INTERVJU, TUMBAKOVIĆ: Đilas je bio golman buntovnik, zbog čega je dobijao po zulufima

Na isteku prve godine na mestu sportskog direktora, Ljubiša Tumbaković u intervjuu za Telegraf otkriva da li ruski naftni gigant dolazi u Humsku, da li je oprostio Delijama batine sa derbija 2000. godine i za koga bi danas glasao da se na klupskim izborima ponovo susretnu Savo Milošević i Dragan Đurić.

Akter 40 večitih derbija(najviše u istoriji) za naš portal objašnjava viziju Partizana u budućnosti, ali se priseća i prošlosti, kada je na svom prvom trenerskom poslu mešđu stative stavio, nikog drugog do - Dragana Đilasa, gradonačelnika Beograda i verovatno budućeg predsednika DS.

Logično, za početak, odgovara na ona pitanja koja armiju navijača crno-belih najviše zanimaju...

Da li Partizan pojačava ili rasprodaje tim u narednom prelaznom roku?

- Bavimo se analizom postojećeg igračkog kadra. Naše opredeljenje je bazirano na igrače iz naše škole, ali i da pokušamo da dođemo do najboljih mladih igrača iz regiona - Makedonije, Crna Gore, BiH. To je najlogičnije.

Kao u vreme stare Jugoslavije?

- Pa da, taj sistem se pokazao kao najbolji. Jer, kažite mi ko je zavredio pažnju od stranih igrača u Partizanu? Taribo Vest, najviše svojim iskustvom, Dijara, Žuka, Kleo, koji je navijačima u najsvežijem pamćenju...ostali malo i slabo. Prema tome, nisam siguran daje to naš put . Stranci su, čast izuzecima, poluproizvodi.

Šta Partizan namerava da učini kako bi zadržao mlade igrače na godinu-dve, da sa njima pokuša da uradi nešto u Evropi, i da se, na kraju, ne kaje kad iste te klince, posle još godinu ili dve, preprodaju prosečne evropske ekipe u milionskim iznosima?

- Planiramo da uradimo mnogo. Ali to je proces. Mi moramo da stvorimo uslove, bolje reći budžet, pa da ne moramo da prodajemo mlade igrače svake godine. A za to nam treba ta godina ili dve. Da li će to biti u ovoj ili narednoj sezoni, ne znam. Znam da treba vremena i strpljenja.

Ajmo konkretno. Jel Partizan na zimu prodaje Lazara Markovića?

- Za sada ne! Ali ovo ne govorim sa pozicije menadžmenta kluba, već struke.

Ako da gol Interu večeras, zna se i kome ćete ga prodati?

- Mislim da je on Interu toliko golova dao u Milanu, da ne mora nijedan ovde. Nema veze što nijedna lopta nije završila u mreži.

U kakvoj je finansijskoj situaciji Partizan trenutno?

-Korektnoj. Nije najsjajnija, ali nije ni kakva se prezentira u javnosti. Jedno je sigurno, u Srbiji smo najstabilniji. Duguje se igračima, to ne krijem. Ali to će se brzo rešiti, važno je da Partizan nikome nije ostao dužan!

Da li je klubu potreban naftni magnat, tajkun iz Emirata ili neki drugi Rus, pa da postane stalni učesnik Lige šampion?

- Ne mislim tako. Znam kako razmišljaju ljudi koji su napravili temelje ovog Partizana pre 20 godina. Njihova razmišljanja su takođe bila u drugom pravcu. Ovde privatizacija neće biti većinska. Pre sam za model Barselone, nego za onaj Čelsijev, pre sam za Mančester junajted, nego za Mančester siti.

Svi su bili iznenađeni kad su vas videli na mestu direktora Partizana. Šta se  to u međuvremenu desilo pa da onaj Tumbaković, koji je dao jedini glas Savi Miloševiću na prethodnim izborima za predsednika kluba, dobije poziv od njegovog protivkandidata(Dragan Đurić) za funkciju u Partizanu?

- Ništa se nije promenilo. Svako ima pravo na subjektivno mišljenje. Ja sam u to vreme doputovao iz Kine i kao član Skupštine tog momenta nisam glasao protiv Đurića, nego za Savu. Prepoznao sam u momku kojeg sam ubacio u prvi tim perspektivu da doprinese nešto našem Partizanu, uz svo uvažavanje mog prijatelja Dragana Đurića.

Za koga biste danas glasali?

-Verovatno opet za Savu!

U prijateljskim ste odnosima sa gospodinom Zečevićem i prethodnim rukovodstvom Partizana. Jeste li pokušali da pomirite to prethodno i ovo sadašnje rukovodstvo?

- Direktno nisam. Ali ću svojim ponašanjem uticati da se polako vrate ljudi koji trenutno nisu u klubu. Ovaj klub nije ni moj ni njihov, nego naš. Kad počnemo komplekse i sujetu da stavljamo u drugi plan, onda ćemo shvatiti koliko ovaj Partizan svima nama znači. A Žarko Zečević je jedan od mojih najboljih prijatelja i on mi nikad neće zamriti što sam deo ovog rukovodstva.

Kako doživljavate sukob dve navijačke frakcije Grobara, u kojoj je svaka utakmica potencijalni masakr?

- Obe grupe vole Partizan. Nažalost, i izginuše zbog njega. A to nam zaista ne treba. Potrebna nam je grupa navijača koja će biti jedinstvena, neće misliti jednom glavom, ali neće kidisati jedni na druge. Ja nisam pričao sa njima, ali klub traži načine da pomiri dve grupe. Mi nemamo toliko navijača kao Zvezda, moramo u svakom momentu da se borimo za svakog od njih, razmišljamo o tome kako da ih privučemo.

Da li je zvanični stav kluba i dalje da su tzv. "Zabranjeni" finansirani od strane bivšeg rukovodstva?

- Ne želim time da se bavim, žargonskim i uličnim pričama. Smeta mi naziv "Zabranjeni", jer ne želim nikoga da zabranjujem. Baš me briga ko ih i da li sponzoriše. Ne razmišljam tako, nije ni mene dugo bilo u klubu, pa nisam pomišljao da nekog finansiram. Ne razmišljam u tom pravcu. Meni je to neverovatno.

Zvezdin UO proziva i optužuje Sudijsku komisiju. Spominju se nameštanja, veze sa kladionicama… vaš komentar?

- Najlakše je svoje slabosti staviti pod tepih i tražiti podršku i izgovor u stvarima koje su periferne.

Još pamtite onaj derbi iz 2000. godine. Jeste li oprostili komšijama za prebijanje?

- Zaboravio jesam, oprostio nisam. To je nešto najružnije što sam doživeo u karijeri. Odeš u goste, odigraš minut, a onda ti navijači Zvezdini u novoj demokratskoj državi, gde nema policije, već red zavode Delije sa onim redarskim majicama, dođu i prebiju igrače i rukovodstvo.  A zatim nam kažu da treba da se igra nova utakmica. E pa neću da igram novu utakmicu. Zato sam otišao iz Partizana.

Imate li uopšte prijatelje u Zvezdi? Popijete li nekad kafu sa nekim?

-Naravno. Džaja je moj veliki prijatelj. Baš kao i Kule Aćimović, Ljupko, Miša Kosanović, Pižon, Zoran Filipović.

Hoćete li otići na Marakanu, na predstojeći derbi?

- Od 2000. nisam otišao tamo. Verovatno neću ni ovaj put.

A hoće li Đurić ići?

- To pitajte njega. Predpostavljam da hoće. U svim normalnim držvama, predsednici sede jedan pored drugog na stadionu, zajedno pre meča ručaju….

Pa ko koga prebije?

- Prevazišli smo tu demokratiju.

Politika i sport, utisak je, u Srbiji su vezani više nego bilo gde drugde. Iz Zvezdinog tabora već godinama dopiru komentari: Lako je bilo Partizanu kada su za njega navijali predsednici države, premijeri. To traje još od vremena Mirka Marjanovića?

- Odlično, jer Partizan pod Mirkom Marjanovićem nije ništa osvojio. Otišao je kad sam ja došao i kad smo počeli da osvajamo trofeje. To je samo žargon, šuplja priča. Ima i u Zvezdi političara. Pogledjte ko je sve tamo. Pa i Dragan Đilas, gradonačelnik i moj bivši golman, je veliki Zvezdaš.

Kakav je Đilas bio golman?

- On nije bio golman, pokušavao je da bude (smeh). Kao trener Radničkog sa Novog Beograda, inače moj prvi trenerski angažman, tražio sam visokog golmana, iz “košarkaške sekcije”. Đilas je bio žut, beo, malo pogrbljen, kao motka, mnogo smešan... Stigao je do omladinaca. Branio je nekad, nekad ne… Imao je konkurenta u jednom malom momku, kasnije novinaru Trećeg kanala. Jedan je bio skraćen, a ovaj dugačak, kao motka (smeh). Ono što je interesantno za Đilasa, uvek je oponirao, bunio se, nije mu bilo pravo. Zato je ponekad od mene dobio hvatanje za zulufe, vaspitnu meru. Onda mu se gubi trag i posle nekog vremena čujem za nekog “Đikija”, buntovnika u gradu, koji je Slobi sasuo u facu. Kažu mi: To je, bre, onaj tvoj golman! Kad sam se vratio iz Kine već  je bio gradonačelnik. Videli smo se par puta od tada. Kakav je bio klinac, na terenu, pokazuje danas kao gradonačelnik. Pravi je dasa.

Večeras stiže Inter. Da li Partizan još ima šansi u Ligi Evrope?

- Pored dobrog utiska, jurimo i rezultat, ali nam je utisak glavni. Ne bi valjalo ove mlade momke preopteretiti pritiskom.

“Uhvaćeni” ste u rukovanju sa Masimom Moratijem na “Meaci”. O čemu ste pričali?

- Upoznali smo se preko našeg konzula. Bilo mu je drago, bio je oduševljen našom igrom. Čovek je pravi gospodin. Trebalo bi danas da stigne u Beograd.

Čini se da je najveći problem srpskog fudbala nedostatak kreativaca? I Partizan je u sličnom problemu. Šta posle Saše Ilića?

- Uvek imamo rešenje u kontinuitetu. Imali smo Peđu Mijatovića, Dragan Ćirića, pa Sašu Ilića. A stiže mladi Ninković.

Zbog gluposti u Kruševcu, na već čuvenoj utakmici protiv Engleske, Ninković je kažnjen od FSS sa godinom suspenzije? Prestrogo ili preblago?

- Nisu njega kaznili, nego su kaznili sebe. Shvatiće to. Godinama se bave fudbalom, neke mnogo gore stvari su stavili ispod tepih, a na stub srama su stavili dečka od 17 godina. On teško podnosi poraz, plakao je na klupi posle poraza u večitom derbiju. Sebe treba da kaznimo, ne njega, jer je krivica do nas ako nismo uspeli da jednog tako mladog igrača naučimo nekim stvarima.

KINA JE FUDBALSKO ČUDO, VRLO BRZO ĆE SE NĆI U VRHU

Opišite nam malo ekspanziju kineskog fudbala, kojoj ste kao trener lično svedočili?

- Kinezi imaju super infrastrukturu, a fudbal je dobio dimenziju sličnu evropskoj. Veliki broj evropskih trenera radi tamo. Puno se ulaže, a utakmice prati veliki broj navijača. Idu stepenik po stepenik. Vrlo brzo će se uključiti u sam vrh svetskog fudbala.

Pratite li Stanojevića u Dalijenu? Da li ste mu pomogli oko transfera u Kinu?

- Napravio je lep rezultat. Nisam mu pomagao u transefru, jer je iznenada otišao. Da je od njega potekla incijativa, sigurno bih mu pomogao. Ušao sam im u glavu, poznajem im mentalitet. Mada se svuda razlikuju. U provinciji u kojoj sam ja radio je rođen čuveni filozof Konfučije, i ona važi za mirnu i povučenu, nema sekiracije, kad izgubiš - ne vređaju te kao ovde.

S.M./A.K/Foto:M.Todorović