Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Dejan Kovinic
Domacine Kada Sam procitao tvoj komentar suze su mi krenule, ja bolje ne bih mogao napisati sta Sam sve emotivno prosao radi nase representacije. Sada Kada nisu uspeli da se plasiraju rekao Sam sebi da je stvarno sramota I da su izgubili mene Kao zadnjeg navijaca jer do tada nikada nisam prestao da verujem u njih. Ali Kao sto si ti rekao ......moje srce i Dusa su puni ljubavi prema nasoj reprezentaciji.......verujem u njih mogu mnogo Kao nasi mladi u novom zelandu......o onoj dalekoj Kanadi Sam Slavio danima Mislim taj njihov uspeh mi je podario jedan od najlepsih trenutaka u mom zivotu.
Домаћин
Репрезентацију пратим од укидања санкција. Прва утакмица коју сам гледао на Маракани Србија-Мађарска у баражу већ сада далеке '97. Пуно наде у протеклих 20 и кусур година,маштања да можемо до евро и светског трона. Веровање у Деју, Мијата, Југу,Миху, Пиксија, касније у Декија, Кежмана, Жигу, Видића преко Банета, Коларова,Тадића и ових будућих клинаца Грујића, Живковића, Митра, Костића. Много суза сам пролио и због Мијатове пречке, живце изгубио због 6-ица од Холандије и Аргентине, телевизор разбио због Јерменије, много дугих шетњи да се разбистри глава после Аустралије,Словеније, Хрватске, Албаније. Увек сам веровао у пролаз док постоји теоретска шанса (чувене каллкулације), рекао себи 100 пута, заклињао се да нећу више да их гледам и да губим живце и косу због њих... Али увек када се овако окупе пред нови циклус квалификација, заигра срце и роди се нада. Не знам како, да ли добијем амнезију у том тренутку када се креће у неке нове походе, или што волим фудбал или што волим своју државу Србију... Шта да кажем, сем .... Бићу уз вас ! СРЕЋНО !!!