SEĆANJE NA ČILEANCE: Leković: Samo je Miljan verovao u nas

Prošlo je četvrt veka od fenomenalnog uspeha jugoslovenskog fudbala.  Tog 25. oktobra 1987. omladinska reprezentacija bivše države osvojila je titulu prvaka sveta u Čileu.

Ekipa predvođena golmanom Lekovićem, zatim vedetama kao što su Mijatović, Šuker, Prosinečki, Boban, Jarni zasenila je sve na svetu i ostvarila neverovatan uspeh.

Kapiten te generacije Dragoje Leković uvek se rado seti tih trenutaka koji su svima izmenili živote.

- Sigurno da titula iz Čilea budi lepa sećanja. To je rezultat koji je neverovatan i ne znam da li će neko uspeti da ga ponovi od ekipa koje su nastale iz bivše Jugoslavije.

- Ni mi sami nismo očekivali da možemo do titule. Nismo znali šta nas čeka jer nismo poznavali ekipe iz Južne Amerike, koje su po pravilu uvek favoriti.

- Godinu dana pre Čilea bili smo peti na Evropskom prvenstvu koje je osvojila Zapadna Nemačka. Međutim, kada smo došli na Mundijal, pa pobedili domaćina odmah na startu, tako nam se sve otvorilo - rekao je Leković za Telegraf.

BEZ PORAZA DO KRAJA

Na putu do titule preslišali su prvo domaćina Čile sa 4:2, potom Argentinu sa 4:0, pa Togo sa 4:1, da bi u četvrtfinalu dokrajčili Juznoamerikance pobedom nad Brazilom od 2:1.

U polufinalu je pala ondašnja DR Nemačka  predvođena Matijasom Zamerom, tada najboljim fudbalerom Evrope, a u dramatičnom finalu "plavi" su bili uspešniji od SR Nemačke tek posle serije penala.

U regularnom delu i u produžecima ostalo je 0:0. Svih pet puta naši igrači bili su sigurni, tako da je prednost, koju je još u prvoj seriji doneo Dragoje Leković - Jegulja odbranivši šut najboljeg strelca turnira Viteceka, bila odlučujuča.

- Posle pobede nad Brazilom u četvrtfinalu znali smo da možemo da idemo do kraja. Posle su nam dolazile ekipe iz Evrope koje smo znali, tako da smo uspeli da trijumfujemo - nastavio je priču Leković.

On je istakao da pre odlaska na takmičenje niko nije verovao da ovaj tim može da uradi nešto bitno.

- Na aerodrom su nas ispratili Miljan Miljanić i ekonom FSJ ali zato kad smo se vratili bio je pravi odbor za doček. Prvo smo sleteli u Zagreb da bi nas primio predsednik FSJ Slavko Šajber, a posle smo otišli u Beograd.

- Bilo je dosta problema oko odlaska jer je prvenstvo bilo u toku i klubovi nisu želeli da puste igrače, ali onda je Miljanić presekao i rekao da mora da se ide, jer je to zvanično FIFA takmičenje. I tako smo otišli.

Sećam se da mi je pehar predao tadašnji predsednik svetske fudbalske federacije Žoao Avelanž - ističe Leković.

Kroz sećanja ovog vrsnog golmana, koji sada radi u FSCG, prolazi i to da je u Čile tada bila na snazi vojna diktatura.

- Čim smo došli rekli su nam da sami ne napuštamo hotel, a kada bismo se kretali uvek smo imali pratnju.

- Međutim, ništa se nije desilo, a nama je bilo feneomenalno, jer je tada u Čileu živelo 70.000 iseljenika iz Jugoslavije, tako da su nam i oni priredili prijem posle osvajanja titule.

KO ZNA ŠTA BI BILO DA SE NIJE RASPALA JUGOSLAVIJA

Samo četiri godine posle osvajanja titule prvaka sveta, "Čileanci" - tako su ih svi zvali - bili su osuđeni da se podele i prestroje uz svoje nacije i svoje nove države, tako da nisu imali priliku da se okušaju u seniorskoj konkurenciji.

- Nakon tog uspeha, većina nas je napravila dobre i uspešne karijere i siguran sam da nam je to bila odskočna daska. Ne znam šta bi bilo da se Jugoslavija nije raspala, verovatno bi većina nas nastavila da igra za A selekciju i onda ko zna šta bi bilo na EP 1992. gde smo nepravedno izbačeni ili u SAD 1994, Engleskoj 1996, pa sve nadalje - zaključio je Leković, kapiten zlatne čileanske generacije.

Ekipa iz Čilea: Dragoje Leković, Tomislav Piplica, Branko Brnović, Robert Jarni, Gordan Petrić, Igor Štimac,Dubravko Pavličić, Zvonimir Boban, Robert Prosinečki, Predrag Mijatović, Davor Šuker,Milan Pavlović, Slavoljub Janković, Slaviša Đurković, Petar Škorić, Zoran MIjucić, Ranko Zirojević, Dejan Antonić. Selektor: Mirko Jozić.

(Telegraf.rs)