Srušio Zvezdu, dobio Đukićev poziv, debitovao za Partizan: Nema srećnijeg fudbalskog tinejdžera u Srbiji od Jovana Kokira

U poplavi Partizanovih klinaca koji su prethodne dve-tri godine priključivani seniorima, jedan se posebno izdvojio na zlatiborskim pripremama koje su u jeku. 

Preporučujemo

Dečačić omalenog rasta, ne i krhke građe, upadljivo plave kose, fazonirane moderne "fudbalerke". Pravi zvrk. "Plete" loptu kao mator. Ne preza od starijih.

A tek su mu 17 godina...

U svojoj fudbalskoj biografiji već ima upisano "članstvo" u reprezentacji Srbije (trenutno kadeti) i pregršt majstorija u crno-belom dresu. Onu poslednju, kaže, zauvek će pamtiti: golčina "večitom rivalu" Zvezdi za pobedu i titulu Partizana.

U samo mesec dana Jovan Kokir živi san skoro svakog mladog igrača u Srbiji: rešio je derbi, pozvan je na pripreme voljenog kluba i upisao je debi (protiv Zete).

Nije loše za jednog tinejdžera...

- Osećaj je zaista neverovatan. Nestvaran. Ne postoje reči kojima bih opisao sve što mi se dešava u poslednje vreme - kaže, na sve ovo, uz neizbežni dečački osmeh, popularni Koki.

Poziv u "A" tim od Miroslava Đukića pogodio ga je kao prvo zaljubljivanje.

Foto: Telegraf

- Nisam očekivao, nekako sam se potajno nadao, a kad je stigao... Stvarno sam bio presrećan! Ovo su moje prve pripreme sa prvim timom i mogu samo da kažem da sam ponosan. Da, ponosan je prava reč kojom mogu opisati sve ovo što mi se dešava.

Ugvor sa Partizanom, onaj profesionalni, još uvek nije stigao, ali...

- Nemam još, nisam ga potpisao, ali o tome ne brinem uopšte. Tek sam kročio među seniore, moje je da radim, treniram, da slušam i sve će u tom slučaju doći na svoje.

Ulaskom u prvi tim Kokir je ispunuo ne jedan, nego dva dečačka sna. Drugi je ostvarenje davnašnje želje da trenira i igra sa legendom kluba Sašom Ilićem koji je imao 23 godine kada se Jovan rodio...

- Izgleda da sam uhvatio "poslednji voz" da budem u timu sa Ilićem, ako mu je ovo poslednja sezona - sa dozom blagog olakšanja konstatuje Kokir, pa se nadovezuje: - Baš ta činjenica da je Ilić imao 23 godine kad sam se rodio i još igra, dovoljno je senzacionalna i posebna sama po sebi. To što uopšte imam priliku da treniram sa njim je tek za nevericu.

Foto: Telegraf

Ulaskom u svet profesionalaca (iako nije još i papirološki to definisao), za Kokira je nastalo i novo razdoblje u karijeri. Veći je teret obaveza, ali se svi od reda, kako kaže, trude da mu olakšaju da se što pre uklopi i da se oseća kao punopravni član tima.

O prvim danima kao "odrastao" iznosi najjače utiske. Otkriva ko su najveći profesionalci u ekipi i čije poteze "skida".

- Nemanja Miletić i golman Stevanović mi deluju kao najveći profesionalci, a od igrača najviše mi se sviđa Alen Stevanović. Mnogo zna fudbala. Igra približno mojoj poziciji, pratim šta radi i pokušavam od njega da naučim. Za sada, njega kopiram, a malo i Necu Mihajlovića.

Kao jedan od najmlađih svestan je i "obaveze" koju sa sobom nosi status novajlije. Ipak, rituali inicijacije ulaska u "svet odraslih fudbalera" nije doživeo. Barem ne još uvek.

- Nije toga bilo, još nisu počeli da me "maltretiraju" - uz "kez" kaže ovaj tinejdžer.

Ukratko, Kokir je za Telegraf ispričao i svoj razvojni put.

- Prošao sam skoro kompletnu Partizanovu školu. Došao sam u mlađim pionirima, iz batajničkog BSK-a. Pozvali su me ljudi iz Teleoptika, trener Đukanović i Zoran Đurić, prešao sam tamo. Malo sam igrao za moje godiše, a malo za `99, i bio sam dobar, pa me je trener Milan Ristić pozvao da pređem u Partizan. Naravno, ja sam prihvatio poziv i od tada je sve išlo kako treba - samozadovoljno kaže Kokir.

Na njegovu veliku sreću, pored toga što igra sa Ilićem, ima privilegiju da ga i trenira veliko ime.

- Đukić je bio veliki igrač, veliki trener sa velikim iskustvom. Voli mlade igrače, pomaže nam dosta, daje nam podršku svaki dan, motiviše nas, prezadovoljan sam.

Na konstataciju da je, nažalost, u Srbiji trend da igrači sve ranije odlaze iz klubova, imao je spreman odgovor.

- Voleo bih da što duže ostanem i da igram Ligu šampiona sa Partizanom, to mi je neki san, to mi je cilj, a posle ćemo videti.

(M.B.)