odnosu na ostale zemlje Balkana i sveta.

 Ali, dobro, najavljeno je da će uskoro biti izgrađena dvorana?

- Ma , dok se ne napravi nećemo o tome da pričamo.

 Imate dovoljno vremena da se spremite za Olimpijske igre u Riju, da li vam je olimpijska medalja najveći san u karijeri?

- Kao prvo, želim prvo da odem na Olimpijske igre i da pružim svoj maksimum, da istrčim lične rezultate neću biti tužna i ako ne osvojim medalju. Ali, i ja bih volela medalju zašto da ne, pa ko ne bi želeo da bude na postolju na Olimpijskim igrama.

(D. Stojmenović)