Da li je Saša Ilić Frančesko Toti srpskog fudbala?

Italija i Serija A mogu ponosno da kažu da imaju "sveti gral fudbala", neponovljivog Frančeska Totija, a Srbija, koju uvek volimo da poredimo sa svime što ima prefiks evropski, ako ćemo iskreno, nema ama baš ništa što je poistovećuje sa "kalčom" - izuzev jedne stvari: Saše Ilića.

Preporučujemo

>>> Saša Ilić igrao derbi, uprkos porodičnoj tragediji: Odmah posle meča išao na sahranu!

Jer, ono što je Toti na "čizmi", to je, slobodno možemo reći, kod nas legendarni fudbaler Partizana, miljenik Grobara. Sale kapiten. Ubedljivo najstariji i najkreativniji igrač Superlige.  Ilić je, što bi ovde rekli u šali, "Toti za sirotinju". Mase mu kliču. Kao vino je - što je stariji to je bolji. Svaka godina mu je "poslednja u karijeri". Sedi na klupi, uđe i reši utakmicu - jednim potezom.

Sve baš kao Toti!

"Princ Rima", istina, sve to radi na jednom višem nivou, u daleko težoj konkurenciji, ali poenta ove priče  je da to što svaki navijač Rome oseća prema svom idolu, to uzvišeno osećanje koje nema cenu, oseti i svaki navijač Partizana na pomen Saše Ilića. To, složićete se, nema bilo ko.

- Sakis? Ma, šta da li će da nastavi da igra? Mora! Ima 39 godina, pa šta? Pa, vidite da je Roma dala još jedan ugovor Frančesku Totiju. Partizan mora da da novi ugovor Saši Iliću. Da sam predsednik ili sportski direktor Partizana dao bih Iliću doživotni ugovor ili da potpiše na koliko on hoće. Tako treba da se odnosi prema legendama - rekao je nedavno Bugarin Božinov na koga je Ilić ostavio izvanredan utisak.

Foto: Marko Todorović

Teško da u Evropi trenutno postoje igrači, poput Ilića i Totija, koji u tim godinama i dalje doprinose ekipi, a istinske su legende svojih klubova. I zbog toga je fudbaler Partizana unikat i daleko van ovih prostora.

- On u 38. godini dosta pruža, igra na visokom nivou. Ostali u odnosu na njega se ponašaju mnogo sigurnije. I Frančesko Toti je bio najbolji igrač Rome, tako da ne znam adekvatno da odgovorim na pitanje da li je dobro za srpski fudbal da igrač ovih godina dominira na utakmicama - rekao je početkom sezone bivši trener Partizana Ivan Tomić.

Jedino zbog čega Ilić nikada neće biti kao Toti, makar u smislu ultimativne vernosti prema klubu, je njegova "pauza" između dva boravka u Partizanu. Ilić je u Humskoj igrao od 1996. do 2005. godine, potom je, "trbuhom za kruhom", izabrao inostranstvo, ali "ljubav prema klubu" vratila ga je u crno-beli tabor 2010. godine.

Toti je, za razliku od Saleta, davne 1992. godine postao senior Rome i od tada, do dana današnjeg, i dalje je tu! Skoro pa nestvarno!

Foto: Guliver/Paolo Bruno/Getty Images

Naravno, pitanje je da li bi i Ilić, ali i mnogi drugi naši veliki igrači uopšte odlazili iz Srbije da živimo u zemlji blagostanja i da je Partizan mogao da mu obezbedi ono što je dobio od Galatasaraja, Selte, Sakcburga. Za Totija to nikada nije bio problem. Nije morao da "beži" od besparice.  U Italiji je mogao uvek da računa na "jak" ugovor zbog kojeg je imao luksuz da odbija i unosnije ponude. Recimo, i jedan Real!

I baš zato je veliki. Uradio je nešto što mnogi ne bi. Ostao je, jer voli Rim, voli Romu, voli navijače i porodicu od koje se nikad nije razdvajao. Moderan fudbal to nije doživeo. Naravno, uz snažnu privrženost domu, on je genijalan fudbaler, jer da nije tako raskid bi bio neminovan.

A Saša Ilić? On je nešto najpribližnije onome što je Toti od sebe napravio - igrača koji živi u aleji besmrtnih.

- Saša Ilić bi i za deset godina, da ga probudite u pola noći, ponovo dao onakvu loptu. On nikada nije igrao na fiziku, brzinu, snagu, skok, ali je majstor fudbala i to je nešto što je večno. Šteta što ne možemo da ga kloniramo - rekao je Iliev nedavno o igraču koji je i njemu bio kapiten.

(Telegraf.rs)