Dijego je postao Srbin u Argentini kad smo uzeli zlato u Atini: Plakao je posle Mijatove prečke i naučio ćirilicu zbog Saleta Đorđevića (VIDEO) (FOTO)
Preporučujemo
O Teodosiću je govorio najvažniji čovek u CSKA i sad tek nije jasno gde će Miloš nastaviti karijeru!
BEZ NBA I EVROLIGAŠKIH IGRAČA: Kako bi izgledala reprezentacija Srbije koja će se boriti za Mundobasket?! (VIDEO)
Zlato koje je Jugoslavija osvojila u Atini 1995. godine ima poseban sjaj, ali niko nije imao pojma da se tada 9-godišnjak u Buenos Ajresu radovao kao svako od nas u Srbiji, i da mu je to finale toliko uticalo na život da ga u Argentini zovu - Srbin.
Kada slušate Dijega Garsija Romera kako priča o našoj zemlji i sportu, i to na vrlo pristojnom srpskom jeziku, ne možete da ne osetite ponos - jer razlozi zbog kojih ovaj politikog navodi zašto mu je Srbija toliko bliska srcu pred nama su stalno, a često ih uzmemo zdravo za gotovo.
Za njega, to su bili pokretači da strastveno prati sve što čini naš identitet. Dijego je krenuo od sportskih uspeha, a završio sa tim da mu je diplomski rad na fakultetu bio na temu statusa Srbije u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Po drugi put je stigao u omiljenu zemlju na Balkanu. Napravio je prvo turu po Vojvodini, u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima i na Fruškoj Gori. Zadržaće se u Beogradu nekoliko dana, da bi potom obišao sela i manja mesta, ali i one delove po kojima je Srbija turistički prepoznatljiva.
- Moja ideja je Đerdap, Uvac, Đavolja Varoš, Smederevo, Kraljevo, Šumadija... Moram sve to da isplaniram, dosta toga hoću da vidim. Najbolji prijatelj mi stiže u junu, da se uveri kako je ovde dobro. Atmosfera je, veruj mi, kao da sam kod kuće - priča nam sa osmehom Dijego, unapred se izvinivši ako se ne seti neke reči na srpskom.
Primetno je bilo da koristi prvo lice množine kad se priseća najsvetlijih momenata našeg sporta. Krenuli smo od Atine...
- Sećam se te utakmice kao da sada gledam, i bilo je neverovatno. Još se utakmica igrala na moj rođendan. To je bio najbolji primer sporta i sve mi se promenilo u životu. Snimak je prvo bio kratak na televiziji, posle sam svaki dan kupovao novine kako bih saznao šta se dešava. Čekao sam potom dugo da bih odgledao utakmice, iako nisu bile uživo. Posle košarke, privukao me fudbal, rukomet, odbojka, pa i vaterpolo, iako taj sport u Argentini ne postoji.
Rezultate utakmica i imena najvećih igrača drži u glavi kao pravi fanatik. Oduševljeno prepričava kako je voleo da gleda Aleksandra Đorđevića, i dodaje da mu je bilo žao što nije mogao da porazgovara sa njim u Kordobi prošle godine, gde su naši košarkaši igrali pripremni turnir pred početak Olimpijskih igara.
Ali, jeste proćaskao sa igračima.
- Video sam ih kako šetaju, i samo sam viknuo "Bogdane"! Bogdanović se okrenuo, i počeli smo da pričamo, i govorio mi je "Čekaj, ti si Argentinac, ali govoriš srpski"? Slikao sam se sa njima, pričao sam i sa Teodosićem, sa neverovatnim Nešom Ilićem sam se ispričao i na španskom. Normalni su to momci, prijateljski su mi prišli, pitali da li hoću da popijem nešto... Prijatelji iz Argentine su mi rekli: "Nemaš ti sliku sa Bogdanovićem, nego on ima sliku sa tobom" - kroz smeh dodaje Dijego, i uverava nas da će biti na ovogodišnjem Evropskom prvenstvu, i pratiti Srbiju u Turskoj, kako kaže, "tamo gde su slavili Stojaković i Jarić".
Kada navodi svoje omiljene košarkaše, pominje Đorđevića, Danilovića, Paspalja, Divca... sve same velikane naše košarke, zbog kojih je odabrao i klub za koji će ovde navijati.
- Prvo, igrači koje najviše volim su igrali za Partizan. Uticala je tu i ideologija, zbog partizana koji su se borili protiv nacista. Nemam ništa protiv Zvezde, ako igra protiv nekog stranog kluba, navijaću za nju. I naravno, Partizan je škola košarke, klub koji je dao najviše NBA igrača. Partizan pratim jer je institucija, i naravno, u sportu se pobeđuje i gubi. Partizan nije neko vreme tako dobar, ali nije čudo što najviše reprezentativaca dolazi iz Partizana. Sada je haotična situacija, ali mislim da klub mora da napravi igrača. Plašim se da neće biti više to što je nekad bio - sa dozom ozbiljnosti govori 32-godišnji Argentinac.
Da je vrlo upućen u istoriju Partizana videli smo kada smo prolazili pored stadiona u Humskoj, gde je Dijego prepoznao mural sa likom Dragana Mancea...
Logično je bilo pitanje - u kakvom je stanju bio kad se igralo finale košarkaškog Svetskog prvenstva u Indijanapolisu 2002?
- Moram da budem iskren, ne volim kad igraju Srbija - Argentina. To mi je kao kad me pitaju da li više volim oca ili majku. Gledam, ali ne uživljavam se. Ko god da pobedi, pomislim u redu, ali mi je teško. Bilo mi je drago da je Jugoslavija prvak sveta, a da je Argentina druga, jer košarka kod nas nije toliko popularna. Ne kao fudbal, definitivno. Ali imali smo tad neponovljiv tim - priseća se Dijego iz gutljaj piva.
Nije mu bilo preterano teško da kaže koje su mu omiljene utakmice koje je gledao.
- Definitivno, Hrvatska - Srbija 1999. godine. Bilo je 0:0 u Beogradu, posle 2:2 u Zagrebu. Bilo je ludo, Srbiji je trebao jedan bod za plasman na Evropsko prvenstvo, pa onda onaj crveni karton Mirkoviću... Sada osećam kako sam slavio te golove, kao da sam veliki Srbin, skakao sam "como loco", kao ludak. Ali poseban je osećaj je bio kad sam gledao četvrtfinale Olimpijskih igara protiv Hrvatske. Bukvalno neponovljiv osećaj, bio sam u dvorani sa srpskim navijačima, a kad se završila utakmica igrači su nam aplaudirali. Sve sam imao: Olimpijske igre, košarka kao moj omiljeni sport, protivnik Hrvatska...
Jedini momenat kad je plakao zbog sporta opet ima veze sa Srbijom.
- Svetsko prvenstvo u Francuskoj. Prečka Mijatovića... kad je Holandija dala gol, veruj mi da sam plakao. Nikad nisam plakao zbog sporta, ali ovo je bilo baš tužno. Volim Argentinu, ali zbog njenog poraza nikada nisam briznuo u plač. Tada to nije bilo fer. Još ne verujem kako sam sedeo i plakao.
Teško mu je pala i ne tako davna situacija, kada je famozni dron prekinuo fudbalsku utakmicu Srbija - Albanija pre skoro tri godine.
- Sportski novinari u Argentini su tad pisali da će biti rata između Srbije i Albanije, ali iskreno, oni ne znaju šta se tu dešava. Recimo, znam jednog novinara koji je profesionalac, i rekao mi je da je bivši selektor Srbije Ilija Petković Hrvat, pa sam mu objašnjavao da je on Srbin iz Hrvatske.
Po čemu su srpski sportisti posebni?
- Uf... Možda nisam objektivan. Evo recimo, Đoković. On nije tipičan Srbin. Za mene je tipičan Srbin mnogo talentovan, ali nema disciplinu, kao kod nas (u Argentini). Zato kažem da Srbin može da pobedi svakog, i da izgubi od svakog. To se vidi ne samo recimo u fudbalskoj reprezentaciji. Ako moram da definišem srpske sportiste, oni su prvo talentovani, bezobrazni takođe, i nemaju disciplinu. To je karakter.
- Zato često kažem da su Srbi i Argentinci slični, po mentalitetu. Srbija mi je kao Argentina u Evropi, iako se kaže da smo možda bliži Italijanima, ali ima više stvari sa kojima možemo baš mi da se identifikujemo sa Srbima. Sada, vreme dosta menja stvari. Srbija i Argentina nemaju igrače kao nekada. Mogu da kažem da je Mesi najbolji igrač na svetu, ali on nema dušu kao Maradona. Mislim da je i u Srbiji ista situacija.
- Sada košarkaši imaju rezultate, ali mislim da Đorđević ima tu dušu, i zato je Srbija druga na svetu i na Olimpijskim igrama. Veruj mi, pričam da smo prvi, jer Amerikanci nisu humani - opet sa osmehom završava Dijego svoj odgovor.
Da bi nam dokazao koliko su Srbi i Argentinci slični, Dijego je kratko definisao:
- Mi kritikujemo sve. Srbin može da kritikuje i Svetog Savu, Argentinac će San Martina.
ARGENTINA NAJMANJE VOLI MESIJA, A MNOGI SU HTELI DA ĐOKOVIĆ U RIJU POBEDI DEL POTRA
Argentinci su emotivan narod, koji ne prašta ako ne ginete na terenu za svoju reprezentaciju. Zvuči poznato?
Zato, tvrdi Dijego, u domovini nemaju preterano srdačan odnos prema jednom od najboljih fudbalera svih vremena.
- Odavde ne može to da se vidi, ali Argentina je zemlja koja najmanje voli Lionela Mesija. Prvo, on nikad nije igrao u našoj ligi. Drugo, Argentinci su vrlo emotivan narod, i neće mu oprostiti kako je igrao u finalu Svetskog prvenstva u Brazilu protiv Nemačke. Šetao je po terenu. Mi volimo više Maskerana nego Mesija, jer on igra srcem. I ako nemaš srca u Argentini, to je kao da nemaš ništa. Naravno da je Mesi najbolji na svetu, ali u Argentini, veruj mi, još pričamo o Maradoni.
Ali Kristijana Ronalda ipak ne volite?
- Dobro, ne možemo. Ali ja uživam kad gledam i njega i Mesija.
O našem utisku da je Huan Martin Del Potro jedan od omiljenih tenisera u Srbiji, Dijego kaže da je u domovini slična situacija kao sa Mesijem.
- Ali sve se promenilo posle onoga kako je igrao u finalu Dejvis kupa protiv Hrvatske. A pre toga, mnogi oko mene su hteli da Đoković pobedi Huana u prvom kolu Olimpijskih igara. Recimo, moj tata, koji mnogo voli tenis, i veliki je Novakov obožavalac. Đoković je u Argentini neki primer, jer ga vidimo kao dobrog momka.
Dijego sa dozom ogorčenosti priča o korupciji u fudbalskom savezu, i činjenici da se reprezentacija muči u kvalifikacijama za Rusiju, iako ima bogatu istoriju i igrače poput Mesija, Di Marije i Iguaina. Naravno, i on potvrđuje da sve staje u zemlji kad se igra Superklasiko.
- Uf... kad igra Boka - River, može predsednik da umre to nije važno. Živi se za tu utakmicu, to je kult. "Bombonjera" je hram. Navijam za Boku, naravno, najveći je klub u Argentini. Nekada je igra bila super, sada je to u padu. Najbolji su igrači bili sedamdesetih godina. Sada, isto je kao u Srbiji, mlađi igrači odigraju dve utakmice i odmah idu inostranstvo, kad su u najboljim godinama.
HOĆU DA VIDIM KUDA SRBIJA IDE
Dijego sebe definiše kao Argentinca koji mnogo voli srpski narod. Zanimljiva mu je naša istorija, i želi da je izučava.
- Ta istorija je duga, ali ne samo to. Primetio sam da ni Srbi ne znaju svoju istoriju. Hteo sam da se posvetim periodu pre Turaka, ali teško je naći literaturu. Na španskom ne postoji ništa, na engleskom je ima malo, ali i nije istinita. Istoriju pišu pobednici. Teško mi je, jer moram da naučim bolje srpski. Znam ovu zvaničnu istoriju Srbije, ali hoću da nađem istinu, i utvrdim kako globalizacija utiče na autentičnost. Hoću da vidim kuda Srbija ide - priča Dijego, otkrivši nam da je čak i profesore na fakultetu ispravljao.
- I profesori su me zvali Srbin. Jednog sam i ispravljao, čak sam mu rekao da priča gluposti. U završnom radu sam pokušavao da objasnim status Srbije u bivšoj Jugoslaviji, šta se tu desilo, ne samo u političkom smislu, već i socijalnom i ekonomskom. Morao sam da čitam knjige na srpskom jeziku, ali ideja mi je da ovde vidim u bibliotekama, najviše o ratovima devedesetih, sa posebnom pažnjom na 1999. godinu i bombardovanju - istakao je Argentinac koji čita i piše ćirilicu.
- Za mene je ona vera, i ko hoće da nauči srpski, mora da nauči ćirilicu. U Beogradu sam bio pre šest i po godina, sada vidim po gradu da je ima manje. Moramo da čuvamo identitet.
Kada hoće da se zabavi, Dijego klikne na "Komentari" na srpskim portalima.
- Moram da priznam da uživam kad čitam komentare. Srpski humor je specifičan, a ja mogu da mislim na srpskom i onda se stvarno ismejem. Srpska posla...
Kaže da posle Buenos Ajresa najbolje poznaje Beograd, i ponosno sebe naziva "najboljim ambasadorom Srbije u Argentini".
- Neću da vidim Beograd kao Pariz ili Njujork. Ovo je autentično mesto, ali naravno da Srbija mora da ima bolju infrastrukturu da bi joj turizam "proradio", jer ima šta da ponudi. Hrana je ovde super, teško mi je da izaberem šta mi se sviđa, probao sam sve osim sarme, jer se ona ne pravi u ovo vreme kad sam došao. Ovde se čovek lako ugoji. Vodili su me u kafane, i priznajem, volim rakiju od šljive, kajsije i lozu. Prijatelji kod kuće su je probali, i rekli su mi da se sledeći put vratim sa rakijom - sa širokim osmehom završava Srbin Dijego.
(B.M. - b.mekic@telegraf.rs)
Povezane vesti
Zverev igra polufinale sa Novakom, a evo šta je pričao o njemu do sada: Prema Đokoviću gaji samo jednu emociju
Mekinro skandalozno optužio Đokovića da lažira povredu: "Nemojte da vas zavara, ne radi ovo prvi put..."
Ponovo zaboravljaju ko je Novak...
<% post.title %>
Oglasila se Evroliga zbog tragedije u Srbiji
Video: Bolingi ušao na teren nakon više od godinu dana!
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ja
Kakav lik...svaka mu cast...ja sam obozavao kanidju,batistutu...dobro zdravlje bratu argo- srbinu...
Podelite komentar
Mares
Svaka ti čast Srbine ! Sa osmehom sam pročitao ceo ovaj tekst !
Podelite komentar
Neso
I mi u Srbiji jos uvek volimo Maradonu,on je sjajan igrac koji je igrao srcem i dusom.
Podelite komentar