TRI DECENIJE GA NEMA! Grobari i danas govore: On nikad nije ni otišao! (VIDEO)

Navijači Juventusa imaju Hejsel, Liverpulovi Hilsboro, a Partizan i Grobari Dragana Mancea i taj trening pre 30 godina... Tužnu bajku koju prenose s kolena na koleno. Svakog 3. septembra, evo već tri decenije, Partizan i svi oko njega se sećaju omiljenog fudbalera Grobara nastradalog u saobraćajnoj nesreći, a kojem se i 2015. skandira na stadionu u Humsoj, ali i hali Pionir.

Preporučujemo

"Njegova duša lebdi nad jugom", jedan od stihova poznate pesme posvećene odlasku Dragana Mancea, tog 3. septembra 1985. godine momka od 23 leta. Danas bi imao 53 godine i ne sumnjamo posle velike fudbalske karijere uživao na stadionu u Humskoj, da li kao funkcioner, trener ili navijač.

Kao dečkić je posle "disciplinske" oca zbog rečenice da će da navija za Zvezdu jer je Zvezda pobedila Partizan bio zaražen južnom tribinom, na koju je odlazio sa bratom Goranom sve dok nije ozbiljno počeo da igra za Galeniku, a neposredno pred prelazak u Partizan 1980. godine.

Kao niko pre i posle je uspeo da uđe pod kožu navijača, toliko, da se i danas prave majice sa njegovim likom. Niču sveži murali, kao što je ovaj pre nekoliko dana na stadionu crno - belih.

Foto: Facebook/GTRklinci

Bio je omiljen među navijačima možda zbog toga što je golove prvo slavio sa svojim "Jugom", pa tek onda sa igračima i stručnim štabom. Možda zato što je u prva četiri meča protiv Zvezde i Dinama dao šest golova ili što je bio potpuno atipičan za igrače tog perioda.

Slušao je Roda Stjuarta i Oliviju Njutn Džon (nikako narodnjake). U šahu pobeđivao trenera Miloša Milutinovića, u remiju nije imao ravnog.

Možda zbog želje da ode u Njujork, Pariz i da na filmovima gleda Nastasiju Kinski.

Printskrin: youtube/Партизан Понос Србије

A opet tu je i taj magični udarac glavom i radost kod svojih navijača posle svakog gola, pa makar on bio i na suprotnoj strani terena su nešto što se pamti.

Poštovali su ga Zvezdini navijači, jer je u sebi imao duh fudbalera kakvog zamišljamo i kakvi bismo voleli da je svaki danas, bez obzira kom klubu pripadao.

Kako kaže njegov prvi trener Nedeljko Kostić, u odnosu na današnju decu, bio je drugačiji fudbaler kao klinac.

- On nikad nije bio opterećen željom da zaigra za neki drugi veliki klub.

Printskrin: youtube/Партизан Понос Србије

Brat Goran za to ima objašnjenje.

- Njemu je Jug bio svetinja.

Kad situaciju zaokružimo izjavom poznatog navijača Partizana iz dokumentarnog filma o nastradalom fudbaleru.

- On da gol, kliza ka nama i kaže hvala ti bože. A mi, hvala ti Mance.

Poruka današnjih Partizanovih navijačkih klinaca je da "nema te devetke danas koja može da ga zameni". To dovoljno govori, da li posle 30 godina sećanje bledi na majstora fudbala kakav je bio Dragan Mance.

P.S. Umesto efektnog završetka pozajmljujemo nekoliko rečenica jednog od navijača Partizana koji je na emotivan način pre nekoliko godina opisao šta za njega znači odlazak "legende koja živi".

- Godine prolaze, na onaj svet se odlazi i po redu i preko reda. Keva me i danas prekoreva rečima: " Sine umirali su ti i dede i babe i tetke i strine i ovi i oni ali suzu nisi pustio, a kada je poginuo onaj Mance nisi mogao da govoriš".

- Ne umem to da objasnim ni njoj ni sebi. I danas mi pred očima prolaze trenuci koji me vezuju za njega - momenat kada lopta ulazi u gol, onaj kratkotrajan muk stadiona pred eksploziju oduševljenja, njegov trk i klizanje prema vernom jugu.

Nisam siguran da sam doživljavao lepše trenutke.

Slava mu.

Foto: Facebook/Dragan Mance 1962-1985

(S. M/Telegraf.rs)