STO BIZARNIH ČINJENICA O OI (5. deo): Osvojila zlato, a nije ni znala da učestvuje na Olimpijadi

21. PRVA OLIMPIJSKA POBEDNICA NIJE NI ZNALA DA SE TAKMIČI NA IGRAMA

Zlatnu medalju u golfu u ženskoj konkurenciji na OI u Parizu 1900. osvojila je Margaret Abot, a da nije ni znala da je učesnica Olimpijskih igara.

Ona je iskoristila godišnji odmor da poseti Svetsku izložbu koja se u prestonici Francuske održavala paralelno sa Olimpijskim igrama i prijavila se za takmičenje u golfu za koji je verovala da je deo te manifestacije. Tek po povratku u SAD saznala je da je postala prva američka osvajačica zlatne olimpijske medalje.

22. TERETNIM LIFTOM STIGAO NA PRIJEM U SVOJU ČAST

Heroju Olimpijskih igara u Berlinu 1936. Džesiju Ovensu u čast po povratku u SAD održana je parada na ulicama Njujorka. Ovens je i sam prisutvovao paradi, posle koje je otišao na prijem u čuveni hotel Valdorf Astorija.

Upravu hotela nije impresioniralo to što je Ovens "pljunuo u lice" Adolfu Hitleru, pa su ga, zbog rasne segregacije koja je u to vreme vladala u SAD, poslali teretnim liftom na sprat.

Ovens je sve vreme tokom Igara u Berlinu uživao sva prava kao i beli američki sportisti, ali za razliku od belih osvajača medalja nije dobio poziv za prijem u Belu kuću.

- Ni Hitler me nije tako ponizio. Od predsednika nisam dobio ni telegram - rekao je kasnije Ovens.

23. SAMO 27 POENA U "BLATNJAVOM" KOŠARKAŠKOM FINALU

Košarkaši Sjedinjenih Američkih Država osvojili su zlato u Berlinu 1936, savladavši u finalu Kanadu rezultatom 19:8. Na mali broj poena na utakmici, pored tadašnjih pravila, uticali su uslovi u kojima je meč odigran - igralo se na zemljanom terenu po velikom pljusku.

Blato koje nastalo činilo je vođenje lopte, a naročito dribling, gotovo nemogućim. Najbolji strelac meča bio je Amerikanac Džo Fortenberi sa sedam poena. Utakmici je prisustvovalo oko 1.000, do kože pokislih gledalaca, koji su morali da stoje oko terena jer nije bilo tribina.

24. KASNILI DVE NEDELJE U ATINU ZBOG RAZLIKE U KALENDARU

Trinaest američkih studenata putovalo je tri nedelje kako bi učestvovalo na Igrama 1896. Imali su plan da u Atinu stignu 13 dana pre početka takmičenja kako bi se aklimatizovali, ali su se preračunali jer nisu uzeli u obzir razliku između gregorijanskog kalendara i julijanskog, koji je tada bio na snazi u Grčkoj, pa su doputovali samo dan pre početka Igara.

25. NA PREVARU DOŠAO DO ZLATA PA DOBIO BATINE

Konzervativni čelnici Sirakjuz univerziteta zabranili su američkom skakaču u dalj Mejeru Prinstajnu da skače u finalu Igara u Parizu 1900. jer je bilo organizovano u nedelju. Upravi Sirakjuza ništa nije značilo što je Prinstajn bio Jevrejin.

Njegov glavni suparnik Alvin Krenclajn bio je posvećeni hrišćanin pa su on i Prinstajn sklopili usmeni pakt da se ni jedan ni drugi neće pojaviti na borilištu u nedelju. Ali Krenclaj je prekršio dogovor i ipak se pojavio na zaletištu, skošivši 7.188 metara. Time je za tri milimetra nadmašio Prinstajnov skok iz kvalifikacija (kvalifikacije su se računale i u finalu) što je bilo dovoljno za zlato.

Prinstajn je bio jako ljut kad je saznao da je njegov zemljak na prevaru došao do zlata i udario ga je pesnicom u lice. Dan kasnije, i on se dokopao olimpijskog zlata, trijumfom u troskoku, a na Igrama u Sent Luisu četiri godine kasnije uzeo je duplu krunu. Takođe je osvojio zlato u skoku u dalj i na nezvaničnoj Olimpijadi iz 1906, koja je organozovana u čast desetogodišnjice modernog olimpizma.