ON JE LEGENDA SERIJE A: Priča o čoveku koji je postao idol Republike Srpske i protiv Zvezde debitovao u Evropi (VIDEO)

Serija A možda nije atraktivna kao što je bila 90-ih godina, klubovi se možda jesu izgubili u oluji koju je izazvalo ''more novca'' sliveno u fudbal, a koje je nekim slučajem zaobišlo Apeninsko poluostrvo, ali ono čime se italijanski fudbal i dalje diči jeste fenomen privrženosti fudbalera ka svojim klubovima.

Milan je imao svog Paola Maldinija i Franka Barezija, Inter Đuzepe Bergoma i Havijera Zanetija, Juventus Đanpjetra Bonipertija, hodajuće legende Rome i Udinezea su i dalje Frančesko Toti i Antonio Di Natale, a ''poslednji mohikanac'' svakako je napadač Kjeva Serđo Pelisijer. Ovo je njegova priča.

Malo ko zna da je Pelisijer praktično od 2000. godine u Kjevu, da je prvi internacionalni meč u svojoj karijeri odigrao protiv Crvene zvezde, da se proslavio na turniru gde su učestvovali i klinci Partizana, ali ono što je svakako najzanimljivije jeste da je njegovo ime postalo sinonim za najavu kladioničarskog vikenda u Republici Srpskoj, odnosno postao je idol zbog tadašnja tri gola Juventusu.

Kao što je njegova majka svojevremeno govorila o njemu, Pelisijer je oduvek imao ''fudbal u krvi'' i ta strast je praktično rođena s njim. Prekretnica u njegovom životu dogodila se između 12. i 14. godine kada je najpre uništio Torino na terenu, a potom se i preselio u redove Bikova.

Igrajući za nižerazredni Nus i Fenis, Pelisijer je na jednom turniru postigao tri gola protiv Torina, dok je publika bila u derilijumu zbog njegove igre. Čelnici Bikova su ga pošto-poto želeli u timu, ali su imali jedan problem - Serđo nije želeo kod njih. Nakon mukotrpnog ubeđivanja i kluba i roditelja, Pelisijer je pronašao klub.

- Bio je mirno dete. Nikada nije pravio probleme i samo je želeo da šutira loptu. Da li sam ili sa prijateljima, bilo je svejedno. Uvek je bilo vremena za vežbanje - priznala je njegova majka.

Jubilarni 50. turnir u Vijaređu, koji je verovatno i najjači turnir mlađih kategorija, bio je taličan Pelisijeru, a sjajne partije naplatio je i golom za Torino u finalu. Upravo na tom turniru su učestvovali i klinci iz Humske, ali nisu igrali protiv Pelisijera.

Nakon osvajanja pehara u Vijaređu Pelisijera su poslali na pozajmicu u Vareze gde je na 53 meča postigao devet golova. To nije bilo dovoljno Bikovima da ga vrate u prvi tim i Serđo tada pravi potez karijere. Obavezuje se na vernost Kjevu koji ga prosleđuje u SPAL. Čak 17 golova na 44 meča bili su dobra preporuka da se od 2002. godine ustali u timu Letećih Magaraca.

Ali u Veronu se nije vratio sam, jer je igrajući za SPAL, upoznao ženu svog života i oženio se. Imao je i sreću da su ga na Bentegodiju ''dočekali'' fudbaleri kao što su Korini, Koradi, Manfredini. Lupateli, Legrotalje, Birof, Perota i Maracina. Tim koji se te 2002. godine okršio sa Crvenom zvezdom, a upravo je Pelisijer protiv najtrofejnijeg srpskog kluba debitovao na evrosceni. Bilo je to u Veroni kada su Gvozdenović i Milovanović zavili Italijane u crno, a Pelisijer ušao u igru u 79. minutu umesto Maracine.

Svoje najbolje partije pružio je u sezoni 2005/06 kada je postigao 13 golova na 54 meča i bio jedan od najzaslužnijih što su Leteći Magarci obezbedili kvalifikacije za Ligu šampiona. Doduše, na ruku im je išao i Kalčiopoli koji je koštao bodova ostale klubove. Levski iz Sofije je bio nepremostiva prepreka, kasnije i Braga u Kupu UEFA, a težak udarac Kjevo i Pelisijer su doživeli ispadanjem u Seriju B.

Tada je isplivala odanost ovog napadača klubu koji mu je pružio sve. Pelisijer je odlučio da ostane i kao kapiten vrati Kjevo u Seriju A. Naravno, uspeo je u tome i sa svoja 22 postignuta gola postao je novi rekorder kluba.  Iako je ulazio u 30. godinu života, Serđo je u tekućoj sezoni u najjačoj italijanskoj ligi odigrao svih 38 mečeva, uz 13 postignutih golova.

Te sezone upisao je i prvi het-trik u karijeri i to protiv Juventusa i ''strašnog''  Điđija Bufona. Ni slutio nije da je tada postao fudbalska legenda u Republici Srpskoj, jer se njegovo ime i dan danas povezuje sa kladioničarskim vikendom na Bobar radiju iz Bijeljine.

- Goooollll...Kako igra Serđo Pelisijer danas u Torinuuuuu - bile su kultne reči komentatora kojima je godinama kasnije najavljivao emisiju. Emisiju koja je bila slušana širom Republike Srpske i emisiju koja je obeležila nedeljna popodneva u životima mnogih ljudi.

Osim što je postao idol svojim navijačima, Pelisijer je postao omiljen i kod pristalica Intera koji su te godine uspeli da se domognu nove titule. Sedam dana kasnije proslavio je svoj 30. rođendan.

- Znao sam da tresem mreže Juventusa kao klinac, ali dati tri gola Bufonu je nešto neverovatno - izjavio je tada Pelisijer za jednu italijansku radio stanicu ne sluteći da će mesec dana kasnije dobiti poziv u nacionalni tim Italije. Marčelo Lipi mu je dao šansu u prijateljskom meču protiv Severne Irske, a Pelisijer mu se odužio golom.

- Ovo je san koji se ostvario. Poziv Azura je višnja na torti uspešne sezone koja je iza mene. Ali zasluge za sve pripadaju jedino mom klubu, mom Kjevu - emotivno je Pelisijer tada govorio za tamošnje medije.

U februaru 2012. godine upisao se zlatnim slovima u istoriju kluba pošto je, protiv Novare, postigao svoj 100. gol za Kjevo. Ni slutio nije tada da će mu sredinom meseca presesti jubilej. Tog 18. februara optužen je da je učestvovao u aferi oko nameštanja utakmica u tekućoj sezoni, što je jedina mrlja u njegovoj karijeri.

U julu 2013. godine produžio je ugovor sa Letećim Magarcima na dve godine. Međutim, pao je u nemilost nekadašnjeg saigrača, a sada menadžera Kjeva, Eugenija Korinija. Stigao je da ''nabere'' 22 meča, s tim da je samo Udinezeu u septembru dao gol. Naredne sezone proslavio je jubilej od 400 mečeva za Kjevo, koji će pamtiti po porazu od Peskare, a u novembru 2014. godine doneo je, sa dva gola, pobedu protiv Ćezene. To su mu bili prvi golovi posle više od godinu dana.

- Patio sam mnogo u poslednje vreme, ali sada sam tu i želim da pokažem da mogu još da igram i budem lider tima - rekao je Pelisijer nakon tog meča. Ove sezone skupio je 16 nastupa, uglavnom sa klupe, a poslednji gol je dao 18. januara protiv Fiorentine.

Otkako nosi dres Kjeva samo jednom je bio blizu odlaska u Đenovu, ali je i tada odlučio da ostane u Veroni, gradu koji voli i koji je njegov dom.

(Mario Marić)