SRPSKI KOŠARKAŠ U CARSTVU NARKO-KARTELA, SALSE I SILIKONA: Ne vraćam se, šta mislite zašto? (FOTO) (VIDEO)

Profesionalni život sportiste je uglavnom kratak, a često i neizvestan, pa se tako nikada sa sigurnošću ne zna gde put vodi.

Ima onih kojima su liga i kvalitet takmičenja jedino merilo za izbor klubova, dok se drugi vode avanturizmom i željom da upoznaju druge kulture. Upravo tako je srpski košarkaš Vladimir Ćuić, koji je nekada igrao u Proleteru iz Zrenjanina i Kikindi, preko Irana i Kuvajta završio ni manje ni više nego u Kolumbiji - zemlji salse, fudbala, narkotika i lepih žena.

Preporučujemo

Kolekva Pabla Eskobara, Šakire, Karlosa Valderame itekako je zanimljiva Srbima, naročito junaku naše priče.

Ovaj srpski internacionalac na put je otišao sa suprugom i ćerkicom, ali sasvim drugim povodom, kada je već odlučio da prestane profesionalno da trenira.

Foto: Privatna arhiva

- Neko vreme nisam igrao košarku, smatrao sam da je kraj mojoj karijeri u sportu. Onda je usledio poziv kolege koji živi u Kolubiji, u gradu Kaliju, da dođem da predajem engleski u jednoj prestižnoj internacionalnoj skoli. To je zaista bio poziv koji se ne odbija, i ne znajući mnogo o tome šta me očekuje, došao sam ovde. Posle je sve nadmašilo moje pretpostavke - započinje priču Vladimir o tome kako neko uopšte odluči da ode da živi na drugu stranu sveta.

- Ubrzo se pročulo da sam se profesionalno bavio košarkom, pa su me pozvali da igram za košarkaški klub Kali! Pošto su treninzi jednom dnevno, u popodnevnim časovima, pre podne sam u školi, predajem, popodne na treningu, a vikendom igramo utakmice. Dosta mi u klubu tolerišu jer znaju da imam još jedan posao, ali sve uspevam da uskladim - objašnjava ovaj tridesettrogodišnjak.

- Mnogi su puni predrasuda kada je Kolumbija u pitanju, ali kada upoznate ovaj druželjubiv narod, shvatite da su neke stvari samo legende, dok u drugim, naravno, ima istine. Recimo, strance, posebno Evropljane, izuzetno poštuju. Za Srbiju nikada nisu čuli, ne znaju gde je, ali me poštuju kao kolegu iz Francuske ili Britanije. Ne prave razliku. Iako za njih važi da su opušteni i uživaju u životu, ovde sam uvideo da su vrlo organizovani, temeljni i predani poslu.

Foto: Privatna arhiva

Škola u kojoj Ćuić radi je prva osnovana u Južnoj Americi, zbog čega nju pohađaju samo deca imućnih roditelja. Osim njega, u školi radi i jedan Francuz, pa su njih dvojica jedini profesori sa neengleskog govornog područja, dok su ostali zaposleni Amerikanci, Britanci i Australijanci. Isto tako, trener i saigrači u klubu cenje košarkaško znanje i iskustvo ovog Srbina.

- Naravno da igra nije na nivou kao u Evropi. Kasnije počinju pripreme, najviše im nedostaje tehničke i taktičke obučesnosti, tu su jako slabi, ali se igra zasniva na fizičkoj snazi. Tu su dominantni - objašnjava košarkaš i dodaje:

- Trener me često pita za savete u vezi sa igrom i treningom, dao mi je dosta slobode i na parketu. Na naše utakmice redovno dolaze navijači, i to oni koji podržavaju fudbalski klub. Naravno, interesovanje za košarku nije kao za fudbal, ali nas prate i na gostovanjima i prave sjajnu atmosferu u hali. Jednostavno, u klubu je sve sjajno organizovano i ništa se ne prepušta slučaju.

Foto: Privatna arhiva

Pristalice Kalija navijaju i u hali, ali nikada atmosfera neće biti kao na stadionu...

- Ovde se zaista živi za fudbal. Koliko god se u svetu pričalo o tome, ta strast može da se oseti istinski tek kada se doživi. Bez obzira protiv koga Kali igra, vikendom je po pravilu stadion od 48.000 mesta ispunjen do poslednjeg mesta! Navijači haos prave, u smislu da istinski vole i podržavaju klub! Redovno idem na utakmice jer se to ovde nikako ne propušta, kao da je svake nedelje praznik.

Govoreći o načinu života u Kolumbiji, Vladimir objašnjava da nije sve kao na filmu i da se ne sreću na ulici likovi poput Pabla Eskobara.

- Izuzetno je uređeno društvo. Po lepoti Kali može da se poredi s evropskim metropolama, dok je sam grad podeljen na šest "estrata", odnosno zona, na osnovu ekonomskih statusa građana. U zonama pet i šest žive dobro stojeći ljudi, nema kriminala, retko ko uopšte i puši cigarete, sve je na najvišem nivou. Dok ona Kolumbija, kako se prikazuje u filmovima, može da se vidi na periferiji, u estratama jedan i dva. Tamo nisam išao, ali zna se da vladaju narko bosovi, droge ima na svakom koraku i velika je nemaština. Zanimljivo je da veliki broj imućnih ljudi naikada nije napostilo svoj deo grada, nikada nije bilo na periferiji i videlo te siromašne zone. Ne mešaju se.

- Opet, u tim siromašnim krajevima žive oni koji nemaju novca i da se školuju, jasno je da se okreću poslovima s narkoticima. Škola je vrlo cenjena, svi fakultetski obrazovani dobro zarađuju, normalno žive i uglavnom su zaposleni. Iznenadio sam se kada sam saznao da je minimalna plata ovde oko 400 evra, ali ipak svi sa završenim fakultetima imaju primanja i preko 1000 evra - prepričava košarkaš.

Foto: Privatna arhiva

Osim fudbala i droge, kolumijska prestonica je centar plastične hirurgije.

- Mogu slobodno da kažem da su sve devojke i žene izoperisane, a pri tome ne mislim na neke diskretne korekcije, već na prenaglašene obline. U početku je bilo čudno, naravno, sada sam već navikao, jer ih ima na svakom koraku.

Vladimiru ugovor u školi istče sledeće godine, a želja za nastavkom saradnje je obostrana, pošto ni on ne planira da se vrati u Srbiju.

Foto: wikipedia

(N. M.)