JOKAN, jedini srpski trener koji nije potrošna roba: Od teranja iz Humske do hvalospeva tamo gde je fudbal sve! (VIDEO)

Slaviša Jokanović nam rezultatima u poslednjih nekoliko godina ne ostavlja baš neku dilemu  - trenutno je najbolji srpski stručnjak i u Engleskoj je posle igračke karijere relativno brzo stekao i respektabilnu trenersku karijeru.

Preporučujemo

Treneri su možda i najpotrošnija roba današnjeg fudbala, ali što je najgore od svega kada su srpski treneri u pitanju, mnogi su naviknuti na to i ne žele, ili ne umeju da izađu iz tog začaranog kruga da budu epizodisti. Od novije garde, Miroslav Đukić je imao obećavajuć početak karijere i potonuo, pa se Jokanović iskristalisao kao najozbiljniji srpski stručnjak. O tome dileme nema, iako ga možda u Srbiji ne pratimo ili ne cenimo koliko je zaslužio, kao neko ko u kolevci fudbala uspeva da "kupi" najkonzervativnije ljubitelje ovog sporta.

- Navijači su rekli svoje i to je jasno kao dan. Partizan nije moja prćija, ali se zna ko odlučuje o takvim stvarima u klubu - rekao je razočarani Jokanović sada već davne 2009. posle remija sa Žilinom u Humskoj, a sigurno mu nije bilo lako da sluša "Jokane odlazi" posle dve duple krune (od od 1:42.12 pratećeg snimka).

Postao je prvi trener u istoriji kluba koji je uspeo da odbrani duplu krunu, u septembru 2009. napustio je Humsku jer je vladalo nezadovoljstvo evropskim rezultatima. Naravno, sve je ispraćeno šturim, politički korektnim saopštenjima i rečima zahvalnosti, ali je tek 2015. otkrio pravu pozadinu, dok je vodio Votford.

- Nije me niko šutnuo ni oterao. Ja sam se povukao. Pozvao sam ljude iz uprave i saopštio im "Učiniću dobro delo i napustiti klub". Bili su kao iznenađeni i rečenicom "Jel si normalan, vidiš da ti dajemo podršku?!" kao pokušali da me odvrate. Samo sam rekao "nemojte da se zaj......o" i nastavio svojim putem, različitim od njihovog. Ne mogu nikada biti ljut na moj Partizan. On je iznad svih nas, samo nisam hteo da dopustim da se neki ljudi kriju iza mene. To vam je cela istina.

Upravo tim pomalo drskim i direktnim stavom je nastavio da pokazuje integritet i dalje tokom karijere, što je jedna od najvažnijih osobina za trenera koji mora da drži sve pod kontrolom u svlačionici uz balansiranje sa upravom kluba. Nažalost, nije Partizan jedini koji se možda ogrešio o njega jer nije imao strpljenja, Votford ga je potcenio kad je uveo ekipu u Premijer ligu, i to pošto je pri kratkoročnom ugovoru doveden kao čak četvrti trener u pet nedelja!

Sama ta činjenica dovoljno govori da se radi o klubu bez kompasa, a Jokanović je vratio direktive sa čak 15 pobeda u 20 utakmica. Izvađena je karta za Premijer ligu, malo je nedostajalo samo da se osvoji Čempionšip, jer je trofej izgubljen golom u nadoknadi zbog čega je prvo mesto pripalo Bornmutu u adrenalinskom poslednjem kolu.

Tada su i u Srbiji po starom običaju tek počeli da se šire hvalospevi i kićenja tuđim uspehom, ponos što će jedan Srbin da se nadigrava sa najvećim aždajama Premijer lige, ali se to nije desilo. Još jednom, bez dlake na jeziku, Jokan je objasnio o čemu se radi.

- Osećam sam da ne žele da produže ugovor. Moj prioritet je bio da ostanem u Votfordu, to je imalo smisla. Bilo je prvog kontakta, ali ne i pratećeg oko produžetka saradnje. Sam sam shvatio da je vreme da idem.

Znao je da je izneveren ali je zasukao rukave i rešio da se na Ostrvo vrati zaobilaznim putem, preko Izraela.  Tu je sa Makabijem bogato igračko iskustvo kombinovano sa radom pod patronatom Klaudija Ranijerija, Jupa Hajnkesa i Radomira Antića u najboljim danima uspeo da pretoči u plasman u Ligu šampiona, prvi za Ponos Izraela posle 11 godina čekanja.

Izbačena je Viktorija Plzen, zatim i favorizovani Bazel zahvaljujući golu u gostima, a podvig je veći kada se pogleda kakvim je igračkim kadrom raspolagao Jokanović. Osim ubojitog golgetera Erana Zahavija, koji na Jokanovu preporuku otišao u Piksijev Gvangžu R&F za 8.5 miliona dolara, malo ko je imao pristojan kvalitet čak i za Ligu Evrope.

To su pokazali i rezultati, Makabi jednostavno nije imao šta da traži u duelima sa Čelsijem, Portom i kijevskim Dinamom, a Jokanović se zasitio posle šest meseci i rešio da se vrati na Ostrvo, gde pokazuje da je najmoderniji srpski trener.

- Imao sam velike trenere, čitao sam i knjigu sera Aleksa Fergusona. Razgovarao sam sa njim kada sam bio trener Partizana, ima dosta instrukcija gde se podvlači koliko je neophodno pratiti baš sve. Igrače, stručni štab, treba osetiti njihove potrebe. Ako niste lider, ne radite svoj posao dobro. U fudbalu morate da budete kapetan svoje lađe ako želite da je vodite.

- Volim da učim, gledao sam nekoliko puta treninga Karla Anćelotija, jedan je od najprijatnijih ljudi u fudbalu. Antić je trenirao Atletiko, Barsu i Real, pa me je doveo u Ovijedo i bio sam hiljadu puta njegov gost. On je moj mentor - otkrio je u jednom intervjuu Jokanović, koji često sa fanovima komunicira najdirektnijim putem, preko Tvitera.

Following our youth players in tonight's PL2 match v Wolves. #FFC pic.twitter.com/8zGxkiO1Zh

— Slavisa Jokanovic (@Jokanovic) April 24, 2017

Za njegov fudbalski fanatizam Engleska je bila najlogičnija destinacija, prati i mečeve još nižih liga na TV-u jer ga očaravaju krcate tribine i beskompromisna borba, redovan je i na mlađim kategorijama Fulama. Došao je kao spasilac krajem 2015. i uspeo je za jedno mesto da izbegne ispadanje, a onda je sebi postavio cilj da dođe do prvih šest pozicija i šanse za Premijer ligu.

To se i dogodilo, posle oscilacija i turbulencija tokom proleća, Fulam je nanizao četiri pobede sa gol razlikom 13:4 i šesti je na tabeli. Održao je i jedan čas Rafaelu Benitezu sa 3:1 protiv Njukasla, šuškalo se i da ga hoće Vest Hem, Verder i Malaga, ali Jokan želi da učini ono što nije uspeo sa Votfordom, da sa jednim timom napravi i onaj drugi korak. Fulam je to prepoznao i produžio je ugovor do 2019. godine.

Jokanović je promenio čak 14 igrača i zadržao mir u svlačionici, za šta ga je jednom pohvalio i golman Markus Betineli.

- Svako tačno zna šta reba da radi. Mnogo je drugačiji od prethodnog trenera, Slav želi da se nadigravamo i to tako što sve počinje od odbrambene linije i bez preskakanja. Uspeli smo da se tome prilagodimo - rekao je on krajem decembra prošle godine, a Jokan je osmi menadžer u klub još od 2007. godine.

I jedinstven kada je u pitanju tim bilding. Promenio je režim ishrane i propisao igračima šta da konzumiraju, a zajednički ručak je postao bitan koliko i utakmice.

- Mnogi ljudi deluju užurbano i zauzeto, primetio sam da se igrači tek tako okrenu i idu kući. Sredio sam da smo najmanje 30 minuta svi zajedno i da pričamo jedni sa drugima, što je dobro za timski duh.

Izgleda da će se iz Jokanove kuhinje osetiti još ukus Premijer lige i duela sa Pepom, Murinjom, Poketinom, Konteom... Svaki put kada se povukao za jedan korak, uradio je to da bi napravio dva velika napred... Da se ne zaj..., zaslužio je Premijer ligu!

(B. V.)