SMRT NA FINALNOJ KRIVINI: Mračna istorija Velike nagrade Meksika (FOTO) (VIDEO)

Šta god da danas zadesi organizatore meksičkog gran-prija (a nadamo se iskreno da ih ništa neće zadesiti), neće biti ništa strašno u poređenju sa onim što se na toj stazi dešavalo u prošlosti.

Iako većina današnje publike uvrštavanje Meksika u zvanični kalendar Formule 1 vidi kao pozitivan novitet, ne treba zaboraviti da je ova trka tokom svoja dva prethodna kratkotrajna boravka u "najbržem cirkusu na svetu" i tek petnaest nadmetanja, uspela da ispiše i ludačke i istorijske stranice ovog sporta.

Staza je sagrađena u parku "Magdalena Mičuka" u centru Meksiko Sitija, zahvaljujući ondašnjem entuzijastičnom predsedniku Adolfu Lopezu Mateosu koji je obožavao motosport. Ovaj događaj se poklopio sa pojavom Rikarda i Pedra Rodrigeza, dva izrazito talentovana brata iz te zemlje.

20-godišnji Rikardo je 1962. godine potpisao za Ferari, iste godine kada je trebalo da se održi prva netakmičarska trka za Veliku nagradu Meksika.

Autodrom "Braća Rodrigez", staza na kojoj se vozi Velika nagrada Meksika. Foto: Wikimedia Commons/Pitlane02

Međutim, to je bilo vreme pre dolaska Bernija Eklstona u svet F1 i samim tim, stvari su malo drugačije stajale nego danas. Naime, u to vreme konstruktori su o učešću u trkama odlučivali pojedinačno za svaku, i Ferari - tada usred izrazito netakmičarskog perioda svoje istorije - na veliko razočarenje Meksikanaca donosi odluku da ne učestvuje.

Rikardo Rodrigez, ne želeći da mu zemljaci budu nesrećni, odlučuje da na svoju ruku uđe u Lotus i da vozi protiv Džima Klarka, Džeka Brabama, Džona Sertiza i Brusa Meklarena.

Svi pomenuti velikani su se složili da je "peraltada", brza finalna krivina pre finiša, isuviše opasna i džombasta; ne i Rodrigez. U nameri da u poslednjem trenutku preotme pol-poziciju od Klarka uleteo je u nju kao ludak, izgubio kontrolu nad vozilom, udario u ogradu i izleteo iz bolida. Umro je naočigled rođenog brata, roditelja i užasnute publike.

Spomenik Rikardu i Pedru Rodrigezu u kompleksu staze koja nosi ime po njima a na kojoj se vozi Velika nagrada Meksika. Foto: Profimedia/Corbis

Sutradan se trka održala bez obzira. Ali, nije bitna sama trka već njen početak koji se smatra možda najhaotičnijim od svih startova u istoriji sporta.

Prvo Klark nije mogao da upali svog Lotusa. Onda je nekako krenuo uz gurku, ali, ne lezi vraže, Sertizov bolid se zapalio. Baš kao i Lotus u kome je sedeo Volt Hansgens. Šta se dešava? Na sve strane su mehaničari koji pokušavaju da ugase vatre i zvaničnici koji daju konfuzne signale: jedan je na Klarkovom točku, drugi pokazuje da trka kreće za 30 sekundi, treći momentalno baca zastavu i trka počinje.

Zvaničnik koji je stajao na Klarkovom bolidu leti u vazduh, odbija se od prednjeg dela vozila i za dlaku izbegava bolid kojim upravlja Rodžer Penske. Brabam nekako uspeva da ne pregazi drugog zvaničnika, a jedino je onaj sa zastavicom na bezbednom. Jednom rečju: ludilo.

1964. godine, u drugoj zvaničnoj sezoni koja se vozila na ovoj stazi, dogodio se i prvi takmičarski incident. Naime, za titulu su se na baš na toj stazi borili Džon Sertiz (Ferari), i Grejam Hil (BRM) koji je bio na prvom mestu na tabeli. Tokom trke, drugi vozač Ferarija, Lorenco Bandini, zakucao se u Hilov bolid i efektivno ga izbacio iz trke, a potom pustio Sertiza na drugo mesto, koji je sa jednim bodom više od Hila uzeo titulu.

Sudari i zakucavanja su se potom ponavljali redovno, narednih godina, barem dok se vozilo na ovoj stazi u prvom periodu do 1970. godine. Zbog čega je te godine staza "zamrznuta"? Zbog ludila, zbog čega drugog. Ali, idemo redom.

Pedro Rodrigez je postao nacionalnih heroj nekoliko meseci pre Velike nagrade Meksika te godine zahvaljujući pobedi (drugoj u karijeri) koju je ostvario na stazi Spa-Frankošamp za Veliku nagradu Belgije.

Staza u Meksiko Sitiju, koja je sada nosila ime po njegovom bratu Rikardu, bila je mala da primi 200.000 navijača koji su došli da posmatraju svog ljubimca, a nije pomagalo ni to što su palili baklje, parkirali sopstvene automobile odmah pored piste i šetali po njoj kako im se prohte.

Kada su vladajući šampion Džeki Stjuart i sam Rodrigez krenuli po pisti u nadi da će izmoliti gledaoce da se povuku na tribine, dočekala su ih nasmejana lica i aplauzi. Ne i poslušnost. Zvaničnici su već pali na ispitu i ništa nisu mogli da urade, a policija, naoružana pištaljkama, jedino je izazivala salve smeha. Ah, da, i oluju flaša kojima su ih navijači gađali. Tako da je cela staza bila pokrivena slomljenim staklom.

Vozači su odbili da voze i pored toga što su im organizatori rekli da nema veze ako nekoga od gledatelja ubiju jer će sve da pokrije osiguranje (šokantan metod ubeđivanja). Onda se pojavio drugi problem: ako odbiju da se trkaju izbiće neredi.

Na kraju su odlučili da voze smanjenom brzinom. Uz publiku na svega par metara od bolida, pravo je čudo da niko od ljudi nije poginuo. Poginuo je jedan pas koji je istrčao iz mase i pravo na Stjuarta.

Meksiko je momentalno preškraban sa kalendara Formule 1.

Vratio se 1986. godine, a 1990. Nejdžel Mensel je izveo spektakularno spoljašnje zaobilaženje Gerharda Bergera u onoj super-brzoj finalnoj krivini "peraltadi". Kažu da je Berger i posle 25 godina zabezeknut.

Staza u Meksiko Sitiju je ponovo izbrisana na kraju 1992. godine zbog toga što su se vozači žalili na sveprisutne džombe na pisti koja je dramatično propadala kao uostalom i ceo grad. Pritom, nivo zagađenja je rekordno porastao zbog prenaseljenosti, a i Meksiko i Meksiko Siti su postali izrazito kriminogeni, nestabilni i nesigurni za okupljanje takvih zvezda.

Poslednji osvajač Velike nagrade Meksika bio je Nejdžel Mensel, kome je to bila druga pobeda na toj stazi. Na podijumu se toga dana po prvi put u svom životu pojavio Mihael Šumaher kao treći u toj trci, vozeći za Beneton.

Smrtonosna "peraltada" je danas iz bezbednosnih razloga izmenjena, tako da se nadamo da se ništa užasno danas neće dogoditi. Iako Meksikanci ponovo imaju heroja: Serhija Pereza.

(K. H.)