Odbrojavanje do medalje: Ovako se navijalo u porodičnoj kući Štefaneka (VIDEO)

Trijumf i osvajanje "zlata" Davora Štefaneka na Olimpijskim igrama proslavljen je širom Srbije, ali nigde sa toliko emocija kao u njegovoj rodnoj Subotici.

U porodičnom domu Štefaneka utorak, 16. avgust 2016, bio je jedan od najradosnijih dana zbog najvećeg uspeha srpskog rvača i prve medalje koju je doneo svojoj zemlji na Olimpijskim igrama u Riju.

Finale je, uz majku Đenđiku, oca Damira, brata Danijela i devojke Dolores, pratio veliki broj prijatelja među kojima su bile i klupske kolege iz RK Spartak, Dejan Franjković i Vujadin Bosnić. Bila je tu i porodica pokojnog Refika Memiševića koji je osvojio srebrnu medalju u Los Anđelesu 1984 godine, prenosi portal subotica.info.

Finale je ispraćene uz veliko bodrenje, prisutni nisu gubili nadu ni kada je poveo Aratunjan. Bodrili su ga kao da je tu pored njih i da ih može čuti. Kadaje Davor izjednačio usledilo je gromoglasno navijanje i podrška srpskom rvaču.

Pred sam kraj, kada je bilo jasno da će osvojiti zlato, počelo je odbrojavanje: deset, devet, osam, sedam, šest, pet, četiri, tri, dva, jedan i onda erupcija oduševljenja, Štefanek ima zlatnu medalju.

Otac i majka su istakli da im je sin obećao medalju i to ispunio sa onom najsjajnijom.

- Pre nego što je otišao na Olimpijske igre, kada se pozdravljao sa nama, rekao mi je „Mama, doneću medalju“. To što je obećao je i učinio. Ne mogu da vam opišem kako se osećam, srce mi je puno, međutim spremna sam bila i očekivala sam ovo, jer mi je sin to obećao.

Davorova majka je otkrila i da je Štefanek u jednom trenutku želeo da batali rvanje.

- Težak je bio put do uspeha. Hteo je čak pre nekoliko godina i da ostavi rvanje. Sela sam sa njim, popričala i zamolila ga da ako ni zbog čega drugog, neka proba zbog mene još jednu godinu. Znali smo svi koliko mu rvanje znači i koliko je truda učinio. Nije tada bio ni u reprezentaciji, nije bio pozvan ni na pripreme, sam ih je platio, a onda se sve okrenulo. Stigla je zlatna medalja sa Prvenstva sveta, zatim niz novih odličja i sada olimpijsko zlato – ponosno je govorila mama Đenđika Štefanek.

Foto: Guliver/Sean M. Haffey/Getty Images

>>> Ko je Davor Štefanek? Sve što bi trebalo da znate o našem šampionu!

Otac Damir je takođe sijao od sreće.

- Zovu nas dinastija Štefanek, svi smo se bavili rvanjem. Davor je bio moj učenik kao klinac. Sve što je želeo je ispunio. Ovo je njegova sedma velika medalja. Uvek je ponavljao da želi da bude bolji od svog trenera Sretena Damnjanovića, a to je sada i učino. Večeras je osvojo sedmu veliku medalju.

Dolores Matković, Davorova devojka, bila je veoma srećna nakon finala.

- Nisam se do sada mnogo interesovala za rvanje. Sinoć sam bila celu noć budna, tražila sam po internetu što više informacija i kako se osvaju poeni. Čuli smo se pre finala, rekao mi je da je ovo samo još jedna stepenica. Umesto da sam ja njega smirivala, smirivao je on mene. Bio je uveren u svoje mogućnosti. Znao je da može do zlata, što je svakako i zaslužio.

Foto: AP/Tanjug

>>> Srpski junak iz Rija lud od sreće: Ne znam šta pričam, kao da sam pijan!

Brat Danijel izneo je svoje viđenje davorovog uspeha

- Uvek je bio nekako drugačiji. Svi smo se bavili rvanjem, svi smo trenirali, ali je on još kao vrlo mali sve poteze radio perfketno. Ogroman talenat i ogroman rad su urodili plodom. Prisutna je bila i zdrava bratska konkurencija. Naše mečeve, pogotovo kada smo rvali u suprotnim ekipama su svi voleli da gledaju. Uvek smo se rvali i borili do poslednjeg poena. Čim je ušao u finale, znao sam da ima glavu za zlato. Bio je uporan, to mu se i isplatilo. Zacrtao je sebi neke stvari i to se ostvarilo.

(Telegraf.rs)