BRUTALNO IH VREĐALI: Evo kako su se proveli sestra i otac Saše Pavlovića u grotlu Delija! (FOTO)

Драги навијачи и управе Звезде и Партизана. Не могу а да Вас не питам све заједно, да ли сте Ви бре нормални и да ли сте свесни да припадате истом народу, уз дужно поштовање према навијачима који нису део српског народа, али су свакако грађани Србије. Шта је бре са Вама? Па да ли нам је мало мука свакодневице која је присутна већ 27. година, па да још морамо и овако да се самоуништавамо. Зашто за име Господње. Знам да ће одбрамбена фраза бити, нисмо ми први почели. Ма јесте. Сви сте први почели. А најпрви су они са пребогатим интересима. Сподобе из управа, са својим навијачким сарадницима, које живе и богате се на Вашој и свеопштој народној муци. Што горе, то по њих боље. То је метастаза нашег спорта. Што Вас онда чуди што нам је спорт ту где јесте? Ја сам навијач Звезде. Мој кум је навијач Партизана. Заједно висимо по утакмицама наших тимова још од 1972.-ге. У свим спортовима. Сада нас двојица и још гомила наших вршњака и истомишљеника, бежимо од нашег спорта. Да ли је неко крив само зато што игра за једне или друге, па му је ближа фамилија то и то. Срам да Вас буде и једне и друге. И не лажите више као ми смо добри а они други нису. Сви сте бездушни олош, који је тешким животом овде заведен и натеран да мрзи. Мислите да волите своје. Не волите, јер ви не знате шта је права љубав. Нисте Ви криви. На жалост рођени сте у тешким временима. Али и Ваши преци су рођени у још тежим, а животе су дали један за другог и за своју земљу. Без поговора и без икакве задршке. Опаметите се људи, јер нам је задњи час. Брат је мио ма које вере био и за било који тим играо, да парафразирам овако недостојан једног владику Његоша. Да ли су Андрић, Црњански, Душко Радовић и небројени други, ништарије гледајући из угла противничког тима? Узмите се господо у памет. Спорт и клубаштво овако какво је, само је још једна у низу подвала наметнутих овом народу, да се што више закрви и разроди. А Ви данас више него икад пре, наседате на ту причу. Кад би само спортисти одлучивали о свему, имали би сте шта видети. Не би им требале ни управе, ни судије, а поготово не они који им пуне главу мржњом. Управе. Сами би играли и било би милина за гледати. Прави и искрени спортисти знају о чему причам. А Ви господо навијачи кољите се и даље за интересе богатих и моћних. Они после утакмице иду кући да броје Јудине сребрњаке, а Ви идите да гулите проју, хлеб и маст. И да лечите ране. Кажите једном за свагда доста! Нећу да вређам и да се бијем са оним који би требало да ми је брат, комшија, друг, кум, сапатник. Освестите се да сте скроз исти и једнаки у патњи. Без перспективе, здушно подпомогнуте онима који владају нашим животима. Свугде је то у свету. Њима не могу да пишем, али у својој земљи ваљда могу. Ваљда могу да продрем до својих сународника, комшија, пријатеља, браће, кумова. Шта значе награде у временима свеобухватног пада морала и свих истинских вредности. Обесмишљена категорија. Нек је мени добро по сваку цену, а онај до мене нек цркне. Не хвала. Тако што ми не треба. Ако је цена да моје дете поједе чоколад бананицу, а да друго не поједе, вала неће је ни моје појести. Или ће је поделити ако већ нема за оба. Ја тако гледам, а Вама нек буде по Вашем, ако не желите да видите даље од данас. Само немојте да се чудите и богорадите, кад буде било прекасно. А већ је касно. Мало је времена простало. Врло мало да се као народ спасемо. И духовно и материјално. Ја рекох и можда спасих душу. А кад дође време за јединог праведног судију, не изненадите се. Тај час је близу, много ближе него што мислимо.

Seljanija napunila tribine i oterala normalne ljubitelje sporta

POZDRAV ZA PAVLOVICA I NJEGOVU PORODICU PRAVI GROBARI