KOLUMNA, MILOJKO PANTIĆ: Bata Đora, egzemplar murdarluka i gluposti

"Nema smisla remetiti besmislenost u svom toku."

Vladislav Petković DIS

Veliki srpski pesnik s početka prošlog veka definitivno je bio u pravu. Besmislenost pobeđuje i ništa je, a pogotovu je ovakva i slična pisanja ne mogu zaustaviti. "Fantomsko" Udruženje fudbalskih trenera Srbije, prošle nedelje najpre je na "gangsterskoj" Skupštini (sa jednim glasom viška i to "kosovskim") izabralo Milovana Đorića za predsednika, a odmah potom je "Bata Đoru" ("jednoglasno", jer su sednicu u znak protesta napustili oni koji su, za kosovski glas, ostali u manjini), kandidovalo za predsednika FSS.

Zašto smatram da je ta kandidatura besmislenost i da će ona pobediti bez obzira šta ja pisao u ovom tekstu i šta vi mislili o tom bandoglavom Zlatiborcu? Zato što je i pored čestih upozorenja u ovoj kolumni, da se radi o egzemplaru razapetom između murdarluka i gluposti, Bata Đora dogurao na korak od naziva prvog čoveka srpskog fudbala.

Podsećanja radi, maja prošle godine u jednoj svojoj kolumni pod naslovom "Stručna (zlo)upotreba dece" napisao sam i ovo: "Reč je o prvom nestručnjaku Srbije, jugoslovenskom "ekspertu" za povratak drugoligaša Sutjeske i sličnih "Neretvi" u prvu ligu. Doduše, upamćen je i kao selektor mlade reprezentacije SR Jugoslavije, koju je Hrvatska pregazila u Beogradu sa 6:2. Pamte se takođe i njegova tri vođenja A selekcije iste države, posebno izgubljena utakmica na Marakani sa Rusima kada je posle isključenja Kežmana i vođstva gostiju, izveo jedinog špica Drulića i uveo beka. Taj i takav stručnjak je kasnije postao direktor tzv. trenerske škole FSS, deleći profi licence UEFA kao konfete. Kada je penzionisan, valjda kao nagradu za "visoku stručnost" i pomenute "vanserijske" rezultate, dobio je posao selektora generacije '94. Tu fudbalsku najtalentovaniju decu Srbije na EP u Novom Sadu uništio je Bata Đora do te mere, da se ni jedan od njih do dana današnjeg nije oporavio".

Novembra prošle godine opisujući kako i zašto umire vrhunski fudbal u Srbiji, napisao sam da su dva osnovna i uzajamno povezana principa, na kojima počiva savremeni svet: znanje i odgovornost. Da je čovek koji ne zna da radi svoj posao, najpre neodgovoron prema sebi, pa prema okruženju i na kraju prema celom društvu. Nadoknađujući neznanje samoreklamerstvom neviđenih razmera, "Bata Đora" je fudbalsku struku uzurpirao do te mere da je sa trenerima u Savezu radio šta je hteo.

Konačno, aprila ove godine, ne znajući šta se iza brda valja, reagovao sam na pretnju penzionisanog fudbalskog dede iz prošlog veka, da će tužiti FSS (u ime 6.000 fudbalskih trenera Srbije koje on navodno zastupa, a u tom času je bio samo predsednik trenera Beograda), zato što fudbalsko rukovodstvo, njega i njegovih "6.000 šuljagića" (Šuljagić = taksista koga je naš "čudotvorac" pretvorio u trenera), ne pita ništa prilikom postavljanja selektora mladih selekcija.

I ne samo to. Bivši "direktor" trenerske škole FSS, traži da se Savez decentralizuje tako što će pravo na izdavanje najnižih tzv. "B" licenci za trenere preneti na regionalne saveze, što će reći da on može i dalje da "proizvodi" šuljagiće, makar na lokalnom nivou. Pitam se odakle tom čoveku tolika moć. Imaju Srbi za takve tipove pravi izraz: "On je namazan svim farbama". Nije važno koliko zna, važno je koliko je namazan.

Međutim (samo)izborom na mesto predsednika trenera Srbije, a potom i kandidaturom za mesto prvog čoveka FSS, Bata Đora je još jednom pokazao do koje mere su opasni mediokriteti kad se otrgnu kontroli. Ljudi su kroz istoriju merili nečiju vrednost po kriterijumu: "Što više imaš – više vrediš". Razvitkom društva, došlo se do kriterijuma: "Što više znaš – više vrediš". S obzirom na to da je znanje ogranična kategorija a neznanje beskrajno, u Srbiji je očigledno na delu izopačena varijanta: "Što manje znaš – više vrediš".