Detalji iz Veljinog života: Kako je sa neuobičajenim stopalima za plivača postao šampion (FOTO)
Najbolji srpski plivač Velimir Stjepanović biće jedna od najvećih uzdanica Srbije na predstojećim Olimpijskim igrama u Riju. Iskoristili smo priliku i njegov boravak u Beogradu da uradimo intervju i upitamo ga kako je zadovoljan rezultatima u ''prolaznom vremenu'' na putu za Rio.
Velja je takođe pričao i o nekim neobaveznim temama gde je otkrio šta kako izgledaju njegovi treninzi, jelovnik, njegova verenica Džesika najviše voli u Beogradu, koliko može da izdrži u ronjenju na dah, kako ima neobično mala stopala za plivače...
Koliko ti rezultati na državnom prvenstvu ulivaju nadu za Olimpijske igre u Riju?
- Pre Evropskog prvenstva u Berlinu, kad sam osvojio dve zlatne medalje za 400 i 200 metara kraul u periodu oko februara i marta, bio sam za 400 kraul najbrži u vremenu 3:53 u punom treningu, 1:48,9 za 200 m, i 50,5 za 100 metara.
- Sada u istom periodu dve godine kasnije, otplivao sam 3:51, 1:47,9 i 49,4. Znači sve je za dve, ili sekund bolje od Berlina, kada sam bio najspremniji što sam ikada bio. To pokazuje da sam bolji i mnogo spremniji neko u periodu pred Berlin, što je dobar znak - ohrabrujuće izgovara najbolji srpski plivač.
Koje discipline će ti biti prioritet? Hoćeš li da se fokusiraš na jednu ili da pokušaš da uzmeš više medalja?
- Prioritet mi je 200 metara kraul. Verujem da tu mogu da otplivam jako dobro vreme i mislim da tu imam najbolju šansu. Ali daću sve od sebe i na 400 kraul, a 100 metara kraul je poslednja disciplina i tu mogu da dam sve od sebe i da probam neke druge stvari. Bitno mi je 200 metara, a ta disciplina je između.
- Što se tiče satnice, imam 400 kraul prvi dan, drugi dan 200 kraul kvalifikacije i polufinale. Ako uđem u finale onda je to treći dan uveče, a četvrti dan imam 100 kraul. Meni je najbitnije da uđem u finale u sve tri discipline i onda ćemo videti kako ću da prođem.
Poklonio si dečacima medalje posle državnog prvenstva, možeš li da nam opišeš malo sam taj čin?
- Već dve godine dajem medalje kad god ih osvojim u Dubaiju ili na državnom prvenstvu. Meni su najbitnija vremena, a naročito u punom treningu. Ne znači mi mnogo kada osvojim medalju na državnom prvenstvu, jer imam više ciljeve.
- Kada dam mlađima moju medalju to njima mnogo više znači i to ih motiviše da nastave da plivaju. Mislim da je to najveća stvar, da probam da podstaknem mlađe da nastave da plivaju, da se više dece interesuje za plivanje, da imamo više boljih plivača u budućnosti. To je moj cilj kada dam detetu medalju.
Opiši nam kakav je osećaj kada braniš boje svoje zemlje na velikim takmičenjima, kada slušaš himnu na pobedničkom postolju?
- Ništa ne može da se uporedi sa tim. To je nešto posebno, što mnogi ljudi nikada neće imati priliku da osete. Stvarno je emotivno i mnogo mi znači da se borim pod srpskom zastavom. Naravno, nastaviću da se borim za Srbiju i da osvojim što više medalja za svoju zemlju. To je nešto što me motiviše uopšte da se bavim plivanjem, da stanem na postolje i da slušam himnu.
Koliko ti je vremena trebalo da naučiš himnu?
- Himnu sam naučio 2009. godine na EYOF-u, na prvom takmičenju na kome sam nastupao za Srbiju. Pre nego što sam otišao na takmičenje nauči sam himnu samo zbog toga.
- Trebalo mi je oko nedelju dana da je naučim. Meni je srpski jezik sada odličan nego što je to bilo pre sedam godina i trebalo mi je malo vremena.
Imao si ponude i drugih država da predstavljaš njih, kakve su ti uslove nudili ako nije tajna?
- Novčano bi verovatno bilo bolje da sam plivao za neku drugu zemlju, ali mene to baš i ne zanima. Mene zanima da sam ja Velimir Stjepanović i ja sam Srbin.
- Po meni nema smisla i ne postavlja se pitanje da plivam za drugu zemlju. Ja sam patriota, volim svoju zemlju i hoću da predstavljam Srbiju na vrhunskom nivou, a ne neku drugu zemlju.
Opiši nam kako izgleda tvoj trening. Tvoj trener je u jednoj izjavi objašnjavao kako se desi da dnevno otplivaš i po 10.000 metara, kako ustaješ u pet ujutru? Kako se uopšte navići na takav način života?
- To se sada malo promenilo, ne ustajem više tako rano, pošto na Olimpijskim igrama kasnije počinju trke. Kvalifikacije počinju u 11 časova, što je kasno, a uveče u 10 sati je finale.
- Zato smo sada izmenili trening tako da od 11 do 13 časova imamo prvi trening, a drugi od 20 do 22 sata. Ponekad plivam 10.000 metara, ali to se retko dešava. Uglavnom plivam između 6.000 i 8.000 metara najčešće za svaki trening od dva sata.
Kako izgleda oporavak od toga? Ljudi prepešače toliku daljinu pa se umore, kako je tebi?
- Meni je lakše da otplivam osam kilometara, neko da prepečašim, jer sam se bukvalno rodio u vodi. To je teško pitanje za mene, jer je to sasvim normalno za mene da odem na bazen i otplivam 6 do 8 kilometara? Ali kad nekome to kažem on reaguje u čudu ‘’Čekaj, šta, šta si rekao, šest? Pa ja odem na bazen, otplivam dve dužine i to je to’’.
- Oporavak kao oporavak, odeš kući, jedeš kako treba, popiješ proteinski šejk i sve što treba da uradiš. Zato što si dugo u tom sportu znaš šta možeš da jedeš i šta možeš da uzimaš da se dobro osećaš, i šta ne bi trebalo da uzimaš zato što će da ti bude zlo.
Kako izgleda tvoj jelovnik. Mogli smo da se upoznamo sa jelovnikom Majkla Felpsa, koji je dnevno unosio 12.000 kalorija, da li je slično i kod tebe?
- On je nešto posebno. Ja ne mogu toliko da jedem. Generalno, ujutru imam smudi, stavim nekoliko različitih voća i napravim šejk i uz to tri parčeta tosta. To je pre treninga. Tamo otplivam, popijem čokoladno mleko, jer ono mnogo dobro za oporavak.
- Imam posle plivanja često teretanu, pa posle odem kući imam malu užinu opet tost ili zavisi šta hoću da jedem, ali uglavnom je tost. Posle toga imam glavno jelo i to je uglavnom neko meso sa salatom i pire krompir ili riža. I uveče isto tako.
Kako bi ti reagovao da ti se desi situacija sa Čavićem i Felpsom?
- Meni bi bilo jako teško. Radiš bukvalno četiri godine samo za taj momenat da odeš na Olimpijske igre i da osvojiš zlato, i da izgubiš samo zbog jedne stotinke, naravno da nije idealno. Ipak, drugo mesto na OI je velika stvar. Naravno, malo bi mi bilo teško, ali opet srebrna medalja je srebrna medalja.
Ostalo je pitanje da li je uopšte izgubio?
- To kako je prošlo, prošlo je, ne vredi se vraćati na to jer ništa ne može da se promeni, to je kraj priče i ako pogledamo na primer Berlin, ja sam bio na boljoj strani, pobedio sam za dve stotinke. Mislim da sam bolji u tom okviru kada se to pogleda.
Koji broj cipela nosiš? Jan Torp je imao 50, da li je to karakteristično za plivače da imaju velika stopala?
- Stopalo mi je 42, imam veoma mala stopala što se tiče toga među plivačima.
Koliko veličina stopala utiče na rezultate plivača. Kod tebe očigledno to ne predstavlja problem.
- Ako imaš dobru tehniku ne bi trebalo mnogo da utiče. Ok, naravno, pomaže ako imaš velika stopala, ali ako ne umeš da ih koristiš, onda ti je džaba sve. Ja znam kako da koristim svoje telo i to je meni.
- Moja tehnika je mnogo dobra. Ja kada stojim imam 180 cm, ali kad plivam, izgledam isto kao Biderman, a on ima dva metra. Pored Felpsa izgledam kao da imamo istu dužnu jer imam tu tehniku gde tako izgleda. I to je najbitnije i specifično za mene.
Košarka ili fudbal?
Košarku više volim nego fudbal. Vodio sam Džesiku na basket kad je igrao Partizan i volim kada sam u prilici da ih gledam i bodrim.
Kako se Džesiki sviđa Beograd?
- Super joj je. Ona obožava da dođe ovde. Voli ljude, voli pekaru i to je najbitnije – uz osmeh kaže Velja.
Imali smo priliku da vidimo da voliš u slobodno vreme da se baviš stolarijom, da popravljaš po kući ako zatreba?
- Otišao sam kod brata Ace i hteo sam samo da ga vidim. Iako živimo u istoj zemlji, dešava se da se ne vidimo dugo, po mesec dana. Baš taj dan je bila i mama i tada su čistili kuću.
- Njegova devojka ima mnogo obuće, pa sam morao da napravim to da može da je smesti na jedno mesto. Volim to, dva sata se posvetim tome, malo se opustiš. Mnogo sam voleo lego kao mali i sada mi ovo dođe kao lego za odrasle.
Koliko možeš da izdržiš u ronjenju na dah?
- Meni je najbolji rezultat ikada 2 i po minuta, plus 25 podvodnih, što je oko 2.45 – 2.50, što je jako dobro. Da nisam uradio taj podvodni, onda bih mogao oko tri.
Koliko će ti značiti to što će u Riju u sportskom selu biti ostali srpski sportisti. Novak, Ivana, Mlica Mandić, vaterpolisti... svi ćete biti na jednom mestu i može li timski duh da utiče i na bolje rezultate?
- Mislim da je mnogo bitno što postoji taj timski duh. To će svima da pomogne. Mislim da imamo šansu za mnogo medalja. U jednom trenutku smo bili zemlja sa najviše kvalifikovanih sportista za Rio i to je velika stvar. Vidi se po rezultatima ove godine da smo mi sportska zemlja da imamo veoma dobre sportiste i kada se skupimo zajedno mislim da ćemo biti još bolji - zaključio je Velimi Stjepanović u intervjuu za Telegraf.
(D. Uštević)
Povezane vesti
Konačno stigle medalje: KSS uručio olimpijska odličja Pešiću i pomoćnicima
Lavrov će predvoditi rusku delegaciju na samitu G20 u Rio de Žaneiru
Na Olimpijskim igrama je postala predmet šale, sada ide u penziju: "Bilo je uznemirujuće..."
<% post.title %>
Najatraktivnija sportistkinja sveta uradila svoju prvu tetovažu, i to na intimnom delu tela
Video: Milojević posle Štutgarta pomenuo Partizan, "bunker", pa pozvao navijače: "Mi stvaramo novu Zvezdu"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
MaJasta
Svaki put mi bude drago kad procitam o ovom momku clanak. Svaka mu cast:-)
Podelite komentar
Delije Čikago
Fenomenalan dečko.
Podelite komentar