Našem bratu koji je na utakmicama stvarao magiju

Telegraf sport kao deo Telegrafa je ostao bez jednog od najvažnijih igrača u istoriji portala. Bez prava zamene.

Preporučujemo

Smrt Marka Todorovića, našeg fotoreportera, duboko nas je potresla, šokirala je novinarski svet, a omaž njegovom radu kroz deo izbora njegovih sjajnih fotografija sa sportskih borilišta rešili smo da vam ponudimo još jednom, da pokušamo na još jedan način da sačuvamo sećanje na velikog majstora sportske fotografije.

>>> DOVIĐENJA, DOBRI MARE: Hvala ti za svaki sekund života koji si podelio s nama

Nekako su Marko i Telegraf sport od početka bili jedno za drugo. Sa idejom, sa brzinom, sa kreacijom koja je gađala mnogo daleko i mnogo precizno.

Nismo mogli jedno bez drugog. Ni Telegraf sport bez našeg Todora, ni on bez nas. Zato ovaj tekst i objavljujemo u vreme kada je uglavnom u hali, na stadionu, bazenu... Uveče je bio, zna se, na utakmici i stvarao magiju.

Foto: Marko Todorović

Po kiši, suncu, snegu, u Srbiji, u inostranstvu, na svim borilištima, u grotlu navijača... Bili smo kao nokat i meso.

Marko je, iskreno ćemo vam reći, počeo da diktira online pravila kada je sportska fotografija u pitanju. I zato nemojte da se čudite ako u ovom trenutku pomislite "da, koliko puta sam baš na Telegraf došao posle utakmice, jer sam znao da ima posebne fotografije".

Ne, imali smo posebnog Marka. Toliko posebnog da nije voleo slobodan dan, nego je voleo što i tada ima slobodno da ode u Humsku ili na Marakanu i napravi recimo sledeće fotke:

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Foto: Marko Todorović

Dugo smo razmišljali koje njegove kadrove da vam ponudimo. Da li i ovo da pišemo. Njega nijedna reč neće vratiti. Greške se kako kaže Antonije Isaković u knjizi "Gospodar i sluge" rečima na ispravljaju.

A naša greška je što nismo dovoljno uspeli da vam pokažemo za njegovog života kakav je umetnik sa aparatom bio. Koliko god pisali ono što ste sigurno i zapamtili kroz neke prethodne tekstove "Oštro oko našeg fotoreportera..." nije dovoljno. Zanimljivo, uvek se bunio što ga hvalimo zbog fotki, kaže nam "neka, pusti".

Sa kojom energijom je slao fotke, menjao objektive, po kiši na stadionu menjao kartice i restarovao laptop, kako bi iznova i iznova davao marterijal da Telegraf u real time-u prednjači na online nebu, ne možemo da opišemo.

Foto: Marko Todorović

Onda dođe u stan u Novom Beogradu, pa nastavi da hrani našu foto biblioteku. Do duboko u noć. Sutradan sam dođe i kaže "ej, imate Radonju i Duleta kako se grle, pokidaće sa čitanjem. Ubacio sam vam". Naše je bilo samo da ga poslušamo i naravno, uverimo se da je napravio sjajan posao.

Njega su voleli u Partizanu, u Zvezdi, igrači, novinari, kolege fotoreporteri. Njegove fotke završile su na najvećim šetalicama pojedinih navijačkih grupa u Srbiji.

Profi igrač kakvih malo danas srećete.

Foto: Marko Todorović

Spremali smo se za Podgoricu, radovao se što idemo na "vruće gostovanje", da pratimo Partizan protiv Budućnosti. Imao je oko za atmosferu na stadionima, kao retko ko. Ko zna šta bi odande poslao.

A onda odjednom, mrak. Kao da je pukao blic aparata. Ništa. Nema ga više među nama.

Kad bolje razmislimo, u stvari, ko zna kakav se brejking "gore" desio kad je Marko hitno morao da ode. Da verovatno ufotka najjači kadar i ekspresno nam pošalje.

Za svoj Telegraf i vas, čitaoce.

(Markova familija, Telegraf sport)