NAVIJAČI STRAHUJU I OD OVE ZVEZDE: Nema igre "tika-taka" sa 40 miliona evra minusa

Ako se po jutru dan poznaje, pripreme Crvene zvezde i sve što se događa oko njih deluju zloslutno po srpskog fudbalskog vicešampiona. Navijači „crveno-belih“ ne samo što su razočarani brukanjem u kontrolnim utakmicama u Sloveniji već su i uznemireni uoči zvaničnih duela.

Niko među njima neće da tvrdi da će Zvezda da ode na izlet u Belorusiju u prvom meču drugog kola kvalifikacija za Ligu Evrope protiv tamo nekog Naftana (19. jul), a da će nedelju dana kasnije da napuni mrežu pobedniku beloruskog kupa u divnoj fudbalskoj večeri na „Marakani“. Sumnje u evropske domete tima kojem je (za sada) sačuvana okosnica, podgrejane su debaklom protiv Olimpije (3:0) i sramnim porazom od slovenačkog drugoligaša Krškog (2:1), a nisu otklonjene jedinim pobedama na dosadašnjim pripremama, u susretu sa slovenačkim prvoligašem Koprom i Jedinstvom iz Užica, novim članom Prve lige Srbije (po 2:0).

Da li će Bjeković biti u pravu

Sve i da „crveno-beli“ lako prebrode beloruski tim, koji je u prethodnom kolu prvenstva postigao gol posle pet sušnih utakmica, to neće značiti da je nekadašnji evropski prvak uhvatio korak s fudbalskom Evropom. Dovoljno je da se za ovu tvrdnju vratimo samo leto unazad i da se prisetimo da je Zvezda u kvalifikacijama za drugostepeno Uefino takmičenje slistila letonski Ventspils na svom stadionu sa 7:0, a da je u sledećem kolu francuski Ren prizemljio u fudbalsku osrednjost i njeno rukovodstvo i armiju navijača i igrače, koji su bili nadigrani i natrčani u duelima sa tamnoputim atletama, ali i samog trenera Prosinečkog.

Jasno je Robiju da je predstojeća sezona ona u kojoj će mač nad njegovom glavom i neprestano da se klati i da će biti oštriji nego ranije. Zvezdašima se najzad ozarilo lice s tri pobede nad večitim rivalom Partizanom u samo 45 dana i osvajanjem Kupa Srbije, ali su "crveno-beli" i petu godinu uzastopno ostali bez šampionske krune, što im se nije desilo od osnivanja.

Sledeća sezona u domaćim okvirima pokazaće i koliko ima istine u nedavnom zajedljivom javnom mišljenju bivšeg Partizanovog direktora Nenada Bjekovića da „crno-beli“ ne moraju da brinu za titulu dok je Prosinečki trener najljućeg protivnika. Jetrvska nadgornjavanja jedne i druge strane Topčiderskog brda su potpirivanja navijačkih strasti za domaću upotrebu, ali je fakat da Zvezda više nego ikada nema opravdanja ako na kraju trke ne bude prva - s Robijem ili bez njega. Potpuno će nebitno biti ko će koga da optuži za neuspeh unutar kluba i da li će na delu biti koještarija zvana teorija zavere.

Pogrešan kalup: Robijeva omađijanost Barsom

U igračkom pogledu Prosinečki jeste unapredio Zvezdinu igru, ali kada dva igrača povežu tri dodavanja posle godina bezidejne igre, onda je pomak očigledan. Robi je, međutim, upao u zamku omađijanosti igrom Barselone, svog nekadašnjeg kluba. Njegova sintagma o „posedu lopte“ kao vrhuncu njegovog trenerskog shvatanja fudbala po ugledu na Barsinu mašineriju, vremenom je postala izlizana fraza. Jednostavno, Zvezda je i na „Marakani“ neprikosnoveno držala loptu u nogama, ali nije znala šta će s njom, a da i ne govorimo da u gostima nije imala ideju kako da otključa protivničku odbranu iza sedam brava.

"Tiki-taka", koju igraju Barselona i španska reprezentacija, neko vreme je uspavljujuće dosadna, ali je njen rezon ubitačan. Zvezdino "ja tebi, ti meni", klaj-klaj do šesnaesterca, nije ni surogat Barsine igre, ali je baš zbog toga ljubiteljima fudbala, zvezdašima naročito, uvek bilo neobjašnjivo tumačenje Prosinečkog kad se pobedi da su "crveno-beli" bili dobri.

Ako Robi nije shvatio da suština Zvezdine igre sa osrednjim veznim redom, u kojem tek Luka Milivojević odskače fudbalskom celishodnošću, treba da bude atakovanje sa krila, bilo da su krila bekovi Mikić i Mladenović ili krilni napadači Lazović i Milunović, onda „crveno-belima“ ponovo predstoji spoticanje u Kragujevcu, Novom Pazaru ili Kuli. Zvezdina je istorijska obaveza da igra i efektno i efikasno i lepo za oko, a ne da na „Marakani“ strepi od suparničkog protivnapada kad ne može da obezbedi pobedu drugim golom ili da se van svog stadiona muči i sa sobom i sa protivnikom, i tako do rezultata od 0:0.

Kad „crveno-beli“ dostignu nivo igre da pred svojim navijačima daju suparniku tri-četiri laka komada i stvore nekoliko izglednih šansi iz naučenih akcija, a ne stihijski i improvizatorski, i da se kući vraćaju pevajući makar i sa italijanskih, ali sigurnih 0:1/0:2, tek onda će moći da se kaže da se stari dani slave naziru. I tek tada će Zvezda biti konkurentna fudbalskoj Evropi, bilo kao kandidat za Ligu šampiona ili učesnik Lige Evrope.

Može li to da postigne s Prosinečkim? Teško, zato što Robi nije dokazao da ume da izvuče maksimum iz igrača i učini ih fudbalski delotvornima.

Dve vrste trenera: smenjeni i oni koji će biti smenjeni

Ono što se dešava mimo terena svakako da opterećuje radove na terenu. „Crveno-beli“ grcaju u dugovima, žive od danas do sutra, ne znajući čija ih menica vreba. Od tog Marka Perovića, koji zna za Zvezdine bolje dane i na igralištu i u rukovodstvu, moglo je da se očekuje da baš ovog leta postane vođa tima, a on je već na izlaznim vratima Marakane samo zato što je pitao gde su njegovi novci. Poznato je da Zvezdino rukovodstvo ne trpi radnički sindikalizam u svom igračkom pogonu i očas ga osudi ili rečju ili delom, a Prosinečkom nema druge nego da se prećutno miri sa odlukama pretpostavljenih.

I tako sve dok se i u njegovom slučaju ne potvrdi maksima Partizanovog košarkaškog trenera Duleta Vujoševića da ima dve vrste trenera: onih koji su smenjeni i onih koji će tek biti smenjeni. Ko će da vlada, to se i u Zvezdi odlučuje na izborima...

(G. Anđelić)