NAJDUŽI DAN U MOM ŽIVOTU: Kako sam pobedio sebe i postao IRONMAN!

“If your dreams doesn’t scare you, you don’t dream big enough”

Preporučujemo

Prenosimo vam detalje iz sportskog dnevnika direktora marketinga jedne od najuspešnijih internacionalnih kompanija Darka Lukića, na Evropskom prvenstvu Ironaman, u Frankfurtu. U Dnevniku opisuje pripreme koje su bile duge, i iskustvo koje je doživeo i način kako je prevazišao samog sebe.

Frankfurt 5. Jul 2015 godine: Evropsko prvenstvo u Ironman-u

4:00 – Ustajanje ujutru, kada ni petlovi nisu budni – za mene užasan stres (inače idem na spavanje oko 1 ujutro). Hotel je već od 4h ujutro služio doručak. Dobro i raznovrsno sam doručkovao, svestan činjenice da je to jedini pristojan obrok tog dana.

5:00 - Već je 27C, očekivana dnevna temperatura za taj dan je 38C.

7:00 - startuje oko 2500 takmičara među kojima sam i ja.

Plivanje: 3.8km

Ovo je za mene bio pravi šok. Zamislite kako izgleda ulazak (utrčavanje) sa plaže u vodu 2500 učesnika (toliko ljudi trči Beogradski polumaraton i maraton) koji počinju da plivaju istovremeno; tuku vas sa svih strana.

Prvi kilometer je više odbrana da vas ne udave nego plivanje. Uprkos svim nedaćama, nisam se predao, naprotiv. Plivanje završeno za mene sa odličnih 1h 30min!

Tranzicija od plivanja ka biciklu (T1), pa 180km vožnje biciklom

Teška tranzicija, peščana plaža uzbrdo, jako duga tranzicija za hod/trčanje, predugih 10 minuta u T1. Izlazim sa biciklom na put dug 180km, koga sam se najviše plašio, što zbog brda (1000m visinske razlike), što zbog činjenice da u biciklizmu imam najmanje iskustva. Očekivao sam da zavrsim za 7h. Prvi krug odličan (96km) skoro 28km/h (prema meraču na bicikli), sa 500m visinske razlike.

U dugom krugu već pakao (temperatura je dosla do 38C)– prži odozgo, ali prži i odozdo od asfalta. Imao sam duža zaustavljanja zbog hladjenja vodom, što na okrepnim stanicama, što od strane seljana po okolnim selima (divni ljudi). Moj plan je bio 7h, dakle – mission accomplished!!!

Foto: Promo

Tranzicija od bicikla ka trčanju (T2), pa samo još 42.2km trčanja

Poslednjih 30 km na bicikli sam vec bio radostan u očekivanju trčanja u kome sam najbolji i na svakom treningu i maratonu (trčao sam 3 maratona u pripremama za Ironmana, a 11 ukupno u zadnje 3 godine), ma kako bili teški uslovi, bio sam solidan, čak odličan. Plan za marathon je bio 4h15min-4h30min.

Počeo sam trčanje na osećaj, ne gledam Garmin; bacim pogled posle par minuta a trčim fantastičnim tempom (5.10-5.20min/km); odličan osećaj, idemo. Međutim prvi kilometri su bili u hladu i bilo je oblačno, temperatura 38C u hladu.

A onda su se oblaci razišli i izašli smo na sunce – na suncu je bilo bar 45C, možda i više – katastrofa!!! Posle 500 m već ste prženi, posle 1000 m pokojnik… Tada odlučih da vreme za koje ću završiti trku nije prioritet, već zdravlje Vreme maratona – 5h 12min. Dakle, 1h preko plana, ali…

Epilog

Ustao u 4 ujutro, završio trku u 21h uveče, legao da spavam u 2 ujutro, pošto su endorfin i adrenalin splasnuli! Jedan od najdužih, najizazovnijih, ali i najlepših dana u mom životu, jer tamo gde je pravi izazov, tamo je i satisfakcija nakon ostvarenja cilja najveća!

(Telegraf.rs)