STO BIZARNIH ČINJENICA O OI (4. deo): Odbio počasni doktorat sa Harvarda jer ga nisu pustili na prve moderne Igre

 16. AUTOMOBILSKI FAROVI UMESTO REFLEKTORA 

Takmičenje u desetoboju na Igrama u Londonu 1948. odužilo se zbog lošeg vremena do sumraka. Pošto stari "Vembli", koji se u to vreme zvao "Imperijalni stadion", nije imao osvetljenje, organizatori su oko borilišta dovezli automobile kako bi farovima osvetlili prostor za dve poslednje discipline - bacanje koplja i trku na 1.500 metara.

17. REKORDAN BROJ KONDOMA U LONDONU

Organizatori Olimpijskih igara 1992. u Barseloni počeli su da obezbeđuju kondome za olimpijce. Pohotni sportisti potrošili su svih 70.000 komada u Sidneju 2000. godine, zbog čega su organizatori četiri godine kasnije u Atini spremili skoro dvostruko više.

Kinezi su u Pekingu 2008. tu cifru zaokružili na 100.000 komada, a za predstojeće Igre u Londonu organozatri su spremili tačno 150.000 prezervativa.

18. TRI OLIMPIJSKA SELA U HELSINKIJU

Letnje Olimpijske igre 1952. održane su u Helsinkiju, a na zahtev Sovjetskog Saveza, kome je to bilo prvo učešće na letnjim Igrama (debitovali su na ZOI u Oslu nekoliko meseci ranije), organizatori su morali da podignu tri odvojena olimpijska sela - jedan za muškarce, jedan za žene i jedan za sportiste iz zemalja iza Gvozdene zavese.

Sovjetima su u njihovom selu, koje je bilo smešteno u Otanijemiju, blizu sovjetske vojne baze, društvo pravili samo sportisti iz Bugarske, Mađarske, Poljske, Rumunije i Čehoslovačke.

19. POČASNI KRUG NA KUHINJSKOM STOLU

Pobednika maratonske trke u Londonu 1908. godine, Amerikanca Džeja Džeja Hejsa, u počasnom krugu oko stadiona "Vajt" pronele su kolege maratonci noseći ga na stolu. Hejs je inače do zlata stigao tek pošto je prvobitni pobednik trke, Italijan Dorando Pijetri, diskvalifikovan jer su ga stjuarti trke preneli preko ciljne ravnine.

20. ODBIO DOKTORAT OD HARVARDA JER GA NISU PUSTILI NA IGRE

Osvajač prve zlatne medalje na modernim Igrama, Amerikanac Džejms Konoli, koji je imao tu sreću da se baš u "njegovoj" disciplini, troskoku, održi prvo finale, morao je da nasputi prestižni Harvard da bi nastupio u Atini, jer mu sportska komisija čuvenog univerziteta nije dala dozvolu da privremeno ode sa nastave.

Konoli je kasnije osvojio i srebro u skoku uvis i bronzu u skoku udalj u Atini, a pojavio se i četiri godine kasnije na Igrama u Parizu, gde je uzeo "samo" srebro u troskoku. Na Igrama u Sent Luisu 1904. bio je sportski izveštač, a kasnije je postao pisac, objavio je 25 romana i više od 200 kratkih priča.

Uprava Harvarda nije mu dozvolila da se vrati na studije po povratku iz Atine. Kad su, gotovo pola veka kasnije, shvatili da su pogrešili, ponudili su mu počasni doktorat, koji je on odbio. En-Bi-Si je 1984 snimio mini TV seriju o njegovom životu.

(Telegraf.rs)