Velika analiza Telegrafa: Ko hoće, ko može i ko ume da vrati Novaka na pravi put?

Ozvaničenjem prekida saradnje između Novaka Đokovića i tročlanog stručnog tima sa kojim je ostvario do sada najdužu i najtrofejniju saradnju, od perioda sazrevanja ka punoj teniskoj afirmaciji u vrhu svetske lestvice do rekordnih uspeha i sezona, odigrao se čin koji je već neko vreme razmatran u stručnim teniskim krugovima kao mogućnost, pa čak i neminovnost. Bez obzira na to kako se i sa kojim nivoom predvidivosti ova tema misaono procesirala, činjenica je da je ona ipak doživljena i predstavljena skoro bez izuzetka kao (neprijatno) ”iznenađenje”, događaj pun emotivnog naboja – sa brojnim razlozima koji govore u prilog tome. I, ako je ikako moguće abstrakovati takve konotacije u ovom momentu, i probati pristupiti analitički uzrocima, razlozima, poimanju sportske prakse i (neposrednoj) perspektivi koja bi se mogla nazirati u daljem toku karijerne sage srpskog mega-asa, sva je prilika da bi konkretni odgovori na neka od kapitalnih pitanja – izostali.

>>> Đoković "čuknuo" gospođu otpozadi: Srpski teniser izazvao saobraćajnu nezgodu u Marbelji (FOTO)

Delom zbog razloga zbog kojih je došlo do prekida saradnje sa Marjanom, Gephardom i Miljanom, delom zbog opšte percepcije koja poslednjih meseci prati opštu temu Novakovog pada forme i nemogućnosti da iz turnira u turnir napravi taj “tako mali, a tako veliki” korak ka pozitivnom rezultatskom nizu, psihološkoj stabilnosti i kvalitetu nastupa – u ovom trenutku zaista nije poznato šta bi bili presudni kriterijumi koji će voditi Novakovu i pretpostavljenu “drugu stranu” ka postizanju dogovora o saradnji, a samim time i ko bi ušao u “uži izbor” za člana stručnog tima do nedavno suvereno najboljeg svetskog tenisera, sa neospornim ciljem da se “inžinjering” njegovog povratka na prethodne visine veoma efikasno, sveobuhvatno i dominantno i sprovede. Ipak, i pored tako izraženih Novakovih želja u “kominikeu” koji je u sekundama obišao planetu, mišljenje je da, u ovom procesu, Đoković neće biti isključivo taj koji će birati, ili postavljati uslove.

Foto: Guliver/Mark Kolbe/Getty Images

Već je standardna praksa u sportu da stvari treba menjati ako rezultati izostaju, a forma se ne unapređuje. Tenis po tome nije nikakav izuzetak, nego veoma često i poligon na kome se čak i bez valjanog razloga pribegava “promenama – promene radi”. Nepostojani kriterijumi i impulsi koji dovode do ovakvih odluka i gestova u uskoj su sprezi sa bremenitim i veoma zahtevnim načinom života na teniskoj turneji, i saradničkim i međuljudskim odnosima koji bivaju sve češće i temeljitije testirani i stavljani pred razne izazove tokom trajanja jedne sezone (a kamoli i više njih). Ipak, ako već i dođe do prekida saradnje, to je skoro uvek bolji razvoj okolnosti za obe strane, igračku i trenersku, jer je nepoželjno i nemoguće održavati takvu “neravnotežu” i frikciju na polju ljudskog i stručnog faktora zarad “viših interesa” ili, još manje, “pozitivnog imidža”.

>>> Procurelo ime prvog potencijalnog člana Noletovog stručnog štaba! Radi se o velikoj legendi!

Pritom, odnose unutar sportskog tima i njihovo emotivno ispoljavanje od strane glavnih aktera nikako ne treba posmatrati kroz prizmu “egzaktne nauke” niti ih tumačiti kroz ravnotežu “fluida” neke karakterne libele, jer su svako sportsko takmičenje i psiha sportiste satkani od emotivnih uspona i padova, frustracija, samopregora, napetosti, žrtvovanja i upornosti uprkos svemu, što sport i čini toliko zanimljivim, a ujedno i zbližava njegove aktere u toleranciji kroz razumevanje međusobnih razlika i posebnosti.

Za mnoge posmatrače tenisa, sigurno je da veoma čudno izgleda kada igrači naglas komentarišu, a često i povise glas i uz prateću gestikulaciju otvoreno izražavaju kritiku prema nekom segmentu igre, a da su primaoci takve  poruke članovi njihovog tima, koji skoro uvek “kamenog lica” ili uz preporučeno, bezpogovorno bodrenje prate sve što se sa njihovim pulenom zbiva na terenu. Možda je u slučaju Endija Mareja ovo pojava koja najčudnije ili najneprijatnije deluje s obzirom na učestalost i intenzitet, ali je takođe činjenica da se i Novakovo ime često spominjalo u ovom kontekstu prethodnih godina, sa manje ili više razumevanja ili tendencioznih kritika upućenih ka njemu od raznih predstavnika teniske javnosti i medija. Čak su i gledaocima TV prenosa, kao i prisutnoj publici na stadionu “Ranije III” u Monte Karlu, dosta čudno i neprijatno zvučali komentari upućeni ka boksu njegovog stručnog tima, koja je ukazivala na zaključak da Novak nije bio zadovoljan nivoom treninga i pripreme za meč sa Simonom, događaju koji je upravo označen kao “razdelna linija” u istorijatu saradnje spomenute četvorke. Ipak, ovo je pojava koja se odigravala i ranije, pa “nikome ništa”, da bi se, na kraju, Novak opravdano zahvaljivao svom stručnom timu na svesrdnoj podršci koja je dovodila do osvajanja trofeja koji je tom prilikom držao u rukama. I, svi su bivali srećni, ili, da li su?

>>> Agasi bodri Novaka podsećajući ga na NATO bombardovanje: Čistio je gelere sa terena, siguran sam da zna koliko je život težak!

Foto: Profimedia/AFP

Bez obzira na jasnu prisnost sa svim članovima svog dosadašnjeg tima – Vajda kao “teniski otac”, Miljan – kum, Gephard kao “Điđi” – podcrtanu pasažima sentimentalnog teksta unutar njihove istovremeno objavljene oproštajne note, evidentno je da je Novak odlučio da ovu vrstu emocija stavi po strani, zarad onih pobedničkih, podstaknutih ambicijom da (možda i po svaku cenu) proba da povrati svoju prepoznatljivu igru, serije pobeda, već toliko citirani “bljesak” koji je bio karakterističan za njegove nastupe i sveopštu tenisku pojavu.

Teško je i nezahvalno komentarisati razloge zbog kojih je svakom od pomenuta tri stručnjaka predloženo da okončaju saradnju sa Novakom – ali je skoro izvesno da je u tome važan faktor predstavljao i međusobni timski odnos, kao neka vrsta konsenzusa svih uključenih u taj proces, i pored (navedenih) ličnih razloga. Baviti se sada ovim činom kao opravdanim ili neopravdanim, odgovornim ili neodgovornim, izrazom snage ili slabosti, rizičnim korakom ili korakom u pravom smeru, skoro je besciljno, jer, kao što je i rečeno, nikakav smislen odgovor neće uslediti. Što je učinjeno – učinjeno je, a da je presedan – to svakako nije. Lepa sećanja i pozitivne emocije će se, nadamo se, kroz vreme iskristalisati kao pravi legat ove jedinstvene saradnje “velike Novakove četvorke”, uz  želju da će Novak uvek moći da se osloni na njihovo prijateljstvo. Jer, to je nešto što je, uz vrhunsku tenisku stručnost, mentalnu stabilnost i savetodavnu umešnost, našem asu sada najviše potrebno u njegovoj neposrednoj okolini.

>>> KO MENJA VAJDU? Hrvatska legenda se preko Telegrafa već preporučila Đokoviću!

Ko bi mogao da bude član, odnosno, najvažnije – predvodnik novog Novakovog tima?

Licitacija imenima je već otpočela, bazirana na celom spektru kriterijuma, od lepih želja, ugovorne raspoloživosti, medijskih izjava, pretpostavljene taktičke kompatibilnosti. I, ma koliko često neki od ovih predloga izgledali kao “lajanje na zvezde” ili “pucanje sa kuka”, svaki od njih zaista sadrži po neki valjani aspekt koji će se svakako razmatrati u daljem toku formiranja “Novakovog boksa”. Pred njim je izuzetno važan deo sezone, a u neposrednoj budućnosti odbrana Masters titule, Masters finala i titule na tom “taličnom” Grend Slemu – Rolan Garosu. Neodmereno i apokaliptično bi zvučalo da se nedelje pred Novakom opisuju kao “odlučujuće po njegovu karijeru”, ali da su izuzetno važne, to svakako jesu. Samim time, ulog i posledice odluka svih uključenih u “Projekt Novak” i onih koji to trebaju da postanu je izuzetno velik, i pojedinačna svest o tome će bitno figurirati u scenariju ovog igrokaza do konačne konsolidacije redova, što se možda ispostavi i kao proces koji će trajati mesecima.

Foto: Guliver/Graham Denholm/Getty Images

Novak sigurno veoma dobro zna koliko je saradnja sa njim “kompleksna rabota”, uz to što je i izazov, čast, stvar prestiža i mogućnost za vrhunsku afirmaciju i uspeh. Njemu je sigurno jasno, kroz retrospektivni osvrt, koliko je njegov put ka ostvarenju teniskih snova bio poseban, težak, asketski. Kvaliteti kulturološke raznorodnosti koji su odlikovali sastav njegovog vernog tima je imala izuzetno pozitivnu ulogu u najtežim trenucima za Novaka, na terenu i van njega. Kako ponoviti ili emulirati takvu “magiju”, da li je to ono što se sada uopšte traži, i na koji način bi donesene odluke uticale na odnos kratkoročnih i dugoročnih, teniskih i pratećih ciljeva, o svemu tome će Novak voditi računa, uz njegov poslovično autoritativan stav.

Ipak, ovoga puta, mišljenje i uloga ljudi oko njega, njegovog menadžmenta i sprega odnosa na svetskog teniskoj sceni i svemu što ona danas, u doba “totalnog sporta i industrije zabave” podrazumeva – mogla bi da ima znatno veći uticaj. A svest o tome sigurno imaju oni koji su, uz samog Đokovića, i pozvani da upotpune ovaj mozaik i zauzmu “vruće mesto” u njegovom timu u nastajanju. Samo što će set kvalifikacija za ovo radno mesto – a da poseduje naznake budućeg uspeha, sadržati upravo suprotne termičke odrednice, hladnu glavu, ledene nerve, čelični karakter, stameni autoritet, podvučene ambicijom i strašću za pobedom i ostvarenjem, karakteristikama koje su dotičnog (ili dotičnu) prethodno proslavile u ulozi igrača ili trenera.

Ne bi bilo dobro da se primenjuju kratkoročna, menadžerska i marketinška rešenja (iako je taj faktor u svetu sporta danas svakako bitan sam po sebi), kao ni da se nužno ide na “veliko tenisko ime”, iako je i to aspekt koji ima svoju težinu u protokolu i procesima svetskog teniskog sistema i “establišmenta”… Ako bi ovakvi faktori prevagnuli to bi predstavljalo ponavljanje (na drugim primerima) već potvrđenih greškaka – što bi ovaj period zaista učinilo presudnim po Novakovu karijeru - u negativnom smislu.

Foto: Tanjug/AP

I, u posveti rubrici “Šta bi bilo – da je bilo…?”, nemoguće je ne spomenuti pitanja koja kruže “novakosferom”, a koja se tiču brojnih i veoma izglednih propuštenih šansi u velikim mečevima od Vimbldona 2016. pa do danas, od kojih bi pozitivno razrešenje i nekolicine njih možda uticalo na to da do razlaza sa Marjanom, Gephardom i Miljanom - ne dođe. Bez obzira na sve date izjave i kako su one interpretirane i doživljene od strane stručne teniske i šire javnosti posle tih bolnih poraza, proces razumevanja uzroka koji su do njih doveli (ne koristeći veoma tešku reč “krivica” - olako upotrebljivane u hiljadama komentara na društvenim mrežama, kalupu javne svesti 21. veka) još uvek traje. Traje, pre svega, u samom Novaku, ali i kod svih onih koji razmišljaju o eventualnom novom radnom mestu - upravo pored njega.

Veliki povratak Federera i Nadala – u situaciji kada su bili skoro “otpisani” kao pretendenti za naredna najviša teniska znamenja, nadiranje perjanica novog talasa svetskih asova poput Kirijosa, Zvereva, Čanga i ostalih, prateće promene tehničkog tipa u savremenom tenisu samo usložnajvaju preduslove za formulisanje algoritma na kome počivaju Novakove šanse za veliki povratak, a što predstavlja jedan od najtežih “domaćih zadataka” za bilo kog teniskog stručnjaka. Naravno, svako od njih će dobro sagledati, pre svega, rizike koje ovakva situacija nosi po njih, jer bi beneficije saradnje sa (još uvek) drugim igračem sveta trebale biti jasne. U tom procesu, koji  zasigurno prati opsežan teniski “dejta-majning” (prikupljanje i analiza informacija i podataka), što iz statističkih, što iz ličnih izvora, mnogi bi sigurno bili skloni da zaključe da su rizici izrazito veliki. Ali, upravo tu treba tražiti uticaj “sportskog momenta”, motivaciju da se sa Novakom podeli jasna želja i apetit za novim pobedama, ostvarenjima, epskim kam-bekom i definisanjem novih standarda uspeha, atributima teniske večnosti. Mnogi će reći da Novak tu već ima svoje etablirano mesto, a među njima i skoro svaki važniji teniski stručnjak, ali je sigurno da se on sada tako ne oseća, ili da je taj status njemu trenutno u “trećem planu”.

Foto: Tanjug/AP

Upravo tu negde se nalazi i “startna crta” za novog Novaka Đokovića, slikarski perspektivni prikaz nepoznatih daljina u hodu ka ponovnom otkrivanju i definisanju Novakovog takmičarskog “etosa”, borbe za razumevanjem i regeneracijom - samoga sebe. U tom procesu, Novaka očekuje umozrenje o aspektima njegove ličnosti - ali i vrhunskog sportiste koji nastoji da ponovo uživa u svom sportu i onome šta mu on znači.  Znajući koliko je složen, multidimenzionalan, dinamičan i raznobojan prikaz teniskog portreta Novaka Đokovića, i najpriznatiji među eminentnim stručnjacima sveta će biti svesni kakav sistemski izazov njihovog sveukupnog iskustva, znanja i metodologije primene istih predstavlja prvi i svaki sledeći stvaralački potez koji bi na ovakvom platnu povukli svojom četkicom.

A ono što bi u ovoj situaciji bilo sjajno za Novaka je jedno veliko, iznenađenje. Inovativno, osvežavajuće i delotvorno, ali podržano svom stručnom umešnošću pretpostavljenog novokomandujućeg stratega. Jer, toliko impozantnih događaja u sportu (i istoriji) se ne bi odigralo da nije bilo odvažnosti da se postupi upravo u takvom duhu, čistog srca i kreativne lucidnosti. Pitajte spomenutog Mareja, Ameli Morezmo, Keja Nišikorija, Majkla Čenga, Marina Čilića, Gorana Ivaniševića, Grigora Dimitrova, Danija Valverdua – i to samo među savremenicima. Tako bi i Novak, i njegov novi stručni tim, osvojili nešto što možda nikada do sada nisu uspeli u svojim bogatim, trofejnim karijerama, nešto što bi sadržalo odrednice - sudbinskog.

Šta bi to moglo biti, i kako će izgledati dalji Novakov put kroz svetske teniske meridijane, zavisiće od njihove spremnosti da to zajedno i učine. Od prvog koraka, od danas, i bez obzira na to ko će i koliko će dana i koraka na tom putu izbrojati. Jer, ovaj meč se više ne igra na poene, na sate i minute, već za pravo da se tenis igra kako ga je igrao Novak Đoković, i kako bi svi mi želeli da ga opet igra. Sve ostalo ne bi činilo pravdu prema jednom od najboljih tenisera svih vremena, i ostvarenju sportske misije koju je u tom periodu jasno istakao. Sve to bi upravo prvi trebao da zna – upravo sam Novak…

Videćemo.

(Vuk Brajović)

(Telegraf.rs)