Postoji samo jedan NFL tim koji je u vlasništvu naroda. Njihova priča će vam ulepšati dan (VIDEO)

Oni su treći najstariji tim u NFL-u, budući osnovani 1919. godine sa korenima iz 19. veka, i poslednji su ostatak varoških timova koji su nekada, '20-ih i '30-ih godina, dominirali svetom američkog fudbala.

Preporučujemo

Oni su najtrofejniji tim ovog sporta, ako se uzme u obzir i epoha pre ere Superboula, budući da u rukama drže 13 titula.

Šta više, upravo po njihovom legendarnom treneru Vinsu Lombardiju trofej koji se dodeljuje šampionu NFL-a i nosi svoje ime.

Pogađate, oni su Grin Bej Pekersi, jedan od najpopularnijih timova u celoj Americi, uprkos činjenici da se nalaze u gradu koji ima tek oko stotinak hiljada stanovnika.

Pekersi su jedini tim koji nije u vlasništvu nekog gazde, tajkuna, biznismena, industrijalca, preduzetnika ili korporacije, već u rukama naroda koji ga voli i diše za njega.

Meč između Grin Bej Pekersa i Sijetl Sihoksa. Foto: AP/Tanjug

Naime, oni su jedini tim ne samo u NFL-u već i u celokupnom američkom profesionalnom sportu koji je u rukama zajednice, tačnije u rukama 360.584 navijača od kojih niko ne sme da poseduje više od 200.000 deonica, što je oko 4 odsto njihovog ukupnog broja.

Veliki broj deoničara i neprofitna struktura preduzeća kojeg su vlasnici, kao i mnoštvo zateznih pravila, osigurali su da tim ostane u Grin Beju skoro čitav vek uprkos tome što je u pitanju najmanje televizijsko tržište u celoj ligi (uprkos tome što Viskonsin mahom navija za njih, i značajan deo američkog Srednjeg zapada).

Što se tiče gorepomenutih zateznih pravila, radi se o mogućnosti prodaje kluba od strane većine deoničara: u slučaju da ga neko kupi, sav novac bi morao da bude uložen u dobrotvornu organizaciju samog tima (prvobitno je bilo predviđeno da bude utrošen za izgradnju memorijalnog centra Američke legije) zbog čega ne postoji nikakav finansijski interes za iseljavanje tima iz Grin Beja.

Takođe, deoničari nemaju ista prava kao što ih imaju vlasnici deonica klasičnih preduzeća: oni ne primaju nikakvu dividendu, svoje deonice mogu da prodaju samo nazad Grin Bej Pekersima po znatno nižoj ceni od kupljene, ne dobijaju sezonske karte niti bilo kakve druge povlastice osim toga što imaju pravo glasa na skupštini, što dobijaju pozivnicu za godišnje okupljanje i što dobijaju pravo na kupovinu rekvizita striktno rezervisanih za njih.

Naravno, deonice se mogu nekome pokloniti, ali je to tehnički dozvoljeno samo u slučajevima darovanja članovima neposredne porodice (dakle, deci i unucima recimo).

Deonice se inače kupuju tako što samo preduzeće "Grin Bej Pekers, Inc." objavi prodaju novog seta deonica čime se skuplja novac za poslovanje. Ovo se dogodilo samo pet puta u istoriji.

Potražnja za deonicama uvek premašuje ponudu: kada je pre četiri godine objavljena prodaja novih 250.000 deonica po ceni od 250 dolara za jednu, njihov broj je morao da bude povećan za 19.000 da bi ispratili broj interesenata iz svih 50 američkih saveznih država, kao i iz Kanade. Ovo je urađeno zbog skupljanja novca za 143 miliona dolara vredno ulaganje u proširenje njihovog stadiona Lembo Filda.

Ovakva vlasnička struktura je u direktnoj koliziji sa trenutnim ligaškim pravilima koja broj vlasnika ograničavaju na 32 po timu, sa tim što jedan mora da drži u rukama minimum 30 odsto deonica.

Međutim, u slučaju Pekersa, kada je ovo pravilo doneseno '80-ih godina, primenjena je "dedina klauzula" po kojoj staro pravilo u nekim postojećim situacijama nastavlja da važi dok se novo pravilo primenjuje na sve buduće slučajeve.

Ovako izgleda dopisnica koju Grin Bej Pekersi jednom godišnje šalju ljudima koji su na listi čekanja za sezonsku kartu za njihov stadion Lembo Fild. Foto: Wikipedia/ DBeck9

Uglavnom, Grin Bej je zbog ovakve vlasničke strukture (ili je možda obrnuto?) tim sa izvanredno snažnom i odanom navijačkom bazom. Bez obzira na to kako igraju, svaka utakmica je rasprodata u kontinuitetu još od 1960. godine.

Pekersi takođe imaju i jednu od najdužih lista čekanja za sezonske karte u celokupnom svetskom sportu, na kojoj se trenutno nalazi 86.000 ljudi, što je više od broja mesta na njihovom Lembo Fildu. Prosečno vreme čekanja je 30 godina, ali pošto se godišnje trenutno vrati samo oko 90 karata, onaj ko se sada prijavi doćiće na red za 955 godina.

Zbog toga se sezonske karte prenose sa kolena na koleno, a novorođenčad se odmah po izlasku iz materice upisuje na listu čekanja.

Sve u svemu, mislimo da je ovaj tekst prigodno završiti jednim konstruktivnim predlogom nadležnima: primenite ovaj model na privatizaciju Crvene zvezde i Partizana. Očito je da funkcioniše.

(O. Š.)