Liverpul: Kenijeva propala revolucija!

Kada se januara 2011. godine legendarni Keni Dalgliš vratio na mesto menadžera Liverpula, sigurno svaki navijač "redsa" će reći da odatle nije trebao ni da odlazi daleke 1991, naziralo se svetlo na kraju tunela. Tunela "pravljenog" preko dve decenije, koliko je Liverpul "izbrojao" bez šampionske titule.

Višegodišnje frustracije, gledanje u leđa šampionskim ekipama Mančester junajteda, Arsenala, Čelsija, Lidsa, Blekburna, od nedavno i Totenhemu i Mančester sitiju, naterali su verne navijače Liverpula da svakog vikenda piju gomilu tableta za smirenje. Sve do 9. januara prošle godine i dolaska Kralja Kenija na svoj presto. Odmah je zasukao rukave i počeo sa rekonstrukcijom tima. Prodao je nezadovoljnog i isfrustriranog Fernanda Toresa Čelsiju za rekordnih 50 miliona funti, za taj novac doveo Luisa Suareza iz Ajaksa i Endija Kerola iz Njukasla. Rezultati su ubrzo bili vidljivi, Liverpul je nizao pobede, od ekipe sa sredine tabele koju mu je u amanet ostavio Roj Hodžson, doveo je tim na prag plasmana u Ligu Evrope.

Takođe, fenomenalne partije i pobede nad vodećim timovima i najvećim rivalima (Čelsi 1:0 u Londonu, Mančester junajted 3:1, Mančester siti 3:0) doveli su fanove na "Enfildu" u ekstazu! Iako je u pretposlednjem kolu poraz od Totenhema (0:2) ubio evropski san, nema navijača "crvenih" koji u sebi nije pomislio:

- To je to, sledeće godine najzad napadamo titulu i ponovo ćemo na "Enfildu" gledati Ligu šampiona!

Usledio je letnji prelazni rok i još ambicionziji planovi. Dalgliš je Liverpulu želeo da vrati engleski duh, tradiciju pravog engleskog kluba, koja je u godinama iza nas srozavana dovođenjem raznoraznih poluigrača iz Francuske i Španije. Želeo je da forsira domaće igrače i - POGREŠIO!

Uložio je preko 100 miliona funti u kupovine Stjuarta Dauninga, Džordana Hendersona, Čarli Adama i Hosea Enrikea, dok je Kreg Belami stigao kao slobodan igrač. Svi su prethodne sezone bili respektabilni premijerligaški fudbaleri, ali u klubovima koji nemaju na leđima taj pritisak koji samo ime Liverpula sa sobom nosi. Pa ipak, start sezone, dve pobede i remi, doveli su Liverpul na treće mesto, očigledno "oslepeveši" i samog Kenija. Usledilo je brzo i bolno prizemljenje, poraz od Totenhema 0:4, i Liverpul više nije bio ni blizu vrhu.

Iako su cele sezone, koja ulazi u sam finiš, bili tu negde oko četvrtog mesta i željenog plasmana u Ligu šampiona, realno nisu mogli da ga dohvate. Na kraju, da muka bude još veća, ostvarili su najgori niz poraza još od 1959. godine, nalaze se na sramnom osmom mestu, čak i iza gradskog rivala Evertona, dok im Mančester junajted, verovatno opet šampion, beži, za Liverpul, sramna 34 boda! Krivicu za to snosi i sam Keni. Njegov najveći problem je u tome što svoj autoritet i ime koje definitivno kao najveća legenda u istoriji kluba ima, nije uspeo da prenese na igrače. Pre svega, Kerola, od kojeg je pre nekoliko dana doživeo i psovku: "Ovo je jeb... šala!", vikao je Kerol na Dalgliša dok ga je izvodio iz igre u duelu sa Njukaslom.

Istina, Keni je prekinuo dugi niz od šest godina bez trofeja, osvojen je Liga kup pobedom nad Kardifom posle penala, a "redsi" imaju šanse i da trijumfuju u FA kupu. Međutim, da li će se navijači zadovoljiti time? Odgovor je kristalno jasan - NEĆE! Takođe, da li će se uprava na čelu sa američkim milijarderom Džonom Henrijem zadovoljiti time? Odgovor još jasniji - NEĆE!

Nema sumnje da Dalgliša na kraju sezone očekuje dugačak i mučan razgovor sa čelnicima, pre svega Henrijem, jer treba opravdati uloženih preko 100 miliona funti u pojačanja u poslednjih godinu i po dana, a zarad samo trofeja u Liga kupu.

Liverpul je definitivno klub slavne prošlosti, ali daleko neizvesnije budućnosti. Isto važi i za najlegendarnijeg od svih na "Enfildu" - Kenija Dalgliša.

(A. G.)