PROŠETAJTE VIMBLDONOM SA NAMA: Nema selfija, a vojska vam ne da da uđete na Centralni teren ako kasnite

Jedna od najdugovečnijih manifestacija na svetu uopšte, a nesumnjivo svrstana sa pravom među najvažnijima svih vremena kada je sport u pitanju, Vimbldon će vam i ove godine servirati pregršt zanimljivih događaja – među kojima mnogi i neće biti “na dnevnom rasporedu” po prvi put.

Specijalno za Telegraf iz Londona, Vuk Brajović

Preporučujemo

Pošto je tradicija u svim svojim pojavnim oblicima jedan od najvažnijih aspekata postojanja, uvažavanja i uspeha koji nezvanično godišnje “svetsko prvenstvo u tenisu” projektuje na spomenute visine – često ćete biti suočeni sa pravilima, diktatom ili etabliranom postavkom stvari koje će vas retko ostaviti ravnodušnim.

I, zato, hajde da pogledamo šta ćete (i ove godine) manje ili više voleti i komentarisati sa čuđenjem na i oko terena “Ol Ingland Kluba”.

Za početak, sigurno vam neće biti pravo što ćete morati da pešačite od najbliže stanice gradskog transporta do prvog terena na kome ćete ugledati meč više od pola sata. Poređenja radi, Melburn Park je udaljen od samog centra grada ne više od 10 minuta relaksirane šetnje.

Foto: Tanjug/AP

Usput ćete se po prvi ili ko zna koji put čuditi fanatičnoj upornosti koju iskazuju hiljade ljudi, koji čekaju (u nekim slučajevima - u vreći za spavanje, od prethodne noći) u čuvenom redu “od jedne milje” za dnevne karte, posebnoj sportsko – marketinškoj atrakciji turnira, za one koji se uopšte mogu zabaviti u tim okolnostima.

Obradovaće vas, po prvi put u nekoliko proteklih godina, odsustvo radova na okolnoj infrastrukturi teniskog kompleksa, pa ove godine nećete morati da isprobavate vaše hokejaško umeće “bodi-čekinga” sa svakim trećim prolaznikom (i katkad taksijem) u nepreglednim masama koje se kreću proizvoljnim pravcem – po trotoaru koji jedva smesta malo veći red u pekari.

TAPKAROŠ ILI POLICAJAC U CIVILU?

I Vimbldon ima svoje “tapkaroše”, koji se često ispostave da budu policajci u civilu – sprovodeći veoma strogu zabranu preprodaje karata; i zato, ne očekujte da budete oduševljeni ovom čestom pojavom u Srba, jer koristi nema.

Za one kojima je koncept ovakvih globalnih svetskih događaja nedoživljeni ili stran, sigurno će biti fascinirani prisustvom predstavnika stotina raznih nacija sveta čiji igrači ili igračice će tog dana nastupati na vimbldonskoj travi, koji glasno “i bez blama” govore stotinu jezika i hiljade dijalekata.

Foto: AP/Tanjug

Ne čudite se ako ništa ne razumete vašeg novog “prijatelja”, koji tvrdi da pritom govori engleski, francuski, španski ili neki od ostalih vodećih jezika sveta. Jezik tenisa je, svakako, univerzalan – a u njemu ime “Đoković” – opšte prepoznato…

Dopašće vam se činjenica da agenti za obezbeđenje kompleksa i posetilaca svoj posao na Vimbldonu shvataju veoma, veoma ozbiljno – neuporedivo u odnosu na polu-zainteresovane kolege na i oko Rolan Garosa. Ako vaša torba ima 3 pretinca – sva tri će biti pregledana, ljubazno. Naravno, ako kasnite na meč, ova pedantnost vam možda neće prijati – kao ni potpuno odsustvo mogućnosti da nekog od njih “smuvate” da vas propusti.

Famozne “jagode, šlag i šampanjac” će vam se, posle prvog gastro-susreta, učiniti pomalo šupljom atrakcijom – dok ćete primetiti da su pica, burger i kola mnogo više u opticaju među publikom koja se bezglavo kreće od meča do meča.

Moda na Vimbldonu je, na prvi pogled, nešto malo više važna nego na drugim Grend Slemovima – ali sve to pada u vodu kada se voda “sruči” iz oblaka koji se isuviše često nadvijaju nad igračima i zabrinutim organizatorima, iz godine u godinu.

Foto: Profimedia/Polaris

Primetićete gospodu u sakoima kontrastnih boja prema svetlim pantalonama, sa kravatama na linije, dame sa floralnim haljinama ili modernim kompletima, sudije u Ralf Loren straftastim košuljama – i sve njih sa šeširima po sunčanom danu, odnosno kabanicama po kišnom.

I zato, “modni mit” o Vimbldonu će biti sveden na svakodnevnu praktičnu i pragmatičnu ravan…

ZNATE KO JE TERFMASTER?

Prizor besprekorno trimovanih, mininalistički uređenih i geometrijski precizno postavljenih terena bez štrčećih reklama vas sigurno nikada neće ostaviti ravnodušnim, bili vi teniski “filisten” ili strastveni obožavalac. Lepa i sve ređa sunčana popodneva će vam prestaviti pejsaž koji se pamti za ceo život, i po tome je Vimbldon jednistven na svetu.

Verovatno će vas istovremeno oduševiti i šokirati činjenica da gospodin Nil Stabli, zvanični “terfmaster” – direktor sektora za održavanje trave – ne igra tenis, ali možda baš zato dobro čuva 9 tona trave koja “procirkuliše” tokom vimbldonske sezone.

Foto: Tanjug/AP

Vimbldonska estetika je izraz sam za sebe, i zaista ne postoje boje koje bolje odražavaju njegovu otmenost od violet, zelene, bele i zlatno-žute. Za one koji su navikli na “šareniš” na teniskim terenima, strogo propisana bela boja među igračima će možda izgledati monotono; zapravo, ona predstavlja pravi “odmor za oči”, što svakako treba pozdraviti, ma koliko Federeru to ne bilo pravo prošle godine – kada je morao da menja patike zbog diskretne narandžaste štrafte koju su pedantni organizatori uočili.

Iako ćete se unapred obradovati činjenicom da ćete imati prilike da pratite tenis na čak 19 različitih terena – i još 6 terena za trening (ako imate nekog visokog pored sebe da mu se popnete na ramena i zaobiđete živu ogradu koja ih deli), u stvarnosti – to neće ići tako lako, pa će vas to možda vrlo brzo i nervirati.

Vimbldon dnevno pohode desetine hiljada ljudi, bez obzira na veoma visoke cene teško dostupnih karata (osnovni razlog za negodovanje, uz nikad skuplje vize za nosioce srpskog pasoša, naravno) – sa istim ciljem: da tu provedu ceo dan, i vide što više mečeva, ko god da igrao.

Foto: Tanjug/AP

Kada publika zasedne na meč, veoma retko se sa njega izlazi – barem do kraja drugog seta. S obzirom da su ograde na terenima gde igraju bolji igrači nešto više, tu bi vam teško pomogao i spomenuti “visoki prijatelj sa širokim ramenima”. Skoro sve terase zgrada kompleksa su ujedno i medijski studiji na otvorenom, a preostali – krovne baste za VIP protokol i uživanje raznih zvanica u pogledu na “svete travnjake tenisa”.

NEMA MEČEVA EURA NA HENMANOVOM BRDU

Alternativa će vam možda biti praćenje mečeva putem velikog video-ekrana na “Henmanovom brdu” (na kome se, važno je napomenuti, ne emituju mečevi Evropskog prvenstva u fudbalu – što Engleze nešto i neće pogoditi), ali je pitanje da li je taj relativno “hipi-ambijent” ono zbog čega ste došli na Vimbldon. Doduše, tamo barem možete lako da sednete, prilegnete i odmorite (na kišnoj kabanici, uvek spremnoj za opsežnu upotrebu), jer ćete tu “privilegiju” retko gde imati da upraznite u ostalim pre-posećenim sadržajima kompleksa.

Foto: Tanjug/AP

Ako je vaš “trip” za posetu Vimbldona više turističke prirode, sigurno će vas oduševiti obilazak Muzeja Vimbldona, koji i dalje nije toliko opterećen grupnim posetama koliko bi mogao biti, s obzirom na kvalitet i vrednosti sadržaja i eksponata. Uz spomenute jagode i šlag, i dovoljan broj pozicija za selfi – slikanje (veliki semafori, cvecem dekorisane pasarele, raspoložene kostimirane sudije, prolazeća poznata ličnost i bronzane statue Freda Perija i nekolicine teniskih asova iz prošlosti), ono što ćete sigurno poneti sa sobom sa Vimbldona su – suveniri.

E, sad – neke će ovaj segment obradovati, a neke sigurno razočarati. Oni koji dolaze po prvi put će, uz nalet šoping-entuzijazma, doživeti i “rijaliti-ček” koji će prirediti nimalo primamljive cene asortimana suvenira. Trebaće vam od 30 funti za zvanični turnirski peškir do preko 250 funti za zvanični turnirski sako “kod Ralfa”, a kad se uzme u obzir i obavezna kupovina za rodbinu, prijatelje, teniske i poslovne partnere, te one koji očekuju da budu fascinirani “sitnicama sa Vimbija” – taj iznos se bez problema može množiti sa deset.

A kada to povežete sa prvospomenutih pola sata šetnje do prvog metroa, sva je prilika da ćete biti pomalo kivni – iz ovog ili onog razloga.

Foto:AP/Tanjug

Želimo vam puno strpljenja i entuzijazma u ovom pogledu, svakako – uz napomenu da obavezno spakujete sav vaš vimbldonski šoping u torbu koju ćete moći da prikažete carinskom službeniku do detalja – ako već želite da povratite PDV od kupljenog pri izlasku iz Velike Britanije.

VOJSKA DEŽURA, NEMA SELFIJA

Dobili ste, ili kupili kartu za neki od četiri stadiona na koje ne možete ući bez nje? Čestitamo, to nije tako lako – ali ne postoji drugi način na koji biste mogli da gledate Noleta, Endija i još nekolicinu top igrača i igračica, jer oni sve svoje mečeve igraju ili na Centralnom terenu ili stadionu broj 1.

A tamo važe stroga pravila ponašanja, koje će vas verovatno malo nervirati. Prvo – ako zakasnite i sekund da prođete kroz kapiju i pasaž do sektora gde se nalazi vaše mesto, čekaćete sledeću priliku da to uradite – ko god vi bili. Ovaj segment protokola na Vimbldonu regulišu vojnici (nije šala), koji često nemaju pojma o tenisu niti njegovim najpoznatijim akterima, a sa njima – nema priče. Stojite na mestu koje su oni procenili kao “problematičnim” za neki anticipirani prolaz posetilaca 20 minuta od tog trenutka – bićete zamoljeni da stanete “u red” sa strane.

Foto: AP/Tanjug

Želite da napravite selfi iz publike, sa pogledom na semafor i centralni teren – neće vam biti dozvoljeno. Nećete dobiti pregršt blagonaklonih pogleda ako budete želeli da “smažete” ručak u sedištu, gledajući meč vašeg omiljenog tenisera. Zvonce mobilnog telefona vas može primorati da promenite “seting” van stadiona, na sugestiju istih “čuvara protokola”.

A čak i ako ste VIP među VIP-ovima, a zaboravili ste “dres-kod”, može se desiti da ćete se pridružiti svim ostalim “prekršiocima” vimbldonskog protokola – van stadiona, što je bio slučaj sa šampionom Formule 1 – lokalnim herojem Luisom Hemiltonom - na prošlogodišnjem finalu. Naravno, svi su njega osudili, a ne stroga vimbldonska pravila…

“Pazarili” ste vaš Vimbldonski peškir, “obrali” jagode, “gucnuli” šampanjac, čuli po neku opomenu od vojnog razvodnika i primetili otmenu damu u haljini “a la” Kejt Midlton. Malo ste se gurali da biste seli na meč Viktora, Janka, Jelene, Aleksandre u jednako skučenom sedištu, i imali sreće da niste morali da to ponavljate 10 puta tog dana zbog pauza usled kiše. Selfiji su stigli u Srbiju, Vajber se usijao od poruka sadržaja “Blago tebi / Uživaj za nas / Kupi mi …” .

Foto: AP/Tanjug

Slogan “Onaj ko se umorio od Londona, umorio se od života” vas poziva da krenete nazad u pulsirajući žrvanj ovog večnog megapolisa, i krećete ka izlaznim kapijama Vimbldona, kad ono - nalećete na neku od teniskih zvezda zbog kojih ste prevalili veliki put od Srbije do jugozapadnog dela epicentra Komonvelta – čestu pojavu u prolazima kompleksu “Ol Ingland Kluba”.

Ovaj iznenadni “bonus” je takođe deo magije i šarma Vimbldona, koji podseća sve prisutne – aktuelne i bivše prisutne asove “belog sporta”, posetioce koji su kupili dnevnu kartu posle celodnevnog čekanja u “redu od jedne milje”, predsednike korporacija iz posebnog protokola, stotine dece iz celog sveta koje Vimbldon dovodi u okviru svojih posebnih programa popularizacije tenisa, “hipi” promatrača sa Henman Hila i vas – ponosnog navijača “teniskih čudotvoraca iz Srbije” – da je tenis ovde jedina prava “zvezda”, da je sport iznad svih – i da su pred njim, na jedinstven način – svi jednaki.

I, zato, slobodno priđite prvoj teniskoj zvezdi koju ugledate, ljubazno se predstavite i zamolite je za fotografiju. Ta želja će vam sigurno biti uslišena, a jedinstveni utisak boravka na Vimbldonu kompletan – jer će to biti, bez “foliranja” – obostrani užitak, koji slavi večne vrednosti kulture Vimbldona od njegovog osnivanja do “vašeg” trenutka na njemu – koji ćete prepričavati već toliko puno puta!

Mogli ste sa nama da proštetate Rolan Garosom: Drveni reketi i francuska deca koja kliču Novaku

(Telegraf.rs)