RASIZAM U NFL: Zašto su skoro svi kvoterbekovi belci, ali su mišići po pravilu crni? (FOTO)
Po poslednjem popisu, udeo Afro-Amerikanaca u populaciji Sjedinjenih Američkih Država je 12,6 odsto. Pošto postoji 2,9 odsto ljudi mešanog porekla, Afro-Amerikanaca u toj zemlji uslovno ima 15,5 odsto. Belci čine 72,4 odsto ukupnog broja stanovnika.
Preporučujemo
Ovo je Brajantov prvi šut u NBA predsezoni! Bolje da nije ni pokušao... (VIDEO)
Navijači Milana besneli na tim, Mihajlović napustio trening centar (FOTO) (VIDEO)
Istovremeno, udeo Afro-Amerikanaca među igračima NFL-a je u dramatičnoj nesrazmeri sa njihovim udelom u stanovništvu svoje zemlje: 2014. godine činili su 67,3 odsto svih igrača u ligi. Što se tiče ostalih, tu je belaca tek 31 odsto, postoji 7 odsto ljudi azijsko-pacifičkog porekla, 6 odsto Latinosa i 2 odsto ostalih.
No, to je samo generalni pogled na demografiju NFL-a. Hajde da seciramo trenutno stanje što se tiče udela belaca, crnaca i ostalih, sa posebnim akcentom na ključne pozicije, kako na klupi tako i na terenu.
Trenutno ne postoji ni jedan afro-američki vlasnik nekog tima u NFL-u, a Džeksonvil Džaguarsi su jedini koji nemaju belog gazdu budući da su u rukama pakistanskog biznismena Šahida Kana koji je klub preuzeo 2012. godine.
Što se tiče glavnih trenera situacija je nešto bolja. Podvlačimo reč nešto, pošto od 32 tima belci treniraju njih 26. Ron Rivera, koji trenira Karolina Panterse, je Portorikanac i ne spada u crne šefove stručnih štabova, dok su Afro-Amerikanci trener Sinsinati Bengalsa Marvin Luis, Džim Koldvel iz Detroit Lajonsa, Tod Bouls iz Njujork Džetsa, Majk Tomlin iz Pitsburg Stilersa i Lovi Smit iz Tampa Bej Bakanirsa.
Prosta računica nam kaže da je procenat belih glavnih trenera u NFL-u 81,25 odsto, dok crnci treniraju 15,625 odsto klubova (ovo je čak i napredak u odnosu na prethodnu sezonu, kada ih je bilo 13 odsto). Ovaj odnos belaca i crnaca je otprilike u skladu sa njihovim odstocima u ukupnoj populaciji SAD.
Sveukupno gledano što se tiče stručnih štabova, uzevši u obzir i ofanzivne te defanzivne koordinatore, ne-belaca ima ukupno 19 (ovaj zbir doduše važi za prošlu sezonu, ali razlika ne može biti dramatična; takođe, većina tih ne-belaca su crnci).
Zanimljivo je međutim na ovom mestu napomenuti da su na poslednjih šesnaest Super Boulova devet titula osvojili timovi koji su ili imali crnog trenera ili crnog generalnog menadžera (jedna od najbitnijih funkcija u svakom timu, i jedna od najpotcenjenijih). To je više od pola.
Dakle, sada dolazimo do generalnih menadžera. Crnih ima tačno sedam (za neke ljude je praktično nemoguće ustanoviti koje su rase, što pokazuje da je u konačnici to u potpunosti besmislen pogled na svet; no, primorani smo da se ovim bavimo zbog diskriminacije koja svejedno postoji) što znači da ih ima 21,875 odsto; ovo predstavlja pad jer ih je pre godinu dana bilo 24 odsto.
Konačno stižemo do igrača i počinjemo naravno od kvoterbekova koji su ne samo najbitniji šraf svakog tima već su najčešće i glavne zvezde. Da bismo pojednostavili priču, pri istraživanju, sabiranju i oduzimanju, uzimali smo u obzir samo startne kvoterbekove, bez obzira da li su trenutno povređeni (neki, poput Rotlisbergera i Tonija Roma, jesu i neće igrati narednih nedelja).
Startni afro-američki kvoterbekovi u Nacionalnoj fudbalskoj ligi u Americi trenutno su: Tajrod Tejlor koji predvodi napad Bafalo Bilsa, Tedi Bridžvoter iz Minesota Vajkingsa, Kem Njutn sa nadimkom Supermen koji je glavešina ofanzive Karolina Pantersa, Džejmis Vinston iz Tampa Bej Bakanirsa, Kolin Kepernik koji je mozak ofanzive San Francisko Fortinajnersa (svrstali smo ga u ovu grupu iz očitih razloga, uprkos tome što mu je prirodna majka bela i što su mu usvojeni roditelji beli) i veliki Rasel Vilson iz Sijetl Sihoksa, inače drugi crnac koji je svoj tim vodio do pobede u Super Boulu (Vilson je to učinio 2014, a pre njega je to pošlo za rukom Dagu Vilijamsu davne 1988. godine).
(Inače, u ovom pogledu je situacija u Nacionalnoj fudbalskoj konferenciji daleko bolja od one u Američkoj fudbalskoj konferenciji, budući da u ovoj potonjoj samo Tajrod Tejlor brani čast crnaca.)
Nisu svi ostali kvoterbekovi belci. Markus Mariota iz Tenesi Tajtansa je Samoanac, Toni Romo iz Dalas Kaubojsa je po dedi Meksikanac (on bi se mogao svrstati u belce ako bi se htelo biti politički korektno, međutim, držali smo se tradicionalne percepcije belog Amerikanca), dok je Sem Bredford iz Filadelfije Iglsa jednom šesnaestinom svog porekla Čeroki (nismo ga svrstali među bele kvoterbekove zato što se čovek identifikuje kao Čeroki i zvanično je pripadnik Nacije Čeroki, najvećeg federalno priznatog plemena ovog naroda).
Prema tome, 23 kvoterbeka su beli Amerikanci, a njihov je udeo u ligi stoga u ovom trenutku 71,875 odsto. Udeo crnih je 18,75 odsto. Podsećamo vas: crnci čine dve trećine ukupnog broja igrača u NFL-u, belaca je tek 31 odsto, postoji 7 odsto ljudi azijsko-pacifičkog porekla, 6 odsto Latinosa i 2 odsto ostalih.
Ključne pozicije na kojima Afro-Amerikanci dominiraju su kornerbekovi (odbrana) gde im je udeo lane bio neverovatnih 97 odsto i krilni hvatači (popularni vajdrisiveri, dakle napad) gde ih je bilo 84 odsto.
Što se tiče belaca, pored dominacije na polju kvoterbekova (koja je prošle godine išla na 82 odsto), oni dominiraju i na ključnoj poziciji centra (prošle godine ih je bilo 84 odsto u toj ulozi), ali i u specijalnim timovima gde njihov procenat iz godine u godinu varira ali je uvek svega par cifara udaljen od 100 odsto.
Svako ko išta zna o američkom fudbalu zna da je kvoterbek mozak ekipe, i premda svi moraju da uključe taj mozak zbog složene prirode ovog sporta, i premda niko ne sme da bude glup, kvoterbek mora da bude najpametniji i najkreativniji jer u napadu od njega zavisi skoro sve.
Prema tome, konstatovali smo da u NFL-u belci po pravilu (ali ne uvek) dolaze na poziciju mozga dok crnci po pravilu (ali ne uvek) dolaze na poziciju mišića i ptica trkačica. (Svima koji su ovim opterećeni verovatno teško pada video klip priložen ispod na kome mozak crnca Njutna proigrava mišiće belca Olsena. Obrnuta situacija.)
Zbog čega je to tako? Odgovor je složen, a optuživanje ligaških prvaka za rasizam nije uvek zahvalno a ni tačno. Zapravo, zavisi od toga na kom se nivou razvoja igrača govori o rasizmu.
Jedan od mogućih odgovora na ovaj problem je na nivou srednjih škola i koledža gde ih spremaju za pozicije (koje oni mogu da promene kasnije, naravno, što često i rade), a gde se možda i može reći da vlada rasizam zbog toga što, posebno u srednjim školama, ne postoji veliki finansijski pritisak kao u profesionalnom američkom fudbalu gde je novac iznad svih (skrivenih) uverenja.
Stoga, beli treneri u tim mlađim kategorijama poziciju kvoterbeka zbog predrasuda dodeljuju mahom belim mladićima (kažemo mahom jer postoji dosta afro-američkih kvoterbekova među omladincima).
Nekada i nisu samo predrasude u pitanju, već i tradicija, ili i jedno i drugo. Taj Šalter u svom tekstu na "Bličer riportu" ukazuje na činjenicu da je "zlatni momak" u ulozi kvoterbeka duboko ukorenjen u svesti Amerike.
- Visok, vitak, sa topovskom rukom. Zgodan, podšišan, izlazi sa glavnom čirlidersicom. Ne luduje, ostaje hladan pod pritiskom. Samopouzdan, otvoren, gleda te direktno u oči dok se rukujete. Lepo priča. Donosi ispravne odluke. Pametan. Beo - piše on, i dodaje da treneri u mlađim kategorijama traže ovakve igrače zato što su oni uvek u prošlosti uspevali na višem nivou, zato što su treneri dok je on bio igrač pobeđivali sa takvim momcima.
Sa druge strane, stvari uopšte nisu toliko jednostavne budući da mnogi omladinski treneri (svih rasa) pričajući o ovoj temi ukazuju na to da afro-američki mladići najrađe biraju uloge raning bekova i krilnih hvatača, te da u većini slučajeva izbegavaju uloge kvoterbekova i centara ako im trener dozvoli, želeći da budu oni igrači koji postižu tačdaune.
Razlog za ovakvo ponašanje ti stručnjaci vide u socio-ekonomskom statusu njihovih porodica, dakle u nečemo što je podložno promeni u budućnosti. Recimo, dečaci koji dolaze iz više ili srednje klase već od četvrte godine idu u kampove za obuku kvoterbekova, što nižoj klasi ne pada na pamet. Takođe su i naučeni da budu samopouzdani, što sa nižim ekonomskim klasama nije slučaj. Nije bitna rasa, već šta su ti roditelji i deda i baba, a u proseku belci su daleko bogatiji od crnaca.
Dokaz u prilog ovome mogao bi da bude Pejton Mening, kome je otac bio kvoterbek i kome je brat Ilaj takođe kvoterbek. Porodična pozadina i klasa u kojoj se ona nalazi sasvim sigurno igra jednu od bitnih uloga.
Takođe, kvoterbeku je na nivou srednje škole i na koledžu mnogo lakše a i bitnije da se u svojoj ulozi osloni na fizičku spremu zato što se tamo igra mnogo jednostavniji američki fudbal, pa snažni i brzi kvoterbekovi (i beli i crni podjednako, samo što su ovi potonji brojniji u pogledu brzine i snage) cvetaju istovremeno ne vodeći računa previše o razvoju pas igre.
Onda dođu u NFL u kome su svi (i belci i crnci) fizički superspremni i odjednom moraju da se suoče sa činjenicom da po kvalitetu igre i po onome što je zaista važno za jednog kvoterbeka, zaostaju za slabijima i sporijima od sebe koji su sve vreme morali da vežbaju i razvijaju dodavanje (koji su u većini belci).
Glupo je i pomisliti da će multimilijarderska industrija kao što je NFL ignorisati nekoga zato što je crn. Ili da će preferisati nekoga zato što je beo. Nije bitno poreklo, bitna je pobeda, a da bi se do nje došlo na svim pozicijama moraju da igraju najbolji igrači za te pozicije. Gorepomenuti Mening, Eron Rodžers, Tom Brejdi, Ben Rotlisberger... Ko može da kaže da ih je neko gurao za kvoterbekove zato što su beli, i da ostane živ? Tačka.
Šalimo se, nije tačka, postoji još jedan ozbiljan potencijalni odgovor na ovaj problem.
Naime, s obzirom da su kvoterbek i centar uloge koje zahtevaju najpametnije igrače, možda baš u tim slučajevima proporcionalni udeo etničkih grupa u ukupnoj populaciji Amerike postaje relevantan.
Dok je demografija Sjedinjenih Država nebitna za standardne sportske uloge koje ponajviše zahtevaju snagu i brze noge (na kojima je logično da crnci kao dvotrećinska većina igrača imaju otprilike istu većinu i na tim pozicijama), na pozicijama gde je bitno biti pametan stvari dolaze na svoje demografski proporcionalno mesto: belih kvoterbekova ima otprilike onoliko koliko ima belaca u SAD, crnih kvoterbekova ima otprilike onoliko koliko ima crnaca u SAD.
Dakle, niti su belci pametniji od crnaca, niti neko gura belce a potiskuje crnce. Odgovor bi mogao da bude čista matematika i zdrav razum.
Postoje međutim oni koji se sa ovakvom postavkom ne slažu. Neki ukazuju na odnos američkog fudbala i košarke u Sjedinjenim Državama: NFL je najgledaniji, a NBA je na drugom mestu i to zbog toga što je američki fudbal i dalje "belački" sport, budući da su glavne pozicije u rukama belaca. Oni smatraju da bi NFL-u pala gledanost i popularnost ako bi se stvari obrnule u tom pogledu, i da glavešine američkog fudbala to nikada neće dozvoliti.
Za kraj, osvrnimo se i na pitanje zbog čega je ukupni udeo Afro-Amerikanaca među igračima NFL-a tako nesrazmeran u odnosu na njihov udeo u populaciji SAD.
Mislimo da postoje dva faktora koja tu igraju svoje uloge. Prvo, ova etnička grupa je i dalje daleko, daleko siromašnija od belaca; za najveći broj njih jedini način da se domognu školarine je kroz sport. Ako se u njemu iskažu i pruži im se prilika za multimilionsku zaradu o kojoj u svakom drugom slučaju mogu samo da sanjaju, zašto je ne bi prihvatili?
Drugi faktor bi trebalo da se podrazumeva: Afro-Amerikanci su fizički izrazito spremniji od svih ostalih. Poslednjih ko zna koliko rekordera u trkama na 100 metara su bili crnci. Belca ćete naći tek ako odete duboko u rasističku prošlost u kojoj crncima nadmetanje nije bilo ni dozvoljeno.
Zaključak koji se iz svega može izvesti jeste da u NFL ne postoji rasizam. Stvari su takve kakve jesu zato što su takve kakve jesu, odnosno, zbog čitavog niza najrazličitijih faktora.
Jednako legitimno pitanju zbog čega belci dominiraju ulogama kvoterbeka i centra u ligi kojom brojčano dominiraju crnci, bilo bi pitanje zbog čega ligom uopšte i dominiraju crnci ako belci dominiraju ulogama kvoterbeka i centra.
Ili, zbog čega je udeo crnaca u kvoterbekovima nešto veći od njihovog udela u ukupnom broju žitelja Amerike.
(V. V.)
Povezane vesti
Anđelika (6) pojela burger, pa umrla 3 dana kasnije: Žalila se na bol u stomaku, ovo su njene poslednje reči
Američki aerodromi pred velikim izazovom: Očekuje se rekordan broj putnika uoči Dana zahvalnosti
Američkom proizvođaču električnih vozila zajam od države: Proizveli manje od očekivanog, pala i prognoza
<% post.title %>
Poslednji Bajdenov potez: Tek gigantu dao najveću državnu subvenciju, Tramp najavio da će tome stati na kraj
Video: Savo Milošević o trenutnom stanju stvari u Partizanu: "Bez brzine nema fudbala"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Филозоф
Ако не успијеш у нечему, окриви расизам.
Podelite komentar
Srbin
Koje glupost ! Sta je onda nba
Podelite komentar