Godišnjica tuče, čuveni intervju! Legenda Delija, Peca Panker: I dalje me se plaše u Zagrebu i na Maksimiru (FOTO)
Hrvatski mediji su ga pre nekoliko godina sahranili, a svake godine, sredinom maja, sledi tradicionalno međunacionalno podsećanje na Maksimir 1990. godine i čuveni prekid utakmice, koji je valjda najavio rat u Jugoslaviji (mada će vam on reći da su za rat svi znali i pre toga).
Jedna od najozbiljnijih navijačkih glava stare Jugoslavije, Goran Pecić, tada i sada poznatiji kao Peca Panker, živ je i zdrav, izašao je u susret našoj ideji da malo vratimo uspomene i od njega, nekadašnjeg asa ultras scene čujemo o svemu što se i dan danas uglavnom samo nagađa.
Ovo nisu rekla-kazala priče, ovo nije kafana, ovo su reči nekadašnjeg vođe Severa. Tu je... u Novom Beogradu. Sedeli smo s njim, i u naredna tri dana čitaćete neverovatne priče bradonje sa Maksimira, danas sveže obrijanog navijača sa Zapada Marakane od 53 godine.
EPIZODA MAKSIMIR
Kako gledate sa ove distance na tu čuvenu tuču na Maksimiru?
- Uvek potenciram to da je Maksimir za mene tuča kao i svaka tuča koja je bila u Zagrebu, samo je ovu prikazivala televizija. Svake godine, kada smo išli u Zagreb tu su bile tuče. U stvari, više ’’tabanje’’ Bed Blu Bojsa i njihova velika bežanija.
- Koliko god su bili hrabri dok su nas gađali kamenjem, kad smo krenuli na njih, oni su se svi razbežali. Ostalo je nekoliko njih, ali ne bi ni oni ostali, jer su očekivali da će i ostali da ostanu i da će da bude fajt. Međutim, piceki ko piceki – tutavela. Pokazalo se da su oni jaki samo na pričama i hvatanju na dževu.
- Poslednje kad su pokazali kakvi su, a ostalo im je urođeno od starijih što smo ih mi tukli, je ovo kada su ih mlađi u Atini odvalili od batina. A isto su išli na bum ’’udri Delije’’, a ostalo ih na kraju njih troje – četvoro koji su dobili batine. Svi ostali su se razbežali. Tu nema priče, oni su takvi bili, ostali i biće za vjek i vjekova.
Kako su tekle pripreme za to gostovanje u Zagrebu?
- Svi smo otišli kao i svake godine na to ludilo. Jedino je te godine bio malo veći naboj zbog ekspanzije nacionalizma i kod njih i kod nas. Pojavio se Franjo Tuđman koji im je obećao da će imati svoju državu. Javlja se baš ona prava ustaška emocija kod svih Hrvata da imaju svoju nezavisnu državu.
- Svi mi patriote u Srbiji, koji smo znali gde su granice Srbije, morali smo da idemo u Zagreb. Nismo išli tamo da se konkretno bijemo, napravimo rat, ili šta ti ja znam, već samo da dokažemo da nas je mnogo i da ta njihova ideja neće uspeti.
Koliko je Delija bilo?
- Računajući Delije iz Beograda, Knina, Sarajeva, Niša... Sve ukupno mislim da je bilo oko 5000. Iz Beograda je krenulo oko 2000, u dva voza, jedan noćni, jedan jutarnji.
Kako ste vi išli na to gostovanje u Zagreb?
- Deo vozom, deo autostopom. Bilo je ludo i nezaboravno. Stigao sam na vreme u Zagreb. Jedno tri – četiri sata pre utakmice. Onda sam sa dva ortaka morao da šnjuram po Zagrebu, da vidim šta se dešava.
- Bed Blu Bojsi su bili tako smešni, čak su se organizovali u grupice od desetak – petnaest, i još su nosili one Zvezdine zastave i kape koje mogu da se kupe kod uličnih prodavaca, da bi navukli Zvezdaše da ih biju. Kao da smo mi Srbi toliko naivni... priče za malu decu.
- Onda čim sam došao na stadion, murija me dočepala ’’dobro došao’’ i samo me ugurala u stadion, tako da nisam ni kupio kartu. Samo da ne bih bio ispred da ne bih pravio sranja, bilo je ’’beži unutra’’.
- Bed Blu Bojsima sam poznat još od osamdesetih godina, jer sam im debelo naplaćivao svaki moj odlazak u Zagreb i njihov dolazak u Beograd, tako da su vrlo dobro znali ko sam i šta sam. Dan danas sam im trn u oku posle one moje izjave ’’rata nema’’. Ostao sam im u tako lepom sećanju, drago mi je da me se sećaju, nek se sećaju i njihove nove generacije.
Kako je uopšte počela tuča?
- Oni su nas uveliko gađali kamenjem kada sam ja preskočio ogradu i davao izjavu za televiziju. Dobijali su kamenje na istoku i severu i na jugu sedenje. Organizovano su nosili kamenje, spremili su pre utakmice.
- Milicija te pušta da unosiš kamenje da bi gađao? I onda kažu milicija je bila naša. Oni kažu da su odlomili beton od tribina stadiona. Posle svega, kada se stadion ispraznio, kamere nigde nisu snimile gde je odlomljen beton. Nigde nema snimka odlomljenih tribina.
Navijači Dinama po forumima i dan danas pišu da je policija štitila Delije kada je njihovo glavno jezgro sa severne tribine uletelo na teren?
- Na svakom stadionu u svetu, milicija sprečava izazivanje tuče među navijačima. Pre neki dan sam čuo da su Bed Blu Bojsi pisali kako su se razočarali što mi nismo preskočili ogradu kao i oni, da se tučemo na terenu. Šta misle, da smo mi veverice. Ima ih na severu, istoku, zapadu i nama iza leđa, a mi da preskačemo da idemo u potkovicu? Ma ko je lud? Neka razmisle malo. Nismo mi dijabole kao oni.
Da li su tačne priče da su polili kiselinom ogradu da bi je probili?
- To su priče. Da li su polili kiselinom, da li su sekli bonsekom dva dana ranije, pitaj boga... Glavno da je ta ograda pala. Isto tako kao što smo mi srušili svoju ogradu klimanjem. Tako su verovatno i oni svoju ogradu ’’iscimali’’. Var je popustio pod vibracijom. Ako ste vašu tribinu posipali kiselinom da biste to odvalili, odakle nama kiselina da srušimo našu ogradu. Kako su oni srušili severnu, tako smo mi južnu tribinu.
Jeste se vi popeli na gornji nivo?
- Naravno, svi.
I kako je bilo gore?
- Ne sećam se – uz gromoglasan smeh odgovara Peca.
Tada ste pričali da ste za vojvodu Vuka? Kakvo je sada vaše političko opredeljenje, ako ste uopšte opredeljeni?
- Da, to mi je bila najveća greška što sam rekao za vojvodu Vuka. Tada je bila velika ekspanzija Vuka Draškovića, ne kao političara, već kao pisca, koji je pisao o stradanju Srba.
Kako je izgledao povratak iz Zagreba?
- Policija je pokušavala da otera Bed Blu Bojse što dalje od stadiona. Dok su se oni tu ''pičili'' sa njima, došli su autobusi iz Zagreba, potrpali su sve nas koji smo van Zagreba i okoline. Neki su bili zglobni, neki obični i odveli su nas čini mi se u Dugo selo, jedno 20 kilometara od Zagreba. Onda je došao prazan voz koji ide za Beograd. Potrpali su nas tu i vratili su nas. Posle u vozu su bile priče i zajebancija, ko je šta radio, ko je koga gazio...
ARKAN I RAT
Arkan je takođe bio na Maksimiru, mnogi spekulišu da je on sve organizovao?
- Arkan nije bio sa nama, on je bio dole na terenu, jer je zvanično bio lice koje je obezbeđenje igrača. Tek na snimku kada sam gledao video sam da je bio na terenu. On nikakve veze nije imao sa navijačima. Do Maksimira nije imao nikakvih dodirnih tačaka sa Delijama.
Do Maksimira nije, ali kasnije jeste?
- Na Severu se pojavio prvi put negde septembra 1990. godine. Tada smo se previše politički podelili i on je došao i jednostavno nam rekao ’’Momci, nema više politike na Severu, Sever treba da bude apolitičan’’. Sedeli smo kod njega u kafiću, i pričali. Svi smo se automatski odmah složili. Ne iz straha, niti je on nama pretio ili bilo šta. Normalno smo pričali i shvatili smo da je u nekim stvarima potpuno u pravu.
- Rekli smo nećemo više politiku, idemo na stadion jer svi volimo Zvezdu, ali da se van stadiona on ne meša, što smo u nekoj stranci. Rekao je, ’’Kada ste van Severa, šta ćete da radite i s kim ćete da idete, mene ne zanima’’. Tako je i bilo.
Da li je to navodno uradio jer se znalo da će biti rata, pa da ima neku svoju grupu hrabrih momaka spremnih za borbe?
- Svi smo mi znali i bez Arkana da će rata biti. Visilo je o koncu da će negde da pukne. Čim čitaš po novinama u Hrvatskoj bilo to i to, napadnuto ovo selo, napadnuto ono selo... Ne treba ti Arkan da ti kaže ’’momci, biće rata’’. Videli smo to i sami. Druga stvar je što je on rekao: ’’Osniva se Srpska dobrovoljačka garda, hoćete li da budete prvi?’’
- Normalno da smo svi oberučke prihvatili. Videli smo da od vojske JNA nema ništa, da je vojska podeljena, da u vojsci imaš i Hrvata i Muslimana i Albanaca oficira, koji će hvala bogu prvi da izda i da zapali, što je i bilo. Čim je prva puška zapucala u Hrvatskoj, svi hrvatski oficiri su prešli u Zenge.
- Zbog čega bismo onda mi čekali da nas vojska pozove da idemo na front, kada imamo otvorena vrata. Ali, trudim se da odvojim stadion od rata. Jednostavno, Zvezda je tu, navijači su tu, rat je bio, prošao, zaboravio sam ga – indirektno nam je Peca nagovestio da o toj temi dalje ne želi da priča.
Ipak, na pitanje o tome kada je obrijao bradu koju je imao na Maksimiru, ponovo se kratko vratio na tu temu?
- Bradu sam obrijao zbog rata. Hteo sam da izgledam lepo na frontu – rekao je pomalo uz osmeh, ali je nastavak objašnjenja pokazao da tu ima i ozbiljnosti.
- Što se kaže, uvek sam čuvao poslednji metak za mene. Danas – sutra budem ranjen, ne daj bože zarobljen, mada to nije moglo da se dogodi, da ne dozvolim da mi čupaju bradu ili šta ti ja znam. Da kažu, dođi Pankeru ovamo, pa mi čupaju bradu. Samo zbog toga sam obrijao bradu i više je posle toga nisam ni puštao.
Neki hrvatski mediji su puštali informacije da ste poginuli u ratu, da li je to stiglo do vas?
- To je bilo objavljeno pre nekoliko godina u Slobodnoj Dalmaciji. Oni bi najviše voleli da sam poginuo i da nisam ni postojao. Ali to june neće da ih mune. Niti sam ikada dobio batine od Hrvata, niti su me ranili, niti su me još manje ubili.
- Uvek ću im biti trn u oku. Ja se nadam još jedno 50 godina.
DRUGI DEO: Navijačke priče i tuče Pece Pankera: Split je bio narkomanski grad, Vinkovci - čudo neviđeno!
TREĆI DEO: Peca Panker o zabrani posle tuče na derbiju: Zbog jednog klinca sada ne idem na Marakanu
(Dušan Uštević)
Video: Telegraf na zatvorenom treningu Janika Sinera! Ovako se Italijan sprema za Dejvis kup
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
MIKSON 123
NEKA SAD DOĐE U HRVATSKU I ZAGREB DA GA VIDIM JUNAČINU.
Podelite komentar
glas razuma
Svaka vam čast na sagovorniku. Bruka i sramota. Prizivanje vrednosti iz devedesetih...
Podelite komentar
Miki
Pa oni za njega i neznaju
Podelite komentar