"Nikad nisam voleo ime Delije, mi smo bili poslednji pravi Cigani"

Ljubivoje Tadić po mnogo čemu je značajan kao bivši urednik Narodnog pozorišta, i neko ko je kao glumac, reditelj i dramaturg doprineo kulturnom životu Srbije.

Preporučujemo

U svojoj knjizi "Lična dokumenta" jedno poglavlje je posvetio i voljenom klubu, Crvenoj zvezdi.

"Naravno da je način života porodice Tadić određivao i raspored fudbalskog prvenstva. Išli smo na utakmice i kada je bilo -20. Recimo, na važnu utakmicu Crvena zvezda – Teteks 4:1. Rastko (otac Rastko Tadić), Ljuba (stric Ljuba Tadić) i ja bili smo tamo, a Marko Marković nas je pomenuo u prenosu, jer smo jedini bili prisutni službena lica i mi. To je toliko razlutilo Miru (majku), da smo ostali bez nedeljnog ručka. Vi jedini u Beogradu nemate kuću! Idite pa ručajte gde vam je bolje", piše Tadić, a delove knjige prenosi "Nedeljnik".

"Počeo sam da gledam Džajinu (Dragan Džajić) generaciju, bio sam na prvoj Pižonovoj (Vladimir Petrović) utakmici, gledao sam uživo Pelea, Maradonu, Kristijana Ronalda. I ja sam aplaudirao kada nam je Maradona sa „suprotne tribine dao onaj gol“.

Printskrin: Youtube/Adizes ASEE

"Voleo sam i Duleta Savića, koji je dao silne golove, ali jedan je apsolutno art gol – protiv Arsenala na Hajberiju za 1:1. Kao i onaj Pižonov protiv Partizana za 1:0, kada je predriblao ceo tim i ušetao se u gol. Kasnije sam ispratio prve utakmice poslednjih naših velikih igrača Dejana Stankovića i Nemanje Vidića“.

Kada je preminuo njegov otac Rastko, Ljubvoje je, priznaje, proredio odlaske na utakmice, a tom prilikom je i istakao važnu stvar:

"Mi smo bili poslednji Cigani. Najdraža parola koju smo imali bila je: „Mi smo Cigani, najjači smo najjači!“ Nama su svuda vikali Cigani. I u Kragujevcu, Čačku, Novom Sadu, Nišu, Crvenki, što nije bilo pogrdno jer je bilo tačno. Nikada nisam voleo navijačko ime Delije, jer su mu kumovi Udba i kriminalci. Sebe i dalje zovem Ciganinom. Doduše, jednim od tužnijih samih Cigana na svetu, zato što su Cigani otišli, a Zvezda je takva kakva je i biće samo gora. Zauvek," piše Ljubivoje Tadić.

(Telegrag.rs)