Bez tajni sa trenerskim čudom: Kako je Lešnjak za 4 dana pobedio Zvezdu i Partizan u gostima? (FOTO)

Istorija je tu da bi se menjala, ali dostignuće Milana Lešnjaka i Čukaričkog teško da će iko moći da prekroji.

Preporučujemo

Jer, potpis koji je trener Brđana utisnuo na ovu fudbalsku istoriju debelo je podvučen i kaže - Milan Lešnjak je prvi čovek koji je u četiri dana uspeo da pobedi i Crvenu zvezdu i Partizan na gostujućem terenu.

Dostignuće koje će se zauvek povezivati sa mladim stručnjakom, ali i njegovim timom. Timom koji jeste posle rušenja večitih vezao dva poraza na svom terenu (Vojvodina i Radnički Niš), ali i timom koji je skoro sigurno viđen u kvalifikacijama za Ligu Evrope.

Ipak, javnost najviše interesuje kako je Lešnjak složio ''šahovske figure'' na terenu i matirao dva najveća srpska kluba. U razgovoru za TELEGRAF mladi stručnjak je pokušao da odgovori na to pitanje, ali i mnoga druga.

Govorio je o Crvenoj zvezdi, Obiliću za koji je igrao, o igračima koje bi doveo u Čuku...Posebno je zanimljivo to što je pristao da otkrije kako

Elem, da bi došli do odgovora na koji način je uspeo sa Čukom da dobije Zvezdu i Partizan, potrebno je da se vratimo dvocifren broj godina unazad. Tačnije u 1998. godinu kada je rekao da je rano za priču o trenerskom poslu, da bi o istom ubrzo počeo da razmišlja.

Dakle, potrebno je da se vratimo na početak...

Foto: Telegraf

Otkud Milan Lešnjak u trenerskim vodama?

- Dok sam igrao u Belgiji, počeo sam da razmišljam na tu temu. To je bilo u periodu od 1998. do 2003. godine. Već 2003, kada sam prešao u Rusiju, bio sam siguran da ću se baviti trenerskim poslom. Kroz iskustva trenera sa kojima sam sarađivao kao igrač imao samo dosta toga da naučim, ali sam od nekih svatio i kako ne bi trebalo da se radi.

Vaš prvi trenerski anganžman?

- Pri trenerski angažman mi je bio u OFK Beogradu. Tu sam radio dve i po godine. Krenuo sam od najmlađih i stigao sam do kadeta. Posle toga sam bio tri godine u Zvezdi. U tom periodu omaldince je vodio Dejan Milojević, a kadete ja. Te sezone su obe selekcije na kraju završile na prvom mestu, što se dugo nije dogodilo. Usledio je razgovor s ljudima iz Zvezde. Moje ambicije i viđenje fudbala nisu se poklopile sa viđenjem fudbala ljudi iz kluba i, u tom trenutku, odlučio sam da izađem iz te priče. Vrlo brzo je usledio i poziv selekcije Srbije da vodim kadete.

Kada ste, kao igrač, odlazili iz Zvezde rekli ste da je to pravi potez. Gledajući iz ove perspektive, da li ste se pokajali što ste ponovo napustili Marakanu?

Foto: fknapredak.rs

- Nikako. Volim izazove, volim da napredujem i spreman sam da rizikujem po neki put. Za sada se to ispostavilo kao ispravno.

Potom sledi epizoda u Napretku, ali i neslavan kraj. Zašto ste napustili Kruševac?

- U Napretku sam brzo dobio otkaz jer su ljudima u klubu porasli apetiti. Dobili smo Jagodinu, koja je u to vreme igrala Evropu, u prvom kolu i ambicije su neočekivano porasle.Imali su nerealna shvatanja, što se na kraju i ispostavilo tačno jer su posle dve godine ispali iz lige.

- Problem je što stručni ljudi, ljudi iz fudbala, ne vode glavnu reč. Kap koja je prelila čašu bilo je to što sam dvojicu fudbalera izbacio sa terena u 20 i nekom minutu zbog nedovoljnog zalaganja na terenu. Ja sam to shvatio kao nepoštovanje saigrača i kluba.

 JEDNOG DANA BIĆU TRENER ZVEZDE!

Foto: Marko Todorović

Zvezda nije mogla da vas obiđe ni kada ste vodili Napredak. Čaršijske priče su ''tvrdile'' da ste Matijašević i vi bili projektovani kao novi sportski direktor i trener crveno-belih, a da vam je boravak u Kruševcu bio samo kaljenje. Ima li istine u tome?

- Iskreno, ne znam. To do mene nije stiglo. Džajića izuzetno cenim i poštujem. Sa Matijaševićem sam sarađivao u Kruševcu tako kako sam sarađivao, u Čukaričkom sada imamo mnogo bolju saradnju. Ono što znam - SIGURAN SAM DA ĆU JEDNOG DANA BITI TRENER CRVENE ZVEZDE. Siguran sam u to 100 odsto. Pitanje je samo da li će to biti kroz tri, četiri, pet ili ne znam koliko godina. Na to mesto ću doći samo svojim radom i zalaganjem.

Pominjali ste se i kao naslednik Slaviše Stojanovića, ali je na to mesto došao Nenad Lalatović. Jesu li vas čelnici Zvezde možda zvali u leto 2014. godine?

- Niko me iz Zvezde nije kontaktirao i iskreno da vam kažem u tom trenutku bi bilo sumanuto od moje strane da prihvatim posao. Lično mislim da i u ovom trenutku nisam spreman da vodim klub kao što je Crvena zvedza, a da ne pričam za tada.

Nakon pauze prouzrokovane odlaskom iz Napretka, usledio je posao na Banovom Brdu. Ko vas je kontaktirao i pozvao u Čukarički?

Foto: Telegraf

- U Čukarički me je direktno pozvao vlasnik kluba Dragan Obradović. Prvo sam bio šest meseci u Sinđeliću (filijala Čukaričkog), da bi prešao u omladinsku školu.  Nije me bilo sramota. Naprotiv. Kada procenite da radite posao sa pravim i ozbiljnim ljudima, onda tu ne sme da postoji sujeta.

- Čak i da se spustite par stepenika niže u odnosu na neko zvanje koje imate. Ništa loše ne vidim u tome. Suština ovog posla je vezivanje za ljude i oni su mnogo bitni. U Draganu Obradoviću sam prepoznao čoveka koji je sveti primer - jedini u Srbiji koji daje svoj novac u klub i živi s njim 24 sata. Naravno da bi trebalo da radite sa takvim ljudima.

Jeste li se dvoumili kada ste predloženi da nasledite Zorana Popovića?

- Naravno da nije bilo dvoumljenja kada sam dobio poiziv da preuzmem prvi tim Čukaričkog. Ovde se zna neki red. Zna se ko će umesto mene doći jer imamo neki sistem. Svi smo spremni da vodimo bilo koju selekciju i ono što krasi Čuku jeste to što svi radimo kao jedna familija. Niko se ne libi da uradi nešto što je ispod njegovog statusa u klubu.

Čukarički po organizaciji umnogome podseća na Obilić čiji ste član bili četiri godine. Možete li da se prisetite tog vremena kada ste nosili dres Vitezova?

Foto: fkčukarički

- Obilić je u tom trenutku bio izuzetno organizovan. Tačno se znalo ko šta radi i ko je za šta odgovoran.Ti rezultati koji su bili u tom trenutku, nisu bili slučajni. Mi smo imali izuzetno kvalitetan tim. To se ispostavilo  na kraju, kada pogledate transfere koje je Obilić ostvario. Večina su napravili neke karijere. Ono što je krasilo taj klub je bilo jedno veliko zajedništvo.

- Bili smo toliko homogena grupa gde smo u svakom trenutku mogli da damo sve od sebe za dsaigrača i tim. Toga je danas sve manje, a to je nešto što donosi rezultat. Ne moraju fudbaleri da se vole van terena, ali na terenu moraju. Moraju da budu kao braća, svi kao jedan.

Mnogi i danas tvrde da je Obilić nameštao mečeve zbog Željka Ražnatovića Arkana. Koliko su na vas igrače uticale te priče koje su vas pratile tokom sezone?

- Priče oko navodnih nameštanja nisu uticale na nas. Nisu mogle jer nisu bile istinite i tačne. Ako imamo taj naš mikrosvet i znamo kakva je situacija, sa strane nas ništa nije moglo poremetiti.

KAKO SAM POBEDIO ZVEZDU I PARTIZAN ZA ČETIRI DANA!

Foto: fkčukarički.rs

Da se vratimo na vaš debi na klupi prvog tima Čukaričkog. Gostovanje Partizana na Banovom Brdu i poraz. Da li vam je poljuljano samopouzdanje?

- Nije. Porazi i pobede su sastavni deo igre. Ta utakmica je dosta pomogla da vidimo dosta stvari koje ne funkcionišu. Poraz nam je dobro došao, jer nas je ojačao. Izvukli smo odlične pouke.

Potom su usledile dve istorijske pobede u gostima upravo nad Partizanom, ali i Crvenom zvezdom. Javnost najviše interesuje KAKO?

- Igrače ne treba motivisati protiv Zvezde i Partizana. Kako smo dobili? Dobili smo samo iz nekog maksimalnog zalaganja, energije koju su svi dali. Od igrača na terenu, do nas na klupi. To su utakmice u kojima nemate šta da izgubite, a možete puno da dobijete. Utakmice u kojim ste u izlogu. Niste u nekom rafu sa strane. Imali smo i sreće, ali sreća prati hrabre. Ne znam da li je iko ikada dobio u četiri dana večite i to na strani. To je nešto što će nas pratiti kroz istoriju.

Koliko se razlikuje priprema utakmice koju igrate protiv Zvezde od one protiv Partizana?

- Razlikuje se. Mnogo se razlikuje. U suštini, razlikuje se svaki tim, Svaku utakmicu morate na različite načine da spremate. Neko ima timski, neko individualni kvalitet i analiza protivnika je jako bitna.Morate svojim igračima da skrenete pažnju na vrline i mane protivnika. Takođe, ono u šta sam siguran jeste da fudbal, dobar fudbal, mogu da igraju samo natprosečno inteligentni momci, jer su primorani da iz nedelje u nedelju imaju utakmice kojima će različito pristupiti.

Naravno, ne mislim tu na Barselonu, Bajern...timove koji imaju svoj sistem i drže se toga. Perfektno biraju momke koji mogu da igraju u tom sistemu i odgovore zadacima.

Kada ste već pomenuli sistem Barselone i Bajerna, šta je potrebno klubovima u Srbiji da oforme nešto slično?

Foto: Telegraf

- Da bi napravio kakav takav sistem, najpre moraš imati onaj u omladinskoj školi. Ja krećem od toga da je trener u omladinskoj školi isto važan za klub kao i trener prvog tima. Ako hoćemo nešto da učinimo moramo da shvatimo da se ne može ''preko noći'' to uraditi. Može, ali ako dođe neko sa 50 miliona i uloži u igrače, trenere, mlađe kategorije i infrastrukturu. Onda možemo da očekujemo da sve krene kako treba posle 365 dana. Realno, sa platežnom moći naših klubova to je neostvarivo.

- Još jedna stvar je bitna! Moramo da imamo od koga da učimo, na koga da se ugledamo. Ta Švajcarska i Belgija su sada daleko ispred nas, a situacija je bila obrnuta pre 15 - 20 godina. Ali Belgijanci se nisu libili da odu do Holanđana i zamole ih za pomoć. Selektor belgijske reprezentacije, koji je bio u tom Odboru od 13 ili 14 ljudi, a sa kojim sam razgovarao, nije se ustezao da pita.

- Tačnije, Holanđani su rekli ''Nema problema, pitajte nas sve što želite.'' Napravili su sistem rada i iz tog sistema ništa nije došlo odmah. Radili su sedam, osam godina i pogledajte ih sad. Imaju reprezentaciju čiji članovi mogu da igraju još nekoliko godina. Većina nije pred penzijom.

Foto: Telegraf

- Srbija bi trebalo realno da sagleda situaciju. Moraš biti objektivan ukoliko želiš rezultat. Busanje i uzvikivanje ''mi, pa mi'' ne vodi nas u pravom pravcu. To je suštinski problem Srbije.

Ostaćemo u Belgiji. Da li je istina da tamošnji savez uzima određeni porez od fudbalera prilikom potpisivanja ugovora kako bi im kasnije pomogao u životu tim istim novcem?

- Jeste. Oni su ranije imali probleme sa svojim bivšim fudbalerima, čak i reprezentativcima, koji su nemilice trošili novac i postajali socijalni slučajevi. Bili su na grbači države. Uveli su porez gde se igračima, prilikom potpisivanja ugovora, deponuje jedan deo novca sa strane i u 35. godini, ili po završetku karijere ako su prešli 35. godinu, imaju pravo na povraćaj.

 STOJKOVIĆ I PAVLOVIĆ NA MARAKANI, IGRAČI ZVEZDE I PARTIZANA U ČUKI!

Foto: Marko Todorović

Suočavate se sa odlaskom pojedinih igrača iz tima. Filip Stojković je već viđen kao bivši član Čukaričkog?

- Kako razmišlja, Stojković je igrač Čukaričkog. Ali, realno, zaslužuje da ode u jaču ligu. I nije jedini iz našeg tima. Ono što je bitno i specifično za naš klub jeste to da igrači idu negde da bi igrali. Pogledajte Brežanćića, Stoiljkovića, ali i Slavoljuba Srnića. Vi nemate takvog igrača koji igra u dva pravca. Videćete koliko je to pravi igrač za evropski nivo, kada Zvezda bude igrala ove utakmice u kvalifikacijama ili grupama LE i LŠ.

- Da Grof Božović nije Srnića sa leve prebacio na desnu stranu u 151. večitom derbiju, Zvezda ne bi dobila taj derbi. Odlično je to osetio. Slavoljub je taj igrač koji treba takmičarskoj ekipi gde su timovi koji igraju na istom nivou.

Kada bi mogli da dovedete nekoga iz Zvezde i Partizana i kažete da s njima možete da napadnete titulu, ko bi to bio?

- Andrija Živković i Slavoljub Srnić. Čuka bi s njima bila mnogo ozbiljnija u borbi za titulu. Slažem se i sa nedavnom konstatacijom Andrije Pavlovića da bi nam veći broj navijača dosta značio. Pa, Zvezda ne bi bila Zvezda da nije navijača. Partizan takođe. Ipak, ne možete ni to preko noći da napravite. Zvezda i Partizan su veliki klubovi, beogradski klubovi...Da je Čukarički u nekom drugom gradu, sigurno bi imao više navijača. Navijači su mnogo bitna stavka u funkcionisanju jednog kluba.

Neki novi klinci na Banovom Brdu?

- Ako se budu razvijali na pravi način, to su Šapić iz generacije '97, zatim Radić i Mehmedović iz '98. u '99. Imamo drugog Radića, ali nisu braća. Ovaj je Peđa, onaj Sava. To su prvi pikovi za ovo vreme. Morate da znate i to da se kod nas ništa ne dobija, nego se sve zaslužuje. Uz rad i disciplinu, svi zaslužuju šansu. S njima treba polako raditi.

- Evo, na primer, Mašović. Njega nisam ni pomenuo jer ga već računam kao igrača prvog tima, iako je '98. godište. Čak i kada je mogao da igra sve utakmice, mi smo ga svesno odmarali. Postepeno doziramo. On ni biološki ni psihički nije još sazreo da se nosi sa svim tim problemima.

Idealnih 11 Super lige?

Foto: Marko Todorović

- Idealnih 11? Hm...Stevanović, Stojković, Ibanjez, Ostojić, Đurić, Le Talek (fantastičan za ekipu), Donald, Saša Ilić, Slavoljub Srnić (desno), Nemanja Mihajlović (levo) i Andrija Pavlović.

Pomenuste Pavlovića! On je prosto eksplodirao od momenta kada ste vi preuzeli prvi tim. Daleko od toga da i pre nije bio dobar, ali... Kako ste uspeli tako da ga ''podignete''?

- Pavlović je fantastičan igrač i dečko koji shvata svoje domete. A njegovi dometi su veliki. Da je kojim slučajem igrao u Zvezdi, on bi dao nekih 40 golova. Naravno, proporcionalno gledano koliko golova je dala Zvezda, a koliko Čukarički. Nisam ja nešto posebno razgovarao s njim. Sve je to bilo kroz treninge.

Da li bi Pavlović mogao da unapredi Zvezdinu igru i bude važan šraf u borbi za Evropu?

Foto: Marko Todorović

- Naravno. Pa, ja ga ne bih stavio u idealnih 11 da nije tako. On ne bi bio pogodak samo za Zvezdu, nego za bilo koji klub.

Da se vratimo na Čukarički. Prelazni rok, imate li u planu koga bi trebalo da dovedete?

- Plan postoji, ali teško je sada govoriti o imenima. Imamo neke''targetovane'' igrače i videćemo šta ćemo uspeti da dovedemo.

NEŠTO SASVIM LIČNO!

Zašto ste se odlučili za Belgiju i Rusiju? Da li su finansije bile presudne?

- Nisu finansije bile presudne. Rusija možda. Ono što u Belgiji tada zaradiš za pet, u Rusiji si mogao za tri. Da se razumemo. Nisam ja bio neki igrač koji je imao mogućnost da bira. Tada je bilo interesovanje tog kluba i gotovo.

Najteža utakmica u karijeri?

- Teško je kada izgubite bilo koju utakmicu, ali recimo ona Briž - Anderleht (0:2) dva kola pre kraja kada je Anderleht postao šampion.

Da li ste nekada plakali posle utakmice?

Foto: Telegraf

- Ne, nisam plakao nikada, ali sam naučio jednu stvar u Belgiji kada mi je bilo jako teško. Posle utakmice gde igrač da svoj maksimum, celog sebe, i izgubi utakmicu ne sme da očajava. Jednostavno se desi da neko ima bolji dan. Time sam se vodio posle kao igrač, ali sada i kao trener. Ne mora da znači da će bolja ekipa da pobedi. Potrebna je i sreća, a ona se zaslužuje.

Najdraža pobeda?

- Sa Obilićem. Poslednje kolo protiv Zemuna kada smo osvojili titulu, a ja posle toga otišao u Belgiju.

Kao klinac, da li ste imali nekog idola?

- Bio sam impresioniran Belodedićem kada sam bio klinac. Imao sam tu privilegiju da ga gledam na trenizima prvog tima, jer sam i ja u mlađim kategorijama trenirao na Marakani.

- S druge strane, dok sam igrao fudbalere sam više gledao kao ljude. U Rusiji sam upoznao Viktora Onopka koji je sjajan čovek i kom se divim. Bio je tu i Frenk van der Elst, legenda Briža. Takođe, dobar igrač i fantastičan čovek.

Trenerski uzor? Čija filozofija fudbala vam se najviše dopada?

- Nemam neko posebno ime. Više sam za neke energičnije tipove, ali da nisu prosti. Ima mnogo dobrih, vrhunskih, trenera. Jako je teško dati sada neki sud ako niste upoznati u njegov rad i način komunikacije sa igračima.

Murinjo ili Gvardiola, koga pre birate?

Foto: Telegraf

- Murinja.

Ferguson ili Venger?

- Pa, Ferguson. On je ipak institucija. Venger je takođe fantastičan trener, pogotovo u pronalaženju novih talenata. Fantastičan za budžet kluba i afirmaciju igrača, ali trofeja nigde nema. S druge strane, Ferguson je autoritativan. Rezultati iza njega sve govore...

Real ili Barselona?

- Tu nemam favorita. Stvarno nemam favorita.

Omiljena liga, popodne uz TV?

- Zavisi ko igra (smeh)....Španska liga mi je najinteresantnija.

Za kraj - reč, dve o reprezentaciji?

- Trebalo bi da se napravi dobar izbor igrača. Da momci iz domaće lige dobiju šansu da igraju. Makar kroz prijateljske utakmice...Potrfebni su momci koji hoće da igraju za reprezentaciju i koji su spremni da daju sve od sebe za nju. Imena i prezimena ne smeju da igraju, nego odnos prema radu treba da te preporuči nacionalnom timu.

- Lepo je da neko igra u nekom jakom klubu, ali bi trebalo popričati sa njim ukoliko ne pruža istu takvu igru za reprezentaciju. Videti u čemu je problem. Potreban je balans tima. Možda u datoj situaciji da ne igraju najboljih 11, ali u kombinaciji na terenu to da neki rezultat.

(Mario Marić)