Kako je Stanković dočekao bombardovanje: Piksi me budi i viče ''Zovi ženu'', sve je krenulo nizbrdo tog 24. marta!

kamo stece da su nas sravnili da krenemo od nule svi!!!

Najezio sam se dok sam ovo citao

Sram i stid ih bilo-nato zlocinci

Francuz, slava tvom ocu! Samo gresis sto mislis da je bilo pola Srbije, Slobo jeste pomogao ali smo se samo izborili.Srbi u Srbiji i dalje ne shvataju da smo mi u Republici Srpskoj Spartanci Srpstva. Ja sam i na Kosovu bio kao dobrovoljac.

Sto ne napisete kako je Vladan Lukic docekao bombardovanje. Koliko ja znam on se jedini vratio u zemlju i prekunuo ugovor sa Metzom?

Francuz...nigdje nisam kazao da ljudi iz Srbije nama nisu pomagala i zivote davali kao i vas otac..bilo ih je i samnom..znamo to i cijenimo..ja sam pisao prije svaga sto se u teksatu isticu samo POZNATI likovi i njihovo igranje lopte za pare i nosenje majice sa natpisom meta i to nekako ispadne puno vaznije od pilota koji zivot dadose ili bilo koga anonimanoga policajca..to sam htio kazati a nikako omalovaziti borbu BRACE iz srbije u stvaranju rep. srpske..naravno cijenim i taj njihov vid borbe al jedno je zagristi metak jedno je nositi napisanu majicu sa parolom samo dok je foto reportera...

snajperista sve si ti u pravu,samo si zaboravio bitnu cinjenicu da je pola Srbije islo u taj isti rat da Vam pomogne da stvorite tu drzavu,moj otac je zivot izgubio u Bosni a Beogradjanin je poput mnogih drugih. kada je bilo bombardovanje mi smo bili prepusteni sami sebi. nemoj menjati teze.

Mi skoro 5 godina zivjeli pod granatama , ratovali lice u lice , izvlacili ranjene rodjake , prijatelje bez nogu i ruku ..na ledja primali na stotine granata dnevno , zive mudzahedine hvatali , dzamijske golubove rasturili...i ne spominjemo to..niko nas i ne pita a stvorismo Srpsku Republiku mi srbi iz nekadasnje i nikad vise sasatavljene bosne i hercegovine...nije bilo lako srbiji.,..al gospodo jedna granata je strahota al porediti vase i nase je neuporedivo...

Ehhh kad se samo setim tih trenutaka. Možda nije vezano za vest ali za mene je bio to jedan od težih perioda u životu. Brat je trebao da mi dodje iz vojske malo pre bombardovanja i ne puste ga nego ga pošalju na jedno od mesta gde se najviše bombarduje. Nikad neću zaboraviti te trenutke, to raspitivanje gde je, odlazak majke i oca da ga traže... Ne ponovilo se.

Au, Deki u srce me dirnu. Nikad ne zaboravi #24mart

Divan covek i sportista.