INTERVJU Džejms: Lebron je jedan, ali je Brajant moj favorit!

Američki košarkaš Dominik Džejms samo je dva meseca u Partizanu, a već je uspeo da osvoji jedan trofej - Kup Radivoja Koraća. U razgovoru za Telegraf.rs priča o tome kako se navikao na beogradski život i kako je prihvaćen u Srbiji, daljim planovima, ali i prijateljstvu sa zemljakom Omarom Tomasom, članom rivalske Crvene zvezde.

Kako su vas prihvatili saigrači?

- Odlično sam prihvaćen od strane ljudi u klubu i saigrača. Predsednik Predrag Danilović mi je po dolasku rekao da me čeka sjajna grupa momaka. Bio je u pravu. Pera (Božić prim. aut.) me je uzeo pod svoje i naučio me mnogo čemu o klubu, navijačima... Kecman takođe. Tip sam igrača koji voli da sluša, da "upija" svaku reč i savet, jer znam da će mi to biti od velike koristi. Iako sam jedini Amerikanac u ekipi, imam osećaj da sam mnogo duže deo ovog tima. Veliku zahvalnost dugujem i treneru Vladi Jovanoviću, koji mi maksimalno izlazi u susret i u svemu pokušava da mi olakša situaciju i pomogne kad treba.

Partizan se poslednjih sezona uglavnom oslanjao na američke plejmejkere, Boa Mekejleba, Olivera Lafajeta, Kurtisa Džerelsa, Ejsi Loa. Osećate li pritisak zbog toga, jer se od vas očekuje da "vučete" ekipu?

- Svestan sam da su imali vrhunske plejmejkere poput Boa, Kurtisa. Svi oni su sada respektabilni igrači u evropskim okvirima i to mi je samo dodatni motiv da i ja pružam igre koje su oni prikazivali.

Strani košarkaši u Partizanu uglavnom ostaju jednu sezonu, neki čak i manje. Kakve su vaše ambicije? Ostanak do kraja sezone ili možda i produžetak saradnje?

- Došao sam na pola sezone i nisam imao priliku da igram pred Grobarima u Evroligi, što bih zaista voleo da doživim! Gledao sam putem DVD-a i Jutjuba utakmice u Pioniru u elitnom takmičenju i ostao bez reči! Čuo sam dosta priča od saigrača o tom fenomenu. Nadam se da ću i naredne sezone biti deo Partizana i igrati Evroligu pred Grobarima. Sada želim da se koncentrišem na finiš ove sezone.

Spomenuli ste Grobare. Kakav je vaš odnos sa njima? Da li ste naučili pesmu koja se redovno peva posle utakmice "Volim ga kao oka dva..."? 

- Stalno porodici pričam o tome kako su naši navijači fenomenalni, kako se neverovatno motivišem kada ih čujem uživo. Nažalost, nisam naučio reči, jer, kao što rekoh, srpski mi još uvek slabo ide, ali bitno je da sam naučio ritam koji igrači pokazuju rukom prema navijačima!

Da li ste svesni činjenice da je Partizan suvereni vladar u domaćim okvirima već 10 godina? Navijači očekuju 11. titulu u nizu. 

- Svestan sam da je Partizan vodeći klub u zemlji. Drago mi je što sam u pobedničkom timu. Uvek je lepše biti pobednik. Svakog dana razmišljam o tome da imamo metu na leđima, jer svi žele da nas pobede i skinu sa trona. Nadam se da im to nećemo dozvoliti. Imamo ozbiljne rivale u ligi, Crvena zvezda i Radnički su izuzetne ekipe, sa tradicijom i pobedničkim mentalitetom. Sa kim god da se nađemo u plej-ofu naš cilj je jasan, osvajanje prvenstva.

Možete li da uporedite srpsku ligu sa grčkom, iz koje ste došli?

- Iako smatram da u Srbiji ima dosta kvalitetnih ekipa, mislim da bi moj bivši tim Aris sigurno bio među najbolja tri u prvenstvu. Bilo mi je veliko zadovoljstvo dok sam igrao u Arisu, volim taj tim, takođe imaju super navijače, ali Partizanovi su ipak na totalno drugom nivou.

U Partizanu je poznata jaka veza između fudbalera i košarkaša, odnosno jedni drugima su gosti na važnim utakmicama. Da li biste voleli da odgledate meč fudbalera Partizana? 

- Želim da odem na derbi! Rekao sam to saigračima još pre prvog polufinalnog meča Kupa, ali su nam obaveze to uskratile. Krivo mi je što smo izgubili u prvoj utakmici, čak su me i neki navijači Zvezde zezali zbog toga. Ipak, verujem da ćemo nadoknaditi minus iz prve utakmice i proći u finale.

Kakav je vaš odnos sa zemljakom Omarom Tomasom, košarkašem Crvene zvezde? 

- Omar je fenomenalan momak i super drug. Na terenu smo veliki rivali i poštujemo jedan drugog, dok se privatno družimo. Čujemo se svaki dan, razmenjujemo utiske o tome kako nam je protekao dan. Nedavno mu je bila porodica u Beogradu i zvali su me na večeru na kojoj smo se super proveli. On mi je kao deo porodice, na neki način. Meni je par prijatelja bilo u poseti, nadam se da će uskoro doći i majka, kao i moj trener iz srednje škole. Zvao sam ga u posetu, voleo bih da me vidi kako igram.

Nosite prezime Džejms, u Americi veoma popularno zbog Lebrona, a ponekad se tokom meča čini da pokušavate da igrate kao on... 

- Volim svoje prezime, a Lebron ga čini još popularnijim. Jedan je Lebron, ali pokušavam da, kao i on, podignem publiku na noge svojim potezima. Međutim, moj favorit u NBA ligi su Kobi Brajant i Lejkersi. Uvek biram Kobija pre Lebrona. Ima tu još dosta igrača koje volim, Derik Rouz, Dvejn Vejd, Toni Parker. U slobodno vreme pokušam da odgledam neku NBA utakmicu na kablovskoj i "skinem" neke njihove poteze.

Da li je Majkl Džordan razlog zbog kojeg nosite broj 23 na dresu? 

- Taj broj nosim od malih nogu, a bio mi je na leđima i tokom koledž karijere na Marketu. Nije Džordan razlog, mada ga izuzetno cenim i poštujem.

Kako provodite slobodno vreme u Beogradu? Da li ste imali prilike da upoznate grad?

- Oduševljen sam iskrenošću ljudi u Beogradu i njihovom prijateljskom nastrojenošću prema meni. Potpuno mi je čudno što ovde ljudi preko dana izlaze na kafu i druže se, što u Americi nije slučaj. Generalno, Evropljani se dosta razlikuju od Amerikanaca. Ipak, uspeo sam da se naviknem na srpske prilike, pa sada i preko dana izlazim na kafu sa saigračima - sa osmehom konstatuje Džejms.

Srbija je poznata po dobroj hrani kojom je svaki stranac oduševljen. Da li ste probali neki od srpskih specijaliteta?

- Oduševljen sam svim jelima sa mesom, ali i čorbama! Najvažnije je da još nisam naišao na nešto što mi se ne sviđa. Želim da posetim što više domaćih restorana i uživam u čarima srpske kuhinje.

Nakon dva meseca boravka u Beogradu, kako stojite sa znanjem srpskog jezika? 

- Nisam uspeo da savladam srpski jezik (smeh). Znam poneke košarkaške izraze, koji su mi bitni zbog igre. Mada, saigrači su uspeli da me nauče i ponekim psovkama (smeh). Nadam se da ću vremenom naučiti jezik. U tome mi najviše pomažu Petar Božić i Dušan Kecman.

(A. Grujić / foto: V. Lukić)