MILICA I IVANA POZLATILE TELEGRAF: Već nam dodeljuju medalje iz Rija na ulici! (FOTO)

Trenutno dve najpopularnije sportistkinje u Srbiji, olimpijska šampionka Milica Mandić i vicešampionka Ivana Maksimović, uspele su da, i pored mnoštva obaveza koje imaju od kada su se vratile iz Londona, izdvoje vreme za posetu redakciji Telegrafa.

Predsednik kompanije "Komtrejd" Veselin Jevrosimović je tom prilikom našim dvema šampionkama poklonio Samsung Galaksi Tab 10.1.

Utisci se nisu slegli, naše olimpijke skoro da ne spavaju. Ne kukaju, hvale se time kako izgledaju njihovi prvi dani beogradske slave po povratku iz Londona...

MILICA: Zaustavljaju me sa svih strana, i uopšte mi nije teško da nekome izađem u susret kad mi iskreno čestita. Dođe mi dete i kaže: "Jesi li ti sa Olimpijskih igara", a onda se tek ozari kad mu pokažem medalju.

IVANA: Prekjuče sam, nakon celodnevnog druženja na Adi sa ljudima iz mog kluba, otišla sa njima u drugi klub i svi smo bili tamo, ljudi su mislili da pravim žurku. To veče mi je pevač čestitao, pa je ceo klub tapšao. Inače, mnogo volim da izlazim, često završim i na stolu, a sada moram da pazim kako se ponašam (ha, ha).

U prijateljskom čavrljanju, vratili smo Milicu i Ivanu opet u London i na ključne momente u osvajanju medalja.

MILICA: Četvrtfinale je presudilo. Sve tri protivnice sam posle pobeđivala, ali od nje, inače bivše olimpijske šampionke, izgubila sam prošle godine u kvalifikacijama, kada su bili obični oklopi, i to samo zbog sudija.

IVANA: Stajala sam pored Britanke, i brojni navijači su za svaki njen pucanj vrištali. Onda ja lepo sačekam da se oni izvrište, pa nastavim. Na Igrama su generalno za svaki hitac ljudi tapšali i zvižadali, bilo ih je više od 500 u hali i još stotine ljudi ispred. Ja sam zato ostajala da pucam poslednja, jer mi treba više vremena da se opustim i fokusiram.

I jedna i druga imale su veliku želju da upoznaju Novaka Đokovića. To se ispunilo samo Ivani, jer je naš teniser već napustio London kada je Milica tamo sletela. Utešili smo je time da bi se Nole sada sigurno potrudio da upozna nju.

IVANA: Uvek mi je bilo fascinantno da dečko koji je svega tri godine stariji od mene bude toliko psihički snažan. To je za moj sport fenomenalno, i rekla sam: "Ja da imam njegovu glavu, pa ja bih...", ponovo nas je nasmejala Ivana, i nastavila:

- Dečko je privatno opušten i zanimljiv. Kad je nosio zastavu, bila sam odmah iza njega i sve vreme se zezao. Igrali smo kolo, skakali smo, smejali se, slikali... Isto mislim i za Milorada Čavića, kog sada obožavam, dečko je stvarno super, a i Nađa Higl je kralj. Vaterpolisti su me takođe prijatno iznenadili, a za njih sam u početku mislila da su malo nadmeni.

Obe ste gledale meč za treće mesto vaterpolista?

MILICA: Neprocenljiv je bio momenat posle meča, kada je premijer Crne Gore, koji je baš navijao i sudiju čak i imenom oslovljavao, onako nevoljno sedeo.

IVANA: Ono je bilo strašno, nisam nikada videla da sudija izbacuje igrače, a igra čak ni ne traje, nikom nije bilo jasno šta se dešava.

Milici je "moralo" da se postavi pitanje o Vanji Udovičiću... Odgovor je imala i Ivana.

- Baš je bilo bezveze kad me je novinar bukvalno na aerodromu, na putu da nas primi predsednik Srbije, pitao šta se dešava sa Vanjom. Mene takve stvari pogađaju, pogotovo kada sam videla da je to bilo i na naslovnoj strani.

IVANA: To te pogađa jer se prodaje, a drugi ljudi to ne znaju. I ja sam morala ljude da ubeđujem da Milica nije u vezi sa Vanjom Udovičićem. Zamislite da ima dečka!

Da li shvatate koliki pritisak nose Olimpijske igre, pogotovo sada kada ćete braniti medalje?

MILICA: Moj trener je od samog starta pevao himnu kad smo ulazili u avion u London, čak je  Ivani Španović prilazio i govorio: "Ti si sa nama, uzimaš medalju". Verovao je više od mene da mogu da osvojim zlato, i to traje godinama.

IVANA: Ljudi su mi svi čestitali: "Bravo, bravo, a sad u Riju po zlato u obe discipline". A onda me pitaju i da li mi se brat bavi streljaštvom, i kad im potvrdim, kažu da i njega spremamo. Ali, evo vaterpolisti su živ primer koliko jedna nacija očekuje uspeh, momci su se potpuno pogubili posle utakmice protiv Australije pogotovo. Negativni komentari baš umeju da utiču.

Šta vam je najjači utisak iz Londona van tatamija, odnosno strelišta?

MILICA: Polufinale i finale na 100 m, definitivno. Onih 80.000 ljudi koji ćute i onda posle pucnja svi ustaju i skaču zarad tih deset sekundi. Oni su trku završili faktički 20 metara od mene. Toliko ljudi došlo je samo da isprati Bolta, onakve ovacije... Stvarno neverovatno.

IVANA: Za mene je najjači utisak bilo plivanje. Koliko je samo ljudi došlo da podrži Felpsa, sa celim "drim timom", i eto za tih 20-ak sekundi toliko ljudi vrišti, urla i navija, to skoro nisam videla. Gledala sam i onu malu Kineskinju Je Šiven.

Da li je bilo momenata kad ste pomislile da odustanete od sportova koji se po uslovima ne ističu u Srbiji?

MILICA: Nikada mi nije palo na pamet da odustajem, 11 godina treniram i uživam u ovom sportu. Planiram ceo život njime da se bavim. Sportski vek je do neke 30. godine, ali posle želim da budem trener i da ostanem u sportu.

IVANA: Nisu me pokolebale rečenice tipa: "Tata te je ubacio u reprezentaciju, on te gura". Pre 10 godina sam počela da treniram. Bila su mi potrebna dva olimpjijska ciklusa da dođem do medalje, a to je malo za streljaštvo. Kad budem odlučila da zasnujem porodicu, ne bih želela da ona trpi zbog sporta.

U kakvim uslovima trenirate?

MILICA: Moj trener ima privatnu garažu, fenomenalno opremljenu. Imam dobre uslove za trening,  a sad traži da otvori akademiju na Novom Beogradu.

IVANA: U Beogradu nema dobrih terena za treniranje malokalibarske puške. Vazdušnu treniram u atomskom skloništu u okviru mog kluba "Novi Beograd - Ušće". Svakog dana treniram i u Novom Sadu, pa nazad kući.

Jeste li se susretale sa predrasudama zbog sportova koje ste izabrale?

MILICA: Da, neverovatne su predrasude prema devojkama u borilačkom sportu i svi me pitaju isto kao da li sam opasna, hoću li nekog da prebijem, kao i da li maltretiram decu po školi...

IVANA: "Pucanje, nije li to muški sport, devojke to treniraju? Ti si sad kao opasna?" I šta da na to da kažem sem "jesam" i prevrnem očima. E da, tu je i famozno pitanje: "Je l' ti obučeš nekad haljinu i izađeš u grad?"

Kako se opuštate kad ne trenirate?

MILICA: Volim da idem na kafu s društvom. Nekad odem i igram "Čoveče, ne ljuti se", umem da se iznerviram kada gubim, ali to mi je punjenje baterija kada sam s ljudima koje volim.

IVANA: Masaža definitvno, i kada izađem s prijateljima, jer obožavam da đuskam. Mami sam rekla da mogu da treniram stalno, ali da mi ostavi jedan dan kad mogu da izađem na žurku.

Kako će izgledati vaše pripreme za Rio 2016. godine?

MILICA: Surov tempo, pogotovo dve godine pred Igre. Norme se uzimaju u svetskim i kontinentalnim kvalifikacijama. Mora da se učestvuje na dosta takmičenja i da se sparinguje. Malo pauze mogu da priuštim ove godine, sledeće već neću moći.

IVANA: Ja treniram od oktobra do avgusta. Slobodna sam eventualno u maju ili septembru. Sledeće godine imam dva evropska šampionata. Onda kreću turniri za norme, i mora da se osvoji neko od prva tri mesta.

Saznali smo tokom razgovora da Milica, za razliku od Ivane, nema položen vozački ispit. Što se nas tiče rešeno je - naša redakcija joj je sa auto-školom "De-Boj" poklonila besplatnu obuku.

Upozorili smo je na to da će ako tri puta padne, morati da upotrebi zlato sa Igara, jer mi ne možemo da budemo u komisiji :)

(B.Mekić / Foto: M. Đorđević / M. Todorović)