KOLUMNA Milojko Pantić: Malo je krava, neka crkne i komšija

Na talasima svake od gotovo 1000 srpskih radio-stanica (što je dokaz da je taj medij preživeo tehnološku revoluciju) svakodnevno se može čuti pesma čiji refren glasi: "Ma digni ruku, digni obadve, digni ruke od svega, nemaš kartu ni do Prištine".

Nikako mi ne ide u glavu kako to da "dežurni branioci" Kosova nisu do sada pitali autora Nešu Galiju šta je tim rečima hteo da kaže? Da li to i "Galija" poziva na priznanje "takozvane" države Kosovo. Jer "subverzivnih" i "antisrpskih" elemenata ima na svim stranama sveta. Ima ih i u Svetskoj fudbalskoj federaciji. Dapače, što bi rekli Hrvati, na čelu im je lično predsednik Fife Sep Blater. Hoće čovek da dozvoli Kosovarima igranje fudbala (prijateljskih utakmica) i da time prizna nezavisnost Kosova. Tu su, međutim, naši fudbalski branitelji, koji iz principa ne dozvoljavaju da Kosovari igraju fudbal sa drugima. Mogu samo sami sa sobom.

Zanimljivo je da taj princip ne važi kada naša fudbalska reprezentacija ode u Baskiju ili Kataloniju, da za dobre pare separatističkih pokreta odigra prijateljsku utakmicu sa selekcijama tih španskih pokrajina. I španska država ne smatra da se igranjem fudbala priznaje nezavisnost njenih pokrajina.

Po povratku sa jedne takve utakmice koju niko nije zabranjivao, generalni sekretar tadašnjeg FSJ (kasnije ubijen u do sada nerazjašnjenom slučaju) zadržan je na graničnoj kontroli u Barseloni zbog stotine hiljada dolara pronađenih u donjem vešu. A danas fudbalska Srbija – iako je fudbal nevladin sektor – traži od UEFA da interveniše kod Fife da promeni svoju odluku i da "takozvanoj" Državi Kosovo zabrani igranje prijateljskih utakmica sa drugim zemljama, to jest da se "takozvanom" narodu koji tamo živi uskrati gledanje nezvaničnih utakmica svoje reprezentacije.

I još jedno pitanje našim "fudbalskim" braniocima Kosova - zašto se bilo čije igranje prijateljskih fudbalskih utakmica sa selekcijom te nekadašnje srpske pokrajine tumači kao priznavanje nezavisnosti, a igranje zvaničnih rukometnih utakmica naših klubova sa ekipama iz Kosova u evropskim kupovima to nije? Srbi očigledno, sve više i u svemu, nadmašuju sami sebe. Nekadašnja tipično srpska izreka sada bi mogla da glasi: "Malo je krava – neka crkne i komšija".

Postoji bezbroj primera srpske sportsko-političke principijelnosti i neprincipijelnosti, ali je u ovom našem najnovijem "fudbalskom slučaju" mnogo važnije jedno drugo pitanje? Zašto FSS toliko insistira na uvođenju reda u fudbalu Kosova, a ležerno i gotovo nezainteresovano prati zbivanja u raspadajućem srpskom "vrhunskom" klupskom fudbalu? Tvrdnja da je to u nadležnosti Zajednice klubova Superlige i Prve lige Srbije samo je bežanje od odgovornosti. Pa neće valjda ljudi koji vode naše klubove i kojima je sve potaman sami sebe da menjaju.

Niko u ovoj zemlji ne traži, niti može tražiti da FSS "brani" Kosovo. Nažalost, niko ne traži ni da se uvede red u srpski klupski fudbal. A red u profesionalnom fudbalu postoji čak i u srcu Azije u dalekom Tadžikistanu. Citiram Nikolu Kavazovića, trenera prvaka te države Istikola: "Elitni rang u Tadžikistanu čini 13 klubova, jer je jedna ekipa izbačena iz takmičenja zbog finansijskih problema. Superligu mogu da igraju samo klubovi koji su sposobni da polože novčane garancije za avionski prevoz, troškove takmičenja, plate igrača i trenera, kao i infrastrukturu po predviđenim standardima".

U zavođenje reda spada i nedavna odluka Nogometnog saveza Hrvatske. Prva liga Hrvatske se u sezoni 2012/13. smanjuje sa 16 na 12 klubova, jer nijedan od četiri prvoplasirana tima druge lige (Primorac, Dugopolje, Vinogradar i Mosor) ne ispunjava uslove za najviši rang i zato nisu dobili potrebnu licencu.

Jedva čekam da se završi Prva liga Srbije i da Donji Srem iz sela Pećinci izbori pravo učešća u pivarskoj Jelen super ligi. Da vidimo da li će ih neko iz FSS pitati: "Imate li uslove za takmičenje u najvišem rangu"? Znam da neće, kao što znam da su u rešavanju pitanja evropske licence za Crvenu zvezdu učestvovali mnogi koji ne bi smeli to da rade, jer slavni klub ne duguje samo tih 800.000 EU, koliko UEFA traži da se podmiri, već pet puta više. Na pitanje kako su stigli do evropske licence, Zvezdin zvaničnik kaže: "Snašli smo se". Dakle, na delu je i dalje poslovanje na nivou ne sive nego crne zone, i to svi znaju i svi se prave Englezi. Pravim ostrvljanima Škotima ne pada na pamet da se prave Englezi, već su svom vicešampionu države, slavnom Glazgov Rendžersu, uskratili licencu za takmičenje pod pokroviteljstvom Uefe, jer je klub otišao u stečaj. Daleko je Škotska, još dalje Tadžikistan, ali najgore je to što su za Srbiju najdalji Hrvatska i Kosovo.