Srpkinja Tanja koja pomera granice: Ne odustajem ni kad imam otvorene rane na butinama! (FOTO)
Da je Tanja Stojanovski, naša državna rekorderka u ultramaratonu, prošle godine trčala u jednom pravcu, stigla bi do Londona. Ona je uspela da istrči u 10 ultramaratona 1.950 kilometara, tako da bi joj do britanske prestonice falilo još 95 kilometara.
Tanja je profesor francuskog jezika bez stalnog zaposlenja, daje časove, radi honorarno, da bi sebi finansijski omogućila da se takmiči na jakim evropskim i svetskim prvenstvima, pošto sponzora nema, a uslove je već stekla, kada su sportske norme u pitanju.
Tridesetdvogodišnja dama uvek vedrog duha najbolji je trkač na Balkanu u ženskoj konkurenciji, a tek poslednjih nekoliko meseci ozbiljnije učestvuje na trkama.
- Na nedavno održanom takmičenju na Adi Ciganliji za 12 sati istrčala sam 120 km, čime sam oborila lični rekord. Imala sam vremena da budem još malo brža, ali sam nešto ostavila i za sledeću godinu, ubrzala sam tek poslednja dva i po sata- uz osmeh priča Tanja i objašnjava kako je trčati ultramaraton
- Trči se u krug, pri svakoj pauzi javljate se sudiji. Za vreme odmora možete da radite šta hoćete... Jedete, odmarate, presvlačite se... Ali ja ne pristupam tako. Dođem na trku svesna da ću sledećih 24 ili 48 sati trčati, i ni o čemu više ne razmišljam. U februaru na Adi je bilo isto tako, sve što sam radila, radila sam u trku. Usput sam jela, nisam pošteno otišla ni do toaleta, padala je kiša, nisam htela da stanem da se presvučem, već sam samo obukla jaknu i nastavila trku, bez zaustavljanja. Jedino sve vreme uzimam tečnost, pa nekada popijem i 24 litre vode.
Tanja do sada u vitrinama ima već 35 pehara, a to je osvojila, između ostalog, i dobroj motivaciji.
- Nikada ne dolazim na trku sa stavom da je to nešto teško, što ne mogu da ispunim. Pozitivna sam, bodrim se, govorim sebi da mogu to da izdržim, da sam došla da trčim i da uživam. Ne biste verovali šta sve može da se uradi za vreme trke... Budući da se sa nekim takmičarima redovno srećem, trka je idealna prilika da se ispričamo, prokomentarišemo formu, bodrimo jedni druge - priča Tanja o ultramaratonu kao o laganoj šetnji kroz šumu.
- Ne volim da pravim pauze jer ne znam kako će moje telo reagovati ako se zaustavim, ako se mišić ohladi. To je vrlo rizično. Zato sam sve vreme posvećena trci i sve vreme trčim.
Ova mlada žena iz Banovaca trenirala je razne sportove kao mlađa, najduže veslanje, a na ultramaraton se odlučila iz radoznalosti.
- Htela sam da iskušam sebe i svoje telo, da vidim koliko mogu da izdržim, i još nisam pronašla krajnu granicu. Osim treninga, bitni su i geni. Majka mi je iz Dalmacije, otac sa Šar-planine, i uz srpski inat uspevam da trčim i stotine kilometara više od onoga što mislim da mogu, i kad boli celo telo, i kad od otvorenih rana na prstima, butinama i rukama ne mogu korak da napravim!
Iako se uglavnom hrani zdravo, bazirajući ishranu na voću i povrću, svakodnevno trenira na različite načine.
- Svaki dan vozim bicikl po našoj ravnici, plivam ili trčim po njivama. Nemam ličnog trenera, plan i program. Voljni momenat, predan rad i pozitivan stav su ključni za uspeh - završava Tanja, dodajući da se nada pomoći Atletskog saveza Srbije, kako bi mogla da ode
(N. M.)
Video: Najslabiji tim Superlige pobedio golom u 94. minutu, usledilo veliko slavlje
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
BOZA ZEMUNAC
TANJA SVAKA ČAST.
Podelite komentar
Pera kojot
Nema niko komentar ??? Bravoo za devojku...ovo je lepa vest za razliku od onog šunda sto se polomište da komentarisete.. Samo tako nastavi Tanja....pozzz
Podelite komentar
Danijela
Bravooooo!!!!!!
Podelite komentar