Do sada neotkriveni detalji Jokićevih početaka: Kako je kasnio u napad, tražio od trenera da ga vadi iz igre i ko je jedini mogao da ga iznervira

Јокићи су поријеклом из Велике,између Андријевице и Плава. то је Село од неких 500домова,страховито настрадало у Другом Светском Рату.Шиптари,Њемци и Муслимани,направили су прави Геноцид.Тада је побијено преко530 жена,стараца дјеце.Све живо што је затечено у село испод Чакора. Срећом,после рата село се обнавља,раћају се велики Књижевници,Политичари,привредници ,а посебно СПОРТИСТИ. Нема спортске ГРАНЕ,да у бившој Југославији није поријеклом из Велике.Зато не чуди да су и Браћа Јокић достигли свјетске размјере.

očekujem da se javi kuvarica iz vrtića i objasni kako je mali Nikola jeo baš njen sutlijaš sa cimetom

Jokic je nas biser. Bicemo svedoci njegimovih uspeha i uspeha reprezentacije. Ali pored njegovih kvaliteta i ekstremnog talenta, imao je puno srece. Svedok sam propadanja mnogih velikih talenata. Nesto zbog neznanja trenera, nesto zbog potkupljivosti. Nikola je imao srece da je imao trenera koji je i strucan i psiholog. Sto bi se reklo, bog ga pogledao. Na primer, u Partizanu i Zvezdi, u mladjim kategorijima, igra se preko veze (novac, sponzorisanje kluba, nekad su dobro prolazili i generalski sinovi, ciji su ocevi sredjivali za vojsku). Zato niko iz kadeta Partizana i Zvezde nije postao igrac (osim Rakocevica i Djordjevica, ciji su ocevi poznati u svetu kosarke). Svi igraci dovode se sa 15-16 god. iz manjih sredina. Tamo se deca jos uvek igraju kosarke, a treneri ih pustaju da razviju kreativnost. U Partizanu i Zvezdi, ispovredjuju ih, nenormalnim treninzima u cilju postizanja rezultata, a ne pravljenja igraca. Sreca da je nase podneblje nepresusni izvor, pa uvek iznedri neki biser...

Биће право задовољство гледати га како напредује у, иначе, некошаркашкој средини.

Ķralj koji će osvoiti SVET....

Ti si sad pametan nasao da pricas ajde bezi