Otkrivene skandalozne klauzule fudbalera: Nemamo reči kojima bi opisali šta Tijago Silva dobija od PSŽ-a!

Dok ne dođe do onog trenutka "ruka ruci", fudbaler i njegovi zastupnici sa jedne i klub poslodavac sa druge strane često i nedeljama sede za pregovaračkim stolom dok se i najsitniji detalj saradnje na utanači.

Preporučujemo

Zna se da su klauzule vrlo važan momenat svakog ugovora, a kakve sve one mogu biti u modernom fudbalu sada možemo da vidimo zahvaljujući organizaciji "Football Leaks" koja je došla u posed na stotina ugovora igrača evropskih klubova.

Neki od njih su zaista za rubriku "verovali ili ne". Izdvojili smo one najinteresantnije.

Ugo Loris (Totenhem)

Francuz je dogovorio sa "pevcima" premiju od 7 hiljada funti, ali je nekako uspeo da ubedi čelnike kluba da dobija bonus i za svaki poraz (?!).

Tijago Silva (Pari Sen Žermen)

Foto: AP/Tanjug

Samo osnovni iznosi koje je bogati najbolji klub Ujedinjenih Arapskih Emirata sa sedištem u Parizu platio za brazilskog defanzivca govore o tome koliko je klub tog ranga bio spreman da ide daleko kako bi doveo željenog igrača. Kada je 2012. došao iz Milana, garantovano mu je 8 miliona evra godišnje plate neto, uz klauzulu da će i u slučaju povećanja poreza i dalje primati jednaki iznos. Osim toga, klub mu za režije mesečno daje 12 hiljada evra, godišnje osam letova na relaciji Pariz-Rio za čitavu njegovu porodicu, pet ulaznica za "VIP lounge" na svakoj utakmici na "Parku Prinčeva", 400 hiljada evra za titulu prvaka Francuske, 300 hiljada evra za ulazak u Ligu šampiona, 250 hiljada evra za osvajanje francuskog kupa, milion evra za osvajanje Lige šampiona, 350 hiljada evra ako nastupi na 60 posto utakmica u sezoni te 33.333 evra ako poštuje etička pravila kluba.

Dakle, ako ne govori negativno o klubu i treneru, ako je ljubazan prema navijačima i ne kladi se u kladionicama. Uz sve ovo, PSŽ se obavezao da će platiti Silvin dug za porez iz Italije u iznosu od 2,5 miliona evra, a zbog dvostrukog oporezivanja u obe zemlje među kojima se selio, PSŽ je Brazilcu "pozajmio" 355 hiljada evra kako bi pokrio razliku. PSŽ je takođe kompenzovao gubitak koji je Silva imao zamenom Milana sa PSŽ-om kada je riječ o ugovoru s igračevim sponzorom jer, s obzirom na to da Nike smatra Milan klubom najviše, a PSŽ srednje klase, Silvi je ovim prelaskom godišnja isplata od američkog sponzora smanjena za 140 hiljada evra. Ali, i to mu pokriva PSŽ.

Matija Nastasić (Šalke)

Srpski reprezentativac morao je medicinski dokazati da ne može nositi Adidasove kopačke ako je želeo da nosi radnu obuću nekog drugog proizvođača. Jer prema ugovoru s nemačkim klubom, mora nositi kopačke isključivo ove nemačke kompanije. Promena obuće je dozvoljena samo ako priloži medicinsku dokumentaciju da ne može da nosi kopačke od sponzora.

Tomas Vermalen (Barselona)

Foto: AP/Tanjug

S obzirom na to da je više povređen nego što igra, logično bi bilo očekivati da je Barselona u ugovor s njim ugradila odredbu o broju odigranih utakmica ili nešto slično, ali Kataloncima je od toga važnije da nauči njihov jezik. Ili kako piše u ugovoru "da izvrši maksimalan napor kako bi se integrisao u katalonsko društvo, poštovao njegove vrednosti, što se može postići učenjem katalonskog jezika, ključnog dela integracije". Tu nije kraj bizarnostima u ugovoru belgijskog defanzivca i Barselone jer klub se obavezao da će mu isplatiti 100 hiljada evra godišnje "kao kompenzaciju što ga može koristiti na bilo kom mestu u ekipi."

Rafael Van Der Vart (Mitjiland)

Holandski vezni igrač u leto 2015. prešao je iz HSV-a u Betis, a prema ugovoru s novim klubom poslodavac mu je dopustio da nosi kopačke koje želi "sve dok nemaju ni traga crvene boje", s obzirom na to da je ona zabranjena zato što je glavna boja Betisovog "ljutog" gradskog rivala Sevilje. Osim toga, Betis ga je ugovorom obavezao da će jedan posto zarade "dobrovoljno" uplaćivati u klupski penzioni fond za bivše igrače Betisa.

Ezekjel Laveci (Hebei)

Početkom ove godine Argentinac je iz PSŽ-a otišao u Kinu, gdee mu je u klubu prikladnog imena Bogatstvo (Hebei China Fortune), za svaki od 23 meseca ugovora, garantovano 2,5 miliona dolara ili ukupno 56,7 miliona, što ovog gotovo veterana (31) čini jednim od pet najplaćenijih igrača na svetu. Učeći iz iskustava drugih igrača koji se nekada nisu dobro proveli u Kini, Laveci se osigurao od eventualnog problema pri naplati novca. Njemu u ugovoru stoji da mu je klub do 19. februara bio dužan da plati 26,7 miliona dolara.

Da mu do 10. marta nije platio taj iznos, bio bi mu dužan još 20 miliona, a u slučaju da ništa od ovog nije plaćeno do 17. marta, ugovor se raskida, a Laveci dobija 20 miliona dolara. Sav novac Kinezi mu isplaćuju na njegov račun u Luksemburgu, a osim gomile keša, morali su mu osigurati i namešten stan, vilu, dva automobila, vozača i prevodioca.

Serhio Aguero (Mančester siti)

Foto: AP/Tanjug

Kada je Kun pre pet godina prešao u Mančester Siti, njegov dotadašnji klub Atletiko dobio je 45 miliona evra odštete. Ali na "Kalderonu" i dalje zarađuju na igraču koji je odavno napustio prestonicu Španije i svaki put kada Aguero postigne za Siti, u Madridu je malo slavlje. Razlog? Ugovorom o prodaji igrača, Atletiku je garantovano da za svakih 15 golova koje Argentinac postigne za njegov sadašnji klub, onom prethodnom ide 250 hiljadu evra. Aguero je dosad u Sitiju postigao 152 puta i tako svom bivšem klubu bezbedio 2,5 miliona evra.

Mario Baloteli (Nica)

Liverpul je napravio jednu od najvećih grešaka poslednjih godina kada je pree dve godine doveo Super Marija, jer za jedan gol u samo 16 utakmica otada je platio: 85 hiljada funti nedeljno, 120 hiljada funti bonusa za svakih pet odigranih utakmica, 5 hiljada funti za svaki postignuti gol, dok se uzimajući u obzir njegov učinak, smešnim čini garantovani bonus od 400 hiljada funti ako postane najbolji strelac prvenstva. Ipak, najveća zanimljivost ugovora sa ćudljivim Balotelijem krije se u klauzuli o nagradi za lepo ponašanje: "Ako igrač ne bude isključen više od tri puta zbog grubosti ili pljuvanja drugog igrača, na kraju sezone dobiće milion funti."

Nejmar (Barselona)

Iako je fudbaler, Nejmar je za honorar od američkog ogranka Paninija, proizvođača samolepljivih sličica, morao uposliti ruke. Jer obavezao se da će isporučiti 600 autograma na sličicama i za to dobiti 50 hiljada dolara, što znači da je svaki njegov autogram za dete koje skuplja sličice plaćen 83 dolara.

(Telegraf.rs)