Tuga do neba: Potresna ispovest srpskog golmana čiji je saigrač preminuo posle sudara sa njim

Srce da se stegne. 

Preporučujemo

Trebalo je to da bude meč kao isvaki drugi, da se "tera" lopta, nadigrava sa protivnikom, posle da se druguje i slavi pobeda. Da se slavi život. Umesto toga Banatski Karlovci su zavijeni u crno. Fudbalski klub Proleter iz tog mesta je u žalosti zbog smrti fudbalera Stevana Ilića (27) koji je posle sudara sa svojim golmanom Slavkom Ilkićem ostao da leži i više nije ustao...

Stevan je preminuo od posledica udarca, posle sedmodnevne borbe za život.

Prema nezvaničnim informacijama Novosti, u sudaru sa saigračem oštećena mu je jetra, a u bolnici su mu otkazali i bubrezi. Sahranjen je u nedelju 2. oktobra.

U porodičnom domu mladog golmana Ilkića, u Vršcu, muk. Neizmerna tuga. Gotovo kao da su i sami izgubili člana porodice. Slavko, njegova majka Anđelka, otac Jovan i dve sestre od kobne utakmice u Pančevu žive u agoniji i strepnji. Prvo nadajući se da će Stevan ipak ozdraviti, a sada u žalosti, jer je izgubio bitku.

- Nemoj, sinko, sebe da kriviš, govorio mi je Stevanov otac na sahrani, dok sam njemu i Stevanovoj majci izjavljivao saučešće - kroz suze kaže Slavko za Novosti.

Teško je i pretpostaviti kako se u ovom trenutku oseća mladić koji će, dok je živ, pamtiti ovu tragediju.

- Nemam reči da opišem koliko mi je žao, koliko teško da poverujem da nije preživeo udarac, za koji mi se, činilo, da je manji, nego mnogi koje smo zadobijali na utakmicama.

Bio je to, kako kaže, tek još jedan duel dva igrača, Stevana u njihovom timu i drugog protivničkog.

- Kao i svaki golman, izboksovao sam loptu i pao. Dalje se ne sećam šta je tačno bilo - da li je Stevan pao preko mene, ili ja na njega. Jedino sam osetio trzaj u kolenu. Zato, pretpostavljam, da je on pao na mene. Sve je ličilo na jednu bezazlenu situaciju. Meni su sprejom naprskali koleno, a njemu pomogli da izađe sa terena, jer se žalio da ga boli stomak. Odvezli su ga u bolnicu u Pančevu, a zatim u Beograd. Bio je svestan do operacije. Nadao sam se, iz sveg srca sam želeo i molio se da ozdravi.

Slavkove reči, pošto mu je javljena strašna vest, pogađaju svakoga direktno u srce. Slamaju i najtvrđe.

- Čekao sam svaku informaciju iz bolnice, a stizale su oprečne vesti o Stevanovom stanju, i da je bolje i da je lošije. A ja sam samo strepeo. Nažalost, u subotu ujutru, stigla mi je poruka da je preminuo. Odzvonila je u mojoj duši i srcu kao najveći prasak. Uzdrmala me je. Nisam mogao da dođem do vazduha. Slomila me je. Gušio sam se u tom osećanju nemoći... I sada, posle svega, nisam čuo ni od koga ni jednu ružnu reč, nisam osetio ni jedan pogled popreko, ali meni je i dalje beskrajno teško što Stevan nije pobedio u ovoj utakmici života.

(Telegraf.rs)