SRBIN, BEJZBOLSKA ZVEZDA: Zarađuje k'o Đoković, lopticu baca sa dvoglavim orlom u srcu (FOTO)

Džef Samardžija je potpisao petogodišnji ugovor sa San Francisko Džajantsima, vredan 90 miliona dolara! Ko, šta, gde?! mogli biste pitati, i nažalost ne biste bili u tom pitanju usamljeni pošto je bejzbol sport koji vrlo malo ljudi u Srbiji prati.

Preporučujemo

Idemo zbog toga od početka. Ko je Džef Samardžija?

Rođen je kao Džefri Alan Samardžija, 23. januara 1985. godine u Merilvilu, u američkoj saveznoj državi Indijani, a odrastao je u gradiću Valparejsu, u istoj državi.

Njegov otac Sem je bio poluprofesionalni hokejaš, dok mu je brat, Sem Junior, inače njegov agent, za vreme studija igrao američki fudbal i bejzbol. Dakle, Samardžije su sportska porodica (kao što su i Srbi sportska nacija). Inače, majka mu je umrla dok je pohađao srednju školu.

Već tokom tog srednjoškolskog obrazovanja briljirao je u svakom sportu u kome se oprobao, a oprobao se u svim najbitnijim (barem što se SAD tiče): američkom fudbalu, bejzbolu i košarci.

Džef Samardžija, američki bejzbolski igrač srpskog porekla. Foto: Profimedia/Corbis

To se prenelo i na koledž; Univerzitet Notr Dam - jedan od najprestižnijih na severnoameričkom kontinentu ne samo što se tiče obrazovanja već i što se tiče sporta - dodelio mu je "atletsku" stipendiju a Samardžija im je vratio tako što je igrao fantastično i za njihov američkofudbalski tim, uglavnom na poziciji vajd risivera, i za njihov bejzbolski tim.

Tada je i privukao pažnju medija, koji su isprva mislili da je Hrvat.

- Moje prezime je zapravo srpsko. Moji baka i deka su u Ameriku došli početkom četrdesetih godina iz Srbije, i to preko Nemačke. Moj otac je išao u školu u Merilvilu. Oduvek smo bili u ovim krajevima i postoji bogata porodična istorija vezana za ovaj deo Indijane. Čvrsto smo povezana grupa, i to je bitan aspekt i mene lično a i cele familije.

Kaže da srpski jezik i dalje priča većina porodice.

- Moj otac ga razume, ja znam ponešto. Ne znam da pričam, ali hvatam pojedine stvari. Kada moja baka počne da govori, to je mešavina engleskog i srpskog pa moraš barem malo da ga znaš da bi pohvatao šta govori. Obožavamo je, hrana koju sprema je fantastična. Kao što rekoh, čvrsto smo povezana grupa i svi su uvek u međusobnom kontaktu.

Elem, zbog svojih odličnih igara od svojih saigrača tokom studija je dobio nadimak - Ajkula. Taj nadimak ga prati do dana današnjeg.

2006. godine izabran je na draftu od strane Čikago Kabsa, jednog od najstarijih i najslavnijih klubova u MLB-u (Major League Baseball).

(Digresija: Uz Atlanta Brejvse koji su takođe počeli da se nadmeću 1876. godine, Čikago Kabsi su najstariji aktivni američki sportski klub.

Njihova slava međutim dolazi pre svega zbog činjenice nose neslavni rekord po najdužoj "suši" od svih aktivnih američkih sportskih klubova u svim profesionalnim ligama u svim sportovima: naime, poslednji su put Svetsku seriju - finale svih finala u bejzbolu, moglo bi se reći - osvojili 1907. godine.)

Nakon toga, Samardžija odlučuje da se potpuno posveti bejzbolu, iako je u suštini mogao da igra i u NFL-u, budući da je nosilac brojnih priznanja u tom sportu na nivou koledža, i da je skoro neprestano bio biran za najbolji tim godine; šta više, bio je jedan od trojice finalista za najboljeg vajd risivera univerzitetskog ranga u celoj Americi, i to dve godine zaredom, 2005. i 2006.

Nakon nekoliko godina kaljenja u nižim ligama, 25. jula 2008. godine konačno se dočepao bulpena Čikago Kabsa (bulpen, za one koji ne znaju, prostor je u kome se zagrevaju rezervni bacači koji treba da zamene startnog). Iako su svi bili impresionirani njegovim debijem, ipak je morao da čeka još tri godine do trajnog povratka na klupu Kabsa, period tokom koga je išao tamo-vamo.

Marta 2013. godine oborio je rekord MLB-a za najniži ERA ("earned run average", prosek zasluženih ranova; računa se samo za bacače i što je niži to je bolje) od strane bacača bez pobede u njegovih prvih deset startova - ERA mu je bio 1,46.

U jedanaestoj utakmici te sezone pobedio je San Francisko Džajantse, tim u koji je sada prešao.

Džef Samardžija, američki bejzbolski igrač srpskog porekla. Foto: Profimedia/AFP

Juna te iste godine odbio je ugovor koji su mu Kabsi ponudili - 85 miliona dolara za pet godina vernosti - nakon čega je trejdovan u Oukland Atletiks. Zbog toga nije mogao da igra za ol-star tim Nacionalne lige, iako je izabran u njega, jer je prešao u tim iz Američke lige.

Međutim, već krajem te godine Atletiksi su ga trejdovali u Čikago Vajt Sokse, koji su mu za jednogodišnji ugovor dali 9,8 miliona dolara.

(Kuriozitet: Rekord karijere za najnižu statistiku ERA - koja je u bejzbolu najbitnija bacačka statistika - drži Ed Volš koji je bacao upravo za Čikago Vajt Sokse u periodu 1906-12. Dakle, njegov karijerski rekord nije oboren više od jednog veka, i iznosi 1,82.)

Premda se ne može reći da je u sezoni koja je za nama preterano briljirao (šta više!), treba napomenuti i da je igrao za očajnu ekipu. Ipak, imao je nekoliko blistavih momenata (tu možemo da uračunamo i masovnu tuču koju je započeo u aprilu protiv Kanzas Sitija, na video snimku priloženom iznad).

Dve najbolje utakmice svakako su mu bile 9. jula protiv Toronto Blu Džejsa, te 21. septembra protiv Detroit Tajgersa. U prvoj je bacio kompletni šataut (nije dozvolio ni jedan jedini ran, odnosno protivničko trčanje) uz samo četiri protivnička udarca palicom. U drugoj je to ponovio, s tim što je tog dana dozvolio samo jedno udaranje.

Tokom svoje desetogodišnje karijere koristio je sedam različitih tipova bacanja, ali u poslednjih nekoliko godina koristi samo pet. U slučaju da pratite bejzbol značiće vam da čujete da for-sim fastbol baca brzinom od 93-97 milja na sat, tu-sim fastbol - 92-96 m/h, kater - 91-93 m/h, slajder 84-86 m/h i spliter - 85-87 m/h. Protiv dešnjaka komforno koristi sva bacanja, ali protiv levaka nema običaj da koristi kater.

Inače, do njegovog prelaska u Džajantse je došlo nakon što se Zek Grenki - donedavno igrač Los Anđeles Dodžersa i jedan od najboljih bacača u MLB-u - odlučio da niti obnovi ugovor sa svojim dosadašnjim timom niti pređe u rivalski San Francisko, već da na opšte iznenađenje prihvati ponudu Arizona Dajmondsa vrednu 206,5 miliona dolara na šest godina.

Nakon toga, Džajantsi su krenuli u potragu za alternativnim rešenjima, a jedno od njih je i Džef-"naše gore list"-Samardžija, koji će u predstojećoj sezoni nositi dres sa brojem 29, isti koji je nosio i ranije.

- Ne mogu da vam opišem svoje uzbuđenje što su mi [Džajantsi] prišli i što sam im bio na radaru. Jasno, moraš da budeš hladan, zar ne? Rekao sam "razmisliću o tome". Ali, sve vreme sam želeo da dođem ovde - rekao je Samardžija nakon potpisivanja ugovora.

Srećno, Džefri!

(O. Š.)