Intervju sa najboljim štoperom Superlige: Žena me je dovela u Partizan, verujem da Saša Ilić i dalje pamti šta sam mu uradio na pripremama (FOTO) (VIDEO)
Ako bi karijera nekog fudbalera u Srbiji mogla da posluži kao inspiracija za snimanje filma, onda je to svakako karijera defanzivca Partizana Bojana Ostojića.
Preporučujemo
Igrali su najgori fudbal i ispali iz lige, a zaradiće više nego osvajač Lige šampiona!
Veliki peh za Partizan: Filip Kljajić završio sezonu!
Čoveka koji je toliko puta kretao od nule i od svakog tog početka stizao do vrha. Kao kada mačku baciš na glavu s neke visoke zgrade, a ona se spretno dočeka na noge i odšeta svojim putem, ne obazirući se na ono što je bilo.
>>> Veliki peh za Partizan: Filip Kljajić završio sezonu!
Bio bi to jedan film koji bi se u dahu gledao, isto tako i prepričavao. Film tokom kojeg bi mnogi od vas pustili suzu, ali kraj istog dočekali sa osmehom na licu...
Dok je branio boje Čukaričkog bio je, bez premca, najbolji štoper lige. Taj epitet ''najbolji'' i danas suvereno čuva kao fudbaler Partizana, a malo ljudi uopšte zna kroz šta je sve Ostojić prolazio da bi stigao do krajnjeg cilja.
Kako sam kaže, do njega ne bi ni stigao da uz sebe nije imao Mariju! Buduću suprugu i uskoro majku njihovog deteta. Da nije bila uz njega, Ostojić danas verovatno ne bi ni igrao fudbal. Nekoliko puta je dala idealan savet i povukla ga u trenutku kada je Ostojić ''stajao na litici i samo čekao da ga neko gurne.''
Čak je i najzaslužnija za to što je iskusni defanzivac obukao dres Partizana na kraju.
- Mnogo toga u životu dugujem njoj - rekao je Ostojić pokazujući na Mariju, dok se spremao za intervju koji je dao Telegrafu.
Intervju u kom je odlučio da krene ispočetka. Da za što kraće vreme pokuša da ispriča svoju priču i kako je uopšte stigao do Partizana iz rodnog Sevojna gde je i počeo karijeru.
- Uh, davno je to bilo. U Sevojnu sam počeo kao klinac. Ušli smo iz treće u drugu ligu, ali sam odlučio da napustim klub jer nisam imao neku ozbiljnu minutažu kod trenera Ljubiše Stamenkovića Piskavca. Zatim sam otišao u Slobodu da tamo potražim sreću. Bio sam u Slobodi tri godine, a onda i godinu dana u Radničkom iz Kragujevca - počeo je Ostojić priču za Telegraf:
- Potom sam se vratio u Slobodu kod Zorana Njeguša sve dok nije došlo do fuzije sa Sevojnom kada je Piskavac preuzeo klupu. Tada sam, bez razmišljanja, hteo da napustim fudbal. Ostao sam u njemu samo zahvaljujući Mariji. Ona me je ubedila da ne napuštam i dugujem joj ogromnu zahvalnost. Da nje nije bilo, ni ja danas ne bih bio ovde.
U Beograd se preselio 2010. godine kada je (ne)očekivano pojačao BASK.
- Presekao sam i odlučio da pronađem novu sredinu. Otišao sam u BASK kod Bojana Radovanovića. Zanimljivo je kako je do transfera uopšte i došlo. Preko Kurte, jednog mog prijatelja koji drži restoran na Tari. BASK je gore bio na pripremama i on je Bojanu rekao ''Imam za tebe jednom pravog štopera. Pravog momka.'' Ne znajući ko sam i šta sam, Bojan me je pozvao najviše zbog Kurte - rekao je Ostojić.
Konkurencija je bila žestoka, ali je Ostojić vrlo brzo postao član stratne postave.
- Došao sam u Beograd na razgovor. Pokojni Blagoje Paunović je bio trener, a tu je bio i Slađan Nikolić. U ekipi su bila tri dobra superligaška štopera. Između ostalog Nebojša Savić koji je posle igrao u Čuki, kao i Ivan Ćirka bivši igrač Hajduka iz Kule. Prvo kolo sam bio na klupi, izgubili smo od Bežanije 1:0 i na tom meču je Ćirka dobio crveni karton.
- Paunović me je na sledećem meču stavio u startnih 11, pobedili smo 1:0, a na trećoj sam dao i gol. Čovek posle jednostavno nije mogao da me skloni iz ekipe. Sećam se jedne izjave Paunovićeve izjave kada je gostovao na SOS kanalu. Pitali su ga zašto Ćirka ne igra, a on je rekao: ''Ja bih Ostoju sklonio, ali ne mogu.''
I kada je napokon došlo vreme da se Ostojić u punom sjaju oproba u Superligi, BASK je svoje mesto prepustio Novom Pazaru. Bio je među nekoliko fudbalera koji su otišli dole, ali nije to period koji je Ostojiću ostao u lepom sećanju.
- Novi Pazar jeste fudbalski grad, ali ja sam lično imao jednu povredu gde sam oko četiri meseca odsustvovao sa terena. Takođe, bio sam dosta odvojen i od Marije. Ona u Užicu, ja u Pazaru. Svakih sedam dana sam išao da se vidimo i fudbal je trpeo na kraju. Odigrao sam samo 11 utakmica i potom sam došao u Voždovac - istakao je štoper crno-belih i nastavio:
- I sa Zmajevima sam ušao u Superligu, ali sam je igrao sa Čukaričkim. U Voždovcu sam bio kapiten i jedini igrač koji je odigrao sve utakmice u sezoni. Zanimljivo, dobio sam samo jedan žuti karton za sezonu i to samo zato što sam ja tako želeo. Da imam barem jedna u sezoni. Da ne kažu posle kakav je ovo štoper kada nijedan žuti karton nije dobio - kroz smeh nastavlja Ostojić:
- Sa Čukom sam se dogovorio pre nego što se uopšte i znalo hoće li Voždovac ući u Superligu. Hajduk iz Kule je kasnije odustao u Voždovac je postao član elite. Kontaktirao me je Vladan Milojević i do saradnje je brzo došlo. Dok smo popili kafu, sve smo se dogovorili. Proveo sam tri godine na Banovom brdu, osvojio trofej Kupa Srbije. Tri puta smo igrali i Evropu, dobijao i Zvezdu i Partizan.
Na Banovom Brdu je stekao status najboljeg defanzivca, ali njegov početak u ekipi Brđana je sve samo ne idealan.
- Nisam u Čuki odmah igrao. Hvala Bogu, kasnije sam uspeo da se izborim. Ali, početak je bio i te kako težak. U klubu su već bili Pjasentin i Deni Pavlović, a ja sam doveden kao rezervni štoper. Ne mogu reći šta je bila prekretnica, pošto sam u Čuki jednu utakmicu igrao pa dve ne. I sve tako u krug. A posle prve godine sam standardno sa Pjasentinom igrao u tandemu. Zatim je došao i Rendulić, a ja sam se ponovo uplašio da neću igrati. Iskren da budem, pribojavao sam se. Dosta sam se pribojavao - priznaje Ostojić.
Ponovo je Marija odigrala ključnu ulogu u njegovoj karijeri. U pravo vreme...
- Rekla mi: Šta se plašiš? Znaš ko si i šta si, i koliko možeš da daš na terenu.'' Opet su sve zasluge otišle na njenu adresu. Sada kada se osvrnem unazad mogu ponosno da kažem da mi je drago što smo zajedno prošli kroz sve te teške trenutke. Prve ozbiljne pare, odnosno od kojih si mogao da živiš, su bile tek onda kada sam igrao za BASK. Nije bilo lako, ali sam sve sa njom zajedno napravio.
Nije Rendulić bio jedini kog se Ostojić pribojavao da neće igrati.
- Bio je to i Pjasentin Meni je bila poslednja godina ugovora, a on je imao još dve. S razlogom sam bio uplašen. Bogu hvala, ubedio sam sam sebe da sam prvi štoper i tako je i bilo. Rendulić i ja smo činili sjajan tandem, iako je Čuka dovela i onog Uga. Priznajem, i tada sam se malo uplašio jer je on imao jedan od najjačih ugovora u klubu - rekao je Ostojić:
- Kada je on došao, ja sam igrao prve tri utakmice i nismo primili nijedan gol. Mene su sklonili na tribine, a on je igrao protiv Voždovca. Posle toga sam vreme provodio na relaciji klupa-tribine-klupa, ali to me je samo ojačalo i već sledeće polusezone sam bio standardan. Te sezone smo osvojili Kup i tu utakmicu nikada neću zaboraviti. Kao ni jedan meč protiv Napretka gde nam je pobeda trebala za Evropu, a gol sam postigao ja.
O toj generaciji Čuke koja je osvojila Kup se i dan-danas priča.
- Čvrsto sam ubeđen da bi se ona ekipa ''klala'' za titulu sa Zvezdom i Partizanom. To je bila jedna sjajna selekcija igrača. Braća Srnić, Stoiljković, Rendulić, Brežančić, Stojković, Matić...ceo tim je bio za svu pohvalu.
A onda, kao grom iz vedra neba - vest da je Bojan Ostojić slobodan igrač! Hej, najbolji štoper lige nema klub. Nikome nije bilo jasno zbog čega ga je Čuka pustila.
- Ugovor sa Čukom mi je istekao i obe strane su mislile da ćemo se brzo dogovoriti. Otišao sam na pripreme, ali sam se vrlo brzo vratio u Beograd. Nismo se dogovorili oko finansija. Ponudli su mi nešto, ja to nisam prihvatio i to je bilo to. Bez menadžera, bez kluba, bez ičega...
Nije dugo trebalo, a Partizan je pozvao.
- Ništa nisam imao kada sam se vratio. I onda, usledio je poziv Partizana. Marija i ja smo šetali kada je telefon zazvonio. Bio je to Vazura, direktor kluba. U prvih mah sam mislio da je u pitanju Rendulić. Da mi vraća neke''dugove'' iz prošlosti. Nije dugo prošlo, ukapirao sam ko zove - priznaje Ostojić.
Međutim, nisu crno-beli bili jedini. Bila je tu mnogo izdašnija ponuda iz Bugarske, ali je Marija bila ta koja je najzaslužnija što Ostojić danas nosi crno-beli dres.
- U isto vreme dobio sam i ponudu Levskog iz Sofije. Dosta unosniju, što se tiče finansija. Bolji uslovi. Bio sma na raskrsnici. Dva puta - jedan ide u Levski, drugi u Partizan. Dvoumio sma se i na kraju doneo odluku. Možda to nekima neće biti jasno, ali ja sam pitao Mariju gde da idemo. Rekla mi je: ''Moj savet ti je da igraš u Partizanu, a ti odluči kako želiš.''
- Nijednog sekunda nisam razmišljao i pozvao sam Vazuru na razgovor. Iako nisam igrao na početku, nijednog trenutka se nisam pokajao što sam došao u Partizan. Nikada mi novac nije bio presudan i negde u dubini duše sam znao da će sve doći na svoje mesto - priznaje stameni štoper i još jednom se zahvaljuje Mariji koja uz smešak potvrđuje njegovu priču.
Početak u Humskoj je ličio na onaj u Čukaričkom. Ostojić ponovo nije igrao.
- Kasno sam došao u klub, ti dana pred kraj priprema, oni su se već ustalili. Bili su tu Gogua, Balažic i mali Milenković. ja sam bio četvrti štoper. I, opet. Morao sam da se dokazujem. Gde god da sam otišao, krenuo sam od nule. Ma, ne od nule nego od minusa. I to mi je najdraže što sam sve sam postigao. Bez menadžera. U stvari, Marija mi je menadžer. Kako kod Ikardija - smejao se Ostojić dok je grlio svoju lepšu polovinu: - Prvi meč je bio protiv Napretka, izgubili smo 2:1. Već u drugoj protiv Voždovca sam dao i gol i ostao u ekipi.
Sjajan finiš sezone bio je odlična preporuka za pojedine inostrane klubove koji su bili zainteresovani za Ostojićeve usluge. Bio je na pragu prvog inostranog aganžmana, ali...
- Na zimu sam imao sjajnu ponudu turske Alanije (450.000), ali me ljudi iz Partizana nisu pustili. Sve je bilo završeno, s tim da Turci nisu želeli da plaćaju obeštećenje. Jedino da pređem kao slobodan igrač. Klub mi nije izašao u susret, ali se ne kajem zbog toga. Lepo mi je u Partizanu - priznaje Ostojić i objašnjava jednu anegdotu koja se dogodila na tim pripremama, a vezana je za Sašu Ilića:
- Kupio sam neke ljute gumene bombone u Delta Sitiju. Neverovatno koliko su bile ljute. Poneo sam ih na pripreme kako bih zeznuno neke igrače. Došao sam kod Saše Ilića, legende Partizana, u sobu i rekao mu: 'Ajde, uzmi jednu, uzmi jednu, a on meni : ''Za...aćeš me, 100 odsto. '' Još je Bogosavac bio s nama tada. On je znao foru. Uzeo je jednu, ali nije progutao. Počeo je da ih hvali ''Jao, što su lepe.'' Ilić nije izdržao i uzeo je dve. Brzinom munje je trčao da iz ispljune.
Bije ga glas da je jedan od onih fudbalera koji stvaraju pozitivnu atmosferu u klubu. Jednom rečju - šaljivdžija.
Dokaz za to su i ovi video snimci koje Telegraf poseduje, a na kojima se jasno vidi da je Ostojić ''majstor za šalu.'' Naravno, saigrači se ne ljute na njega, često mu i pomažu u ostvarenju cilja.
Sezona polako ulazi u finiš, do kraja su ostala još četiri kola. Na pitanje da li smatra da Zvezda može da kiksne do kraja sezone, Ostojić je rekao:
- Iskreno, više razmišljamo o nama nego o Zvezdi. Ako Zvezda kiksne do kraja šampionata, to isto uradimo i mi, onda ništa nismo uradili. Opet, s druge strane, čak i ako dobijemo sve ne znači da ćemo biti šampioni. Bitno je samo da mi završimo sezonu pobedama što je veliki uspeh. Ljudi nisu ni svesni koliko.
- Nismo izgubili 31 utakmicu, izjednačili smo se po broju bodova sa Zvezdom. Igrao sam dva derbija, nijedan nisam izgubio. Onaj prvi na Marakani je bio dosta lošiji. Kompletna utakmica nije bila na nivou. Ovaj drugi smo jako dobro igrali i publika je mogla da uživa. A to je valjda i najvažnije, zar ne? Pritom smo i pobedili i zakuvali prvenstvo. Prvi derbi sam gledao sa Marijom na tribinama. Razmišljao sam da li ću uopšte i igrati, a ne o tome da li ću ikad zaigrati u derbiju. Mnogo toga mi se vrzmalo po glavi.
Ugovor sa Partizanom mu ističe na leto.
- Prvo sve ovo da se završio pa ćemo razgovarati na jedna ljudski način. Tada ćemo videti šta je najbolje za mene i za klub. Neke ponude postoje, ali ništa još zvanično. I dalje je u opticaju ona ponuda koju sam dobio zimus od Lensa - jasan je Ostojić.
NEŠTO SASVIM LIČNO
Omiljeni fudbaler u mladosti?
- Nemanja Vidić. Jedna fudbalska veličina. Pogotovo što je iz Užica.
A sada?
- U Srbiji su najbolji Đurđević i Leonardo, a u svetu Nemanja Matić i Kristijano Ronaldo.
Najkorektniji fudbaler protiv kog si igrao?
- Uuuu, tu ne mogu nikoga da izdvojim. Svi su prema meni bili korektni. Pa, ja nikada nisma dobio crveni karton. jedva i žuti dobijem.
Najbolji drug - fudbaler?
- Matić, Srnić, Đuričković, Ima ih dosta...teško se odlučiti.
Najteži protivnik na terenu?
- Odita, dok je igrao za Voždovac. Bio je jak, brz.
Najveća fudbalska radost?
- Svaka pobeda i osvajanje Kupa sa Čukom.
Najveće fudbalsko razočarenje?
- Kada sam se povredio u Novom Pazaru i ispadanje od Gabale. Ovde smo pobedili 1:0 gde oni nisu prešli centar, a tamo nesrećno izgubili sa 2:0.
Kada bi mogao da biraš, s kojih 10 fudbalera na svetu bi voleo da igraš u timu?
- Uf, zatekao si me s ovim pitanjem sada. Imam mnogo dobrih i kvalitetnih igrača, ne mogu da se setim. Ali bih voleo da sam igrao u tandemu sa Vidićem. Naravno, u Junajtedu.
U kojoj zemlji bi voleo da igraš?
- Neki topliji krajevi. Možda Španija. Sada, u ovim godinama, možda bih otišao na Tajland. More, plaža, lepo za život.
A gde nikada ne bi otišao?
- Irak, Iran, te okolne zemlje.
Utakmica koju nikada nećeš zaboraviti, i kao igrač i kao gledalac?
- Poraz Partizana od Augzburga. Baš smo Marija i ja gledali sa istočne tribine. A utakmicu koju sma igrao je finale Kupa
Na šta si potrošio prvi novac zarađen od fudbala?
- Kupio sam auto, Golf trojka. U vreme kada sam igrao za BASK.
Koga bi poveo na pusto ostrvo?
- Pa, švalerku (smeh). Naravno da se šalim. Ne znam koga bih, sem Marije, poveo.
Da li si ikada plakao posle utakmice?
- Plakao sam zbog nekog poraza dok sam igrao u Čuki. Izgubili smo, mada ja nisam bio krivac. ne mogu sada tačno ni da se setim.
Ko je zadužen za atmosferu u autobusu?
- Svako na neki svoj način prekrati put. Vozač pusti nešto, ali pretežno svako ima nešto što sluša. Gledamo i filmove.
Omiljeni film?
- Izgubljeni grad. Film koji donosi snažnu životnu priču. Pustolovina...Preporučujem svakome da ga pogleda.
Omiljeni glumac?
- Dragan Nikolić i Miodrag Petrović Čkalja.
Muzika?
- Slušam sve živo. Jedino Metaliku ne volim.
Omiljeno piće?
- Alkohol ne konzumiram. Najviše pijem vodu, ali tu su koka kola i kisela s vremena na vreme.
Ritual pred utakmicu?
- Prvo navlačim levu, zatim desnu štucnu. I kada izlazim na teren uvek sledi ''Oče naš''
(M.Marić)
Povezane vesti
"Ovaj mali nije zaslužio da mu to uradim": Savo Milošević otvoreno o razlozima odlaska iz Partizana
Nekada rešetao mreže u dresu Partizana, izlomio je kičmu Degeneku, a sada bi mogao da pojača španskog velikana
Saznajemo! Rastanak Antića i Partizana ipak neslavan: Levi bek tužio klub, po isteku roka dobio raskid ugovora
<% post.title %>
Rastanak Partizana i levog beka: Nikola Antić napustio crno-bele!
Video: Magija Jokića i Vestbruka nedovoljna za pobedu Denvera
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ana2
Odličan fudbaler, i jedan od retkih koji znanjem zaustavlja protivnicke fudbalere i oduzima loptu.
Podelite komentar
Sasa
Kada je dolazio bio sam skeptik, cak sam i pisao lose o tom potezu... Stvarno sam pogresio i izvinjavam mu se... Odusevio me, posten, igra vrlo dobro... Voleo bih da ostane jer mladi poput Bosnjaka i ostalih mladih stopera mogu mnogo od njega nauciti i o zivotu i o fudbalu, ovakvi ljudi su u senci a mnogo znace
Podelite komentar
Milan
Najbolji stoper?
Podelite komentar