Zašto je prvi istočnonemački klub u Bundesligi posle 7 godina ujedno i najomraženiji klub u Nemačkoj? (FOTO) (VIDEO)

Prvi put još od 2009. godine jedan klub sa teritorije bivšeg DDR-a, odnosno Istočne Nemačke, igraće u Bundesligi.

Preporučujemo

Prošlo je sedam dugih godina od kako je iz Bundeslige ispao Kotbus, a ako se sada mislite, "zar nije Herta iz Berlina, a Berlin je bio u Istočnoj Nemačkoj", odgovor je da, ali je Herta bila iz Zapadnog Berlina pod kontrolom Amerikanaca, Francuza i Engleza, i igrala je sa Zapadnim Nemcima sve vreme, tako da se ona ne računa.

Međutim, sada, kada je u najelitnije klupsko takmičenje u Nemačkoj ušao RB Lajpcig, nakon dve i po decenije katastrofalnih rezultata istočnonemačkog fudbala, konačno, eto znaka da se ovaj diže i vraća na noge.

Prema tome, vreme je za slavlje.

Ili nije.

RB Lajpcig je pobedom nad Karlsrueom ušao u Bundesligu sedam godina nakon osnivanja. Foto: Profimedia/AFP

Osim samih navijača RB Lajpciga, niko u Nemačkoj ne slavi, ni na istoku ni na zapadu. Razlog je jednostavan: ovaj klub, koji je nedavno pobedom na Karlsrueom izborio plasman u Bundeligu, najomraženiji je klub u čitavoj zemlji.

Da biste shvatili zašto, predlažemo da ukratko prođemo kroz kratku istoriju ovog kluba.

Kad kažemo kratku - mislimo kratku. RB Lajpcig je osnovan 2009. godine, iste one u kojoj je Kotbus napustio elitu. Osnovala ga je kompanija "Red Bul", nakon skoro četvorogodišnje potrage za pravom lokacijom za investiranje u nemački fudbal.

Stadion "Red Bul Arena" u Lajpcigu, dom fudbalera RB Lajpciga. Može da primi 43.000 gledalaca. Foto: Philipp/Flickr/Wikimedia Commons

Na kraju su shvatili da je Lajpcig najidealnije mesto: grad ima bogatu fudbalsku tradiciju, dom je prvog nemačkog šampiona koji je nosio ime po gradu, a za vreme Istočne Nemačke su imali dve ekipe u DDR-Oberligi (prva liga) koje su igrale i u evropskim kupovima.

A trenutno stanje je bilo užasno: bundesligaša nisu imali od 1994. godine, a od 1998. godine nijedan tim čak nije igrao ni u profesionalnim ligama; drugim rečima, grad od pola miliona ljudi i brojnom okolnom populacijom je žudeo za prvoligaškim "nogometom". Na sve to, Lajpcig je imao aerodrom, autoput i što je najvažnije - veliki savremeni stadion, sagrađen za potrebe Svetskog prvenstva 2006. godine.

Inače, RB u imenu kluba ne znači "Red Bul" već "RasenBallsport", što je vešto izbegavanje pravnih zavrzlama, mada se skraćenica RB namerno potencira iz očitih razloga. "Rasen" znači "travnjak" na nemačkom. Genijalno.

Uglavnom, RB Lajpcig je ušao u partnerstvo sa petoligašem Markranštadom, što u suštini znači da su uzeli njihovu licencu, preuzeli čitav stručni štab i ekipu, i sa njom krenuli na put ka Bundesligi (cilj je bio da to postignu u roku od osam godina, a suvlasnik "Red Bula" Ditrih Matešic je otvoreno govorio o mogućnosti da osvoje titulu prvaka Nemačke u jednom trenutku; to je poslednji put lajpciškom klubu pošlo za rukom 1903. godine).

Put nije bio dug. Na proleće 2010. su iz Oberlige Jug obezbedili ulazak u Regionalnu ligu Sever; nisu ni u prvoj ni u drugoj sezoni u njoj obezbedili plasman u viši rang, ali su u julu 2011. izbacili Volfsburg iz nemačkog kupa. 2. juna 2013. ušli su 3. ligu, nakon što su u Regionalnoj ligi Sever osvojili titulu dva kola pre kraja PRVE polusezone (imali su u toj sezoni 21 pobedu, devet remija i nula poraza).

U svojoj prvoj sezoni u 3. ligi osvojili su drugo mesto i ušli u 2. Bundesligu (popularnu "cvajtu") i tako postali prvi tim u istoriji nemačkog fudbala koji je iz četvrte lige ušao u treću i odmah izborio plasman u drugu (donekle slično uspehu Notingem Foresta koji je iz druge ušao u prvu, odmah uzeo titulu, i naredne sezone odmah postao prvak Evrope; mada, naravno, RBL je to učinio na znatno nižem nivou).

Te godine, RB Lajpcig je doveo niz pojačanja: između ostalih i Ranija Kediru iz Štutgarta, Klostermana iz Bohuma i Terensa Bojda iz bečkog Rapida; tog leta su potrošili 12 miliona evra na pojačanja, što bi ih po tom parametru na top listi svih prvoligaša i drugoligaša stavilo na osmo mesto: drugim rečima, RB Lajpcig je potrošio više nego pola prvoligaša.

Na pripremama tokom leta 2014. godine pobedili su PSŽ i Kvins Parks Rendžers, ali to je nebitno. Bitno je da su te sezone bili peti u Cvajti i da se nisu plasirali u Bundesligu. Sledio je novi talas pojačanja koji je konačno doneo plasman u Bundesligu; RB Lajpcig je bio drugi na tabeli, nakon pobede nad Karlsrueom 2-0 u pretposlednjem kolu početkom maja ove godine, pred krcatim tribinama svog stadiona.

Jer, da, RB Lajpcig može da se pohvali da mu je u minuloj sezoni u proseku 30.000 gledalaca prisustvovalo mečevima na domaćem terenu. U sezoni pre toga cifra je bila 25.000, a dok su bili u 3. ligi 17.000. Imajući u vidu da je kapacitet "Red Bul Arene" 43.000, možemo očekivati da prosečna poseta, u skladu ne samo sa glađu lokalaca za vrhunskim fudbalom već i sa standarom čitave Bundeslige, skoči na barem 40.000.

RB Lajpcig samo sedam godina nakon osnivanja već ima armiju navijača u ovom gradu željnom vrhunskog fudbala. Foto: Profimedia/AFP

Elem, do sada vam je već jasno zbog čega je RB Lajpcig najomraženiji u Nemačkoj: percipiraju ga kao instant-klub stvoren parama, zbog para.

Kada su ušli u 2. Bundesligu iskrsli su im prvi pravni problemi, jer tada više nije Nemački fudbalski savez (DFB) bio zadužen za licenciranje već Nemačka fudbalska liga (DFL).

DFL je postavio spisak zahteva: grb kluba mora da se menja jer previše liči na logo "Red Bula"; sastav klupske uprave mora da se promeni jer mora da bude nezavisan od kompanije; cena članarine mora da se snizi da bi se otvorio prostor za nove članove.

Ovo poslednje traži objašnjenje. Naime, skupštine skoro svih klubova u Nemačkoj funkcionišu po pravilu 50 odsto plus jedan glas, što stvara balans između vlasnika i navijača.

Međutim, u RB Lajpcigu ne samo što ne postoji službeni način da postaneš član sa pravom glasa, nego postoje i dodatna ograničenja. Tako je apliciranje za članstvo 100 evra (aplikacija, naravno, može biti odbijena, i skoro uvek jeste), dok je godišnja članarina 800, što je preko deset puta više nego u minhenskom Bajernu. Zbog toga u ovom trenutku RBL ima samo 17 članova sa pravom glasa.

Pravni časopis "Legal Tribune Online" je doveo u pitanje legalnost ovih zahteva DFL-a, klub se dva puta žalio, prvi put je odbijen, Matešic je pretio da će odustati od projekta, i na kraju je došlo do kompromisa: klub će promeniti grb i osigurati da je uprava nezavisna od firme, ali cena članarine neće pojeftiniti.

- Moj klub je osnovan da bi se igrao fudbal. RB Lajpcig je osnovan da bi pravio pare. Da bi prodavao energetsko piće - kaže jedan navijač lajpciške Lokomotive, koja je nekada bila jedan od ona dva kluba koji su igrali u DDR-Oberligi.

Njegova rezigniranost je daleko od izuzetka. RB Lajpcig je toliko omražen da su mnoge klupske uprave u Nemačkoj morale da obećaju svojim navijačima da sa njima neće igrati prijateljske mečeve u pretsezoni, a protesti od strane suparničkih navijača svaki put kada bi gostovali tokom boravka u Cvajti su bili regularna pojava: poređenja Matešica sa Hitlerom a navijača RBL-a sa nacistima su bili uobičajeni.

Nisu svi protesti bili tako uvredljivi. neki su bili i duhoviti. Kada su prošlog avgusta gostovali Union Berlinu, klupski tvorci flajera sa dnevnim programom su stranicu koja bi normalno bila posvećena gostujućim igračima ukrasili člankom od 700 reči posvećenom istoriji odgajanja bikova.

Navijači RB Lajpciga slave na glavnom gradskom trgu plasman u Bundesligu. Foto: Profimedia/AFP

Drugi ukazuju na činjenicu da je ovo neizostavni proizvod modernog fudbala u kome se i inače sve vrti oko novca, i ukazuju da je dobro što se ovo desilo u Lajpcigu, u Istočnoj Nemačkoj, čiji su klubovi propali nakon ujedinjenja, pa RBL dođe kao kakav protivotrov.

Uostalom, moralno je upitno da bilo ko proziva bilo koji klub zbog ogromnih novčanih ulaganja kada se svi upiru iz petnih žila da dođu do ogromnih novčanih ulaganja, koja su skoro neophodna ako hoćeš da budeš uspešan, pa čak i da opstaneš u rangu u kojem se nalaziš. Utoliko više što se verovatno svi ti navijači ne bi bunili da je "Red Bul" došao u njihov klub, zar ne?

Sami navijači RB Lajpciga su vatreni i ne zaslužuju pogrde, jer oni samo žele da gledaju dobar fudbal; trenutno ih ima pet hiljada u navijačkim organizacijama čiji su predstavnici u direktnom kontaktu sa upravom, kojoj iznose zahteve, predloge i kritike.

Dodatno, klub je uveo i poseban tip članstva u svojstvu zvaničnog navijača, koji onda može prisustvovati skupštini kao posmatrač; godišnje to košta između 70 i 1.000 evra, a novac se koristi za ulaganje u omladinsku školu.

Što se tiče te omladinske škole, mora se reći da Matešic mnogo u nju ulaže, zbog čega ona daje nemačke reprezentativce u svim starosnim grupama, i ne haje za novac da bi se dokopao najboljih klinaca, što je logično za svaki klub koji želi da dosegne najviše visine, ali je takođe i prirodno da ih zbog toga dodatno kritikuju i mrze.

Matešic lagodno objašnjava.

- Ne želim da dočekam titulu u Bundesligi u svojim osamdesetim godinama.

Drugim rečima, RB Lajpcig ima sedam godina da ne razočara svog vlasnika.

Ako je suditi po poslednjih sedam godina, zamislivo je da titulu i osvoje. Ali, ovo nije druga, treća, četvrta ili peta liga.

Ovo je Bundesliga, kroz nju se ne prolazi kao nožem kroz maslac. Za nju ti je potrebna motorna testera, i još na to da je drže dva besna, jarosna crvena bika.

(O. Š.)