ČOVEK KOJI JE AMERE SLAO PO BUREK! Dan kada je rođen jedan od najboljih košarkaša Srbije! (VIDEO)

Legenda jugoslovenske i srpske košarke, Dejan Bodiroga, proslavio je 2. marta 42. rođendan! Jedan od najboljih evropskih igrača svih vremena rođen je 1973. godine u Kleku pokraj Zrenjanina.

Preporučujemo

Još odmalena se znalo da će biti sportista. Njegovi potezi ostali su enigma i do sada s obzirom da je imao neverovatne finte kojima je bacao odbrambene igrače u aut.

Pošto je njegova profesionalna karijera mahom poznata, evo nekoliko detalja iz njegovih početaka.

Njegov košarkaški put započeo je 1989, kada ga je sa 16 godina, primetio Krešimir Ćosić na kampu u Puli.

Legendarni Ćosić je prepoznao buduću evropsku zvezdu i ubedio je Bodiroginu porodicu da dozvole njihovom sinuda pređe u KK Zadar.

Za Zadar nije mogao da igra prve sezone zbog nerešenog statusa sa Vojvodinom, sa kojom je navodno potpisao ugovor. U Zadru je trenirao dva puta dnevno pod palicom Josipa Grdovića, trenera juniorskog tima.

Režim treninga se sastojao od jutarnjeg tročasovnog (od 7 do 10) i četvoročasovnog večernjeg treninga (od 8 uveče do ponoći). U to vreme se prvi put pojavio u mlađim selekcijama Jugoslavije. Bio je najmlađi igrač juniorske reprezetnacije koja je osvojila peto mesto na Evropskom prvenstvu u Gronigemu.

Ovde je zbog godina malo igrao, ali je Svetskom juniorskom prvenstvu 1991. u Edmontonu bio najkorisniji igrač prvenstva. Jugoslavija je u utakmici za treće mesto poražena od Argentine. 4. jula iste godine je debitovao u porazu seniorske reprezentacije od Španije na Mediteranskim igrama u Atini.

Foto: Tanjug/Miloš Jelesijević

Bodirogina karijera u Zadru je došlao do preuranjenog kraja kada je izbio rat u Hrvatskoj. Život u Zadru je postojao nepovoljan za Bodirogu, pa je njegov mentor Ćosić (koji je u to vreme trenirao AEK) organizovao probe u AEK-u i Olimpijakosu. Oba kluba su nudila Bodirogi ugovor pod uslovom da uzme grčko državljanstvo, ali je Bodiroga odbio.

Njegove finte ostale su upečatljive u evropskoj košarci jer ih je posle pokojnog Dražena Petrovića, koji mu je bio rođak, jedino još on izvodio.

Pogledajte bacanje u aut fintom.

Ćosić je onda procenio da je za njega najbolja sredina Trst, čiji je košarkaški tim, u kom su radili Bogdan Tanjević i Aleksandar Nikolić i kog je finansijski podržavao Stefanel, ušao u prvu ligu.

Bodiroga nije mogao da igra u početku za Stefanel, jer su mesta za strance popunili Leri Midlton i Silvester Grej. Sportski list Gazeta delo sport ga je krajem 1992. svrstao na 15. mesto liste najboljih igrača Evrope, zajedno sa Slovencem Juretom Zdovcem.

Već u svojoj prvoj profesionalnoj sezoni imao je prosek od 21,2 poena. Prvu briljantnu partiju odigrao je 10. januara 1993. kada je u meču protiv Benetona 93:77 postigao 32 poena. 1. marta 1993. Stefanel je u Trstu savladao ekipu Panasonika sa 90:89, a on je postigao 51 poen. Bodiroga je predvodio Trst do plej-ofa iz kog ih je izbacio Kantu.

Ipak najbolji potez dejan Bodiroge bio je na turniru "Dajmond Bol" 2004. u Beogradu, kada je fintom posleo po "burek" buduću zvezdu NBA Karmela Entonija.

Dejan Bodiroga je imao još jednu odličnu sezonu u Trstu, a ovog puta je Trst stigao do polufinala u kom ih je sa 3-0 savladao Skavolini iz Pezara predvođen Karltonom Majersom. Krajem 1993, na Božićnom turniru u Madridu, proglašen je za najboljeg igrača, a Stefanel je zauzeo treće mesto.

Realu je dao 31 poen, reprezentaciji Brazila i Estudijantesu po 21. Trst je stigao i do finala Kupa Radivoja Koraća u kome je poražen od solunskog PAOK-a u kome su igrali Zoran Savić, Volter Beri i Bane Prelević. Sa ovim se završava Bodirogina karijera u gradu Trst, pošto je ekipa izgubila podršku Stefanela, koji je postao sponzor Olimpije, zbog čega su trener Tanjević i većina igrača Trsta (Gregor Fućka, Alesandro De Pol, Fernando Đentile) prešli u Milano.

Foto: Telegraf/D. Stojmenović/LG G3

Ostalo je istorija. U Olimpiji Milano igrao je dve sezone i osvaojio duplku krunu, zatim je usledio Real Madrid sa kojim je osvojio Kup Evrope, pa Panatinaikos i dve titule prvaka Evrolige, 2000. i 2002. Sledi odlazak u Barselonu sa kojom postaje prvake Evrope 2003. a nakon toga odlazi u Lotomatiku 2006. gde je i završio karijeru..

U reprezentaciji Srbije igrao je 10 godina od 1995 i zlata u Atini do 2005 i onog Evropskog debakla u Beogradu. Osvojio je tri titule šampiona Evrope, dve titule Svetskog prvaka, Olimpijsko srebro, i evropsku bronzu...

(Telegraf.rs)